4. Мојсијева 32 – New Serbian Translation NSP

New Serbian Translation

4. Мојсијева 32:1-42

Освајање и подела области источно од Јордана

1А Рувимовци и Гадовци су имали силно мноштво стоке. Кад су Рувимовци и Гадовци видели да је област Јазира и Галада погодно место за стоку, 2дошли су к Мојсију, свештенику Елеазару и кнезовима заједнице и рекли: 3„Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевон, Елеалија, Севама, Навав и Веан, 4земља коју је Господ покорио пред израиљском заједницом је погодна земља за стоку, а твоје слуге имају стоку.“ 5Они наставише: „Ако смо стекли наклоност пред тобом, нека се ова земља да твојим слугама у посед. Не води нас преко Јордана.“

6Мојсије одговори Гадовцима и Рувимовцима: „Зар да ваша браћа иду у рат, а ви да останете овде? 7Зашто одвраћате Израиљце од преласка у земљу коју им је дао Господ? 8Тако су поступили и ваши очеви кад сам их послао из Кадис-Варније да извиде земљу. 9И кад су отишли до потока Есхола и видели земљу, одвратили су Израиљце од уласка у земљу коју им је дао Господ. 10Тог дана је Господ плануо гневом и заклео се говорећи: 11’Ниједан од људи од двадесет година па навише који су изашли из Египта, неће видети земљу за коју сам се заклео њиховим прецима Аврахаму, Исаку и Јакову, јер ме нису верно следили, 12осим Кенезејца Халева, сина Јефонијиног, и Исуса, сина Навиновог, зато што су верно следили Господа.’ 13Међутим, Господ је плануо гневом на Израиљ, па је учинио да четрдесет година лутају по пустињи, док није помро сав тај нараштај који је чинио зло пред Господом.

14А сада сте, породе грешнички, ступили на место својих предака да још више навучете на Израиља пламтећи гнев Господњи. 15Ако се одвратите од њега, он ће их и даље оставити у пустињи; тако ћете упропастити сав овај народ.“

16А они му приступише и рекоше: „Подигли бисмо овде само оборе за нашу стоку и градове за наше жене и децу, 17али ћемо се наоружати и хитро стати на чело Израиљаца, док их не доведемо на њихово место. А наше жене и деца нека остану у утврђеним градовима због становника ове земље. 18Својим се домовима нећемо враћати све док сваки Израиљац не прими свој део у наследство. 19Ипак, ми нећемо примити свој део у наследство са њима, тамо с оне стране Јордана и даље, пошто нам је наследство припало на овој, источној страни Јордана.“

20Мојсије им рече: „Ако одржите реч – ако наоружани пођете у рат пред Господом, 21те сваки од вас наоружан пређе преко Јордана пред Господом, док он не истера испред себе своје непријатеље, 22и док земља не буде покорена пред Господом, онда се можете вратити, па ћете бити решени кривице пред Господом и пред Израиљцима. Тада ће вам ова земља припасти у наследство пред Господом.

23Али ако не урадите тако, згрешићете против Господа. Знајте да ћете испаштати за свој грех. 24Подигните градове за своје жене и децу и торове за своје овце, али урадите што сте обећали.“

25Гадовци и Рувимовци одговорише Мојсију: „Твоје слуге ће учинити као што наш господар заповеда. 26Наша деца и жене, наша стада и стока остаће тамо у галадским градовима, 27а твоје слуге, сви који су наоружани за рат, прећи ће да ратују пред Господом, као што наш господар каже.“

28Затим је Мојсије ради њих издао заповест свештенику Елеазару, Исусу, сину Навиновом и главарима отачких домова Израиљевих племена. 29Мојсије им рече: „Ако Гадовци и Рувимовци, сви људи наоружани за рат, пређу с вама преко Јордана испред Господа, и земља буде покорена пред вама, ви ћете им дати галадску земљу у посед. 30Уколико њихови људи не пређу наоружани с вама, нека приме свој посед међу вама у хананској земљи.“

31Гадовци и Рувимовци одговоре: „Учинићемо онако како је Господ рекао твојим слугама. 32Прећи ћемо под оружјем пред Господом у хананску земљу, али ћемо задржати наследство у нашем поседу с ове стране Јордана.“

33Затим је Мојсије доделио Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије, Јосифовог сина, царство аморејског цара Сихона, и царство васанског цара Ога, земљу са градовима унутар њених граница, и околне области.

34Гадовци су подигли Девон, Атарот, Ароир. 35Атарот-Софан, Јазир, Јогвеју, 36утврђене градове Вет-Нимру и Вет-Аран, и торове за овце. 37Рувимовци су саградили Есевон, Елеалију, Киријатајим, 38Навав и Вал-Меон, којима су променили имена, и Сивму; градовима које су саградили дали су другачија имена.

39Потомци Махира, сина Манасијиног, су отишли у Галад, освојили га и истерали из њега Аморејце који су били у њему. 40Мојсије је дао Галад Махиру, сину Манасијином, који се населио у њему. 41Манасијин син Јаир је отишао и освојио њихова села, које је прозвао „Јаирова села“. 42Затим је Новах отишао и освојио Кенат са његовим насељима, и прозвао га Новах по свом имену.