Ježíš uzdravuje ochrnutého u rybníka
1O dalším židovském svátku se Ježíš zase vracel do Jeruzaléma. 2Ve městě nedaleko Ovčí brány je rybník zvaný Bethesda. 3-4Podél jeho břehů leželi pod pěti podloubími nemocní, slepí a ochrnutí. Toužebně čekali na okamžik, kdy se hladina vody zčeří. Čas od času se to stávalo a lidé věřili, že kdo první vstoupí do vřídla, bude uzdraven, ať už trpí čímkoliv.
5Mezi postiženými ležel muž nemocný už třicet osm let. 6Když ho Ježíš uviděl a zjistil, že je už dlouho nemocen, zeptal se ho: „Chceš být zdráv?“
7„Chci, Pane, ale nemohu,“ odpověděl mu ubohý muž. „Sám se špatně pohybuji a nemám nikoho, kdo by mi pomohl v pravý čas do vřídla. Ať se namáhám, jak chci, pokaždé mě někdo předběhne.“
8Ježíš mu řekl: „Vstaň, vezmi si své lehátko a choď.“
9Muž se zvedl, sebral svoje věci a šel. Po nemoci nebylo ani památky.
10Protože se to stalo v sobotu, Židé napomínali uzdraveného: „Nesluší se, abys dnes něco nosil.“
11„Vím,“ odpověděl. „Ale poručil mi to člověk, který mne uzdravil.“
12„A kdo to byl?“ ptali se rozhořčeně Židé. 13To ovšem uzdravený nevěděl, protože se mu Ježíš ztratil v davu.
14Později se setkali v chrámu. Ježíš mu řekl: „Važ si toho, že jsi zdráv. Už nehřeš, aby tě nepotkalo něco mnohem horšího.“
15Muž běžel za Židy a oznámil jim, že ho uzdravil Ježíš.
16Židé začali na Ježíše dotírat, že ruší sobotní řád. 17Ježíš jim však řekl: „Můj Otec stále pracuje ve prospěch stvoření, proto ani já nemohu odpočívat.“
18Ta slova Židé považovali za rouhání a rozhodli se, že Ježíše zabijí.
Ježíš se prohlašuje za Božího syna
19Ježíš na jejich hrozby odpověděl: „Syn může opravdu dělat jen to, co vidí, že dělá jeho Otec. A činí to právě tak jako on. Vždyť 20Otec miluje svého Syna a ukazuje mu všechno, co sám koná. Budete žasnout nad ještě většími skutky. 21Tak jako Otec má moc nad životem a smrtí, tak i Syn vzkřísí k životu ty, které bude chtít. 22Vždyť ani Otec sám nikoho nesoudí, ale všechen soud předal Synovi, 23aby si ho všichni vážili a ctili ho stejně jako Otce. Kdo si neváží Syna, nemá úctu ani k Otci, který ho poslal.
24Ujišťuji vás, že každý, kdo přijímá moje slovo jako slovo Boha, má věčný život a unikl smrti při soudu. 25Říkám vám podle pravdy, že začíná doba, kdy lidé uslyší hlas Božího Syna a kdo ho poslechne, bude žít, 26protože jako Otec je dárce života, tak i Syna pověřil, aby dával život. 27A také jedině jemu dal právo konat soud. 28Jednou však k údivu všech budou muset všichni poslechnout jeho hlas 29a povstat ze svých hrobů: ti, kteří uvěřili Synu, vstanou k věčnému životu, ti kteří ho za vrhli, vstanou k odsouzení.
30Já osobně nemohu udělat nic. Má vůle je totožná s vůlí Otce. Jak mi radí, tak soudím. Proto je můj soud spravedlivý.
Ježíš dokazuje, že je Boží syn
31Jistě by nepůsobilo věrohodně, kdybych sám dokazoval, že jsem Boží Syn. 32Já mám někoho, kdo by pro mne svědčil. 33Sami jste poslali k Janu Křtiteli a on vydal pravdivé svědectví. 34Nemusím však stavět na lidském svědectví, ale připomínám to pro vaši záchranu. 35Jan Křtitel zářil jako pochodeň a vy jste se radovali z jeho světla. Ale bylo to jen na čas. 36Je tu ještě závažnější svědectví, a to jsou moje skutky. 37Otec mi je uložil, abych je vykonal. Vydal o mně svědectví i můj Otec, který mne poslal. 38Ale vy jste jeho hlas nikdy neslyšeli a nemáte o něm ani zdá ní. Jeho slovo ve vás neutkvělo a tomu, kterého poslal, nevěříte. 39Zkoumáte Písmo a domníváte se, že jeho plněním získáte věčný život. Ale i ono svědčí o mně. 40Vy mne odmítáte a tak zavrhujete život.
41Nechci, abyste mi děkovali nebo mne chválili, 42vždyť já vás dobře znám a poznal jsem, že nemáte pravý vztah k Bohu. 43Přišel jsem k vám v Božím pověření a to vás dráždí. Kdybych přišel se svým vlastním programem, přijali byste mne s nadšením. 44Jak byste mi mohli uvěřit, když se chcete líbit lidem a ne Bohu. 45Nemyslete si, já na vás nebudu Otci žalovat. Na to stačí Mojžíšův zákon, na jehož plnění tolik spoléháte. 46Kdybyste opravdu věřili Mojžíšovi, věřili byste i mně, protože on o mně psal. 47Když nevěříte jemu, jak byste mohli věřit mně.“
Исцељење у бањи Витезди
1Након овога, Исус оде горе у Јерусалим на један јудејски празник. 2У Јерусалиму, код Овчијих врата, налазила се бања која се на јеврејском звала „Витезда“. Имала је пет тремова. 3Ту је лежало много болесних: слепих, хромих, и одузетих. Чекали су да се вода заталаса, 4јер је анђео силазио у одређено време таласајући воду. Први који би ушао кад се вода заталаса, оздрављао би, ма од какве болести да је боловао. 5Тамо је био један човек који је тридесет осам година патио од своје болести. 6Исус га је видео да лежи тамо, те знајући да је већ дуго болестан, упита га: „Хоћеш ли да оздравиш?“
7Болесник му одговори: „Господе, немам никога ко би ме спустио у бању кад се вода заталаса. Док ја дођем до тамо, други пре мене сиђе.“
8Исус му рече: „Устани, узми своја носила и ходај!“ 9Човек одмах устане, подигне своја носила и почне да хода.
Тај дан је био субота. 10Водећи Јевреји рекоше исцељеном човеку: „Данас је субота, и није дозвољено да носиш своја носила!“ 11Он одговори: „Онај који ме је исцелио рекао ми је: ’Узми своја носила и ходај!’“
12Они га упиташе: „Ко је тај човек што ти је рекао: ’Узми своја носила и ходај!’?“
13Исцељени није знао ко га је исцелио, јер је Исус нестао у мноштву света које је било тамо.
14Касније је Исус нашао исцељеног човека у храму и рекао му: „Ето, оздравио си. Не греши више да те не снађе нешто горе.“ 15Човек оде и јави водећим Јеврејима да је Исус онај који га је исцелио.
16Ти Јевреји су почели да прогањају Исуса, јер је то учинио у суботу. 17Исус им рече: „Мој Отац све до сада ради, па и ја радим.“ 18Због овога су Јевреји још више били решени да га убију; не само зато што је прекршио Закон о суботи, већ и стога што је Бога назвао својим Оцем, те изједначио себе са Богом.
19Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини сам од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. 20Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што сам чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. 21Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. 22Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, 23да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао.
24Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот. 25Заиста, заиста вам кажем: долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијег. Који га чују, ти ће живети. 26Јер, као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи. 27Дао му је и власт да суди, јер је он Син Човечији. 28Не чудите се томе, јер долази час када ће сви који су у гробовима чути његов глас, 29па ће изаћи из њих. Тада ће они који су чинили добро васкрснути за живот, а они који су чинили зло васкрснуће да приме осуду. 30Ја сам ништа не могу да чиним по своме; ја судим на основу онога што чујем. Мој суд је праведан, јер ја не тражим да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.
Христови сведоци
31Ако ја сведочим сам за себе, моје сведочанство није истинито. 32Неко други сведочи за мене и ја знам да је оно што он сведочи о мени истинито.
33Ви сте послали Јовану гласнике, а он вам је потврдио истину. 34Мени не треба сведочанство човека, него вам говорим о Јовану да бисте се ви спасли. 35Јован је био светиљка која је горела и светлела, а ви сте хтели накратко да уживате у његовој светлости.
36Ја имам већег сведока од Јована. То су дела која ми је Отац наложио да чиним. Дела која чиним сведоче да ме је Отац послао. 37И Отац који ме је послао сведочи за мене. Његов глас никад нисте чули, нити сте икада видели лик његов. 38Његова реч не борави у вама, јер не верујете Оцу који га је послао. 39Ви истражујете Писма, јер мислите да по њима имате вечни живот, а она сведоче о мени. 40Ипак, ви нећете да дођете к мени да имате живот.
41Ја не прихватам славу од људи. 42Али ја вас познајем и знам да немате у себи љубави према Богу. 43Ја сам дошао у име свога Оца, али ви ме не прихватате. Ако неко дође у своје име, таквога прихватате. 44Ви величате један другога, а не трудите се да задобијете славу од јединога Бога. Како ћете онда веровати мени?
45Не мислите да ћу вас ја оптужити пред Оцем. Мојсије, у кога се уздате, је онај који вас оптужује. 46Јер да сте веровали Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао. 47Ако не верујете оном што је он написао, како ћете веровати мојим речима?“
