Levítico 26 – OL & NSP

O Livro

Levítico 26:1-46

A bênção pela obediência

(Dt 7.12-16; 28.1-14)

1Não fabriquem ídolos; não deverão prestar culto a imagens esculpidas ou a estátuas. Porque eu sou o Senhor, o vosso Deus. 2Devem guardar as minhas leis respeitantes ao repouso do sábado e reverenciar o meu tabernáculo. Eu sou o Senhor.

3Se andarem conforme as minhas leis e guardarem os meus mandamentos, pondo-os em prática, 4então vos darei as chuvas a seu tempo, e a terra produzirá abundantes colheitas, as árvores carregar-se-ão de frutos. 5A ceifa durará até ao tempo da vindima e a vindima até ao tempo das novas sementeiras. Comerão até se fartarem e viverão seguros da terra, 6porque vos darei paz; poderão dormir sem temores. Afastarei os animais perigosos e as guerras. 7Perseguirão inimigos, os quais morrerão sob as vossas armas. 8Cinco porão em fuga uma centena e cem liquidarão dez mil! Derrotarão todos os adversários.

9Cuidarei de vocês e vos multiplicarei; cumprirei a minha aliança convosco. 10Hão de ter uma tal abundância de fruto da terra que nem saberão o que fazer com ele quando chegar nova ceifa! 11Estabelecerei a minha morada no vosso meio; não vos repudiarei. 12Andarei no vosso meio, serei o vosso Deus e vocês serão o meu povo. 13Eu sou o Senhor, vosso Deus, que vos tirou da terra do Egito para nunca mais serem escravos. Quebrei as vossas cadeias e farei que vivam com dignidade.

O castigo por desobediência

(Dt 28.15-68)

14Contudo, se não me ouvirem e não me obedecerem, 15antes desprezarem e rejeitarem as minhas leis, anulando assim a minha aliança, não obedecendo às minhas leis, eis o que vos farei: 16castigar-vos-ei com terrores repentinos e com pânico, e ainda com a tuberculose e com febres ardentes que consomem os olhos e vão destruindo a vida. Hão de semear em vão, porque serão os vossos inimigos que colherão os frutos. 17Serei contra vocês e hão de fugir na frente dos que vos atacam; serão governados por quem vos odeia. Até fugirão sem haver ninguém que vos esteja a perseguir.

18Se continuarem a desobedecer-me, castigar-vos-ei sete vezes mais severamente ainda, por causa dos vossos pecados. 19Quebrarei a vossa força orgulhosa. Os céus ser-vos-ão como ferro e a terra como bronze. 20A vossa força se consumirá em vão; porque a vossa terra não vos dará searas, nem as árvores frutos.

21E se mesmo assim não me obedecerem e não quiserem ouvir-me, mandar-vos-ei sete vezes mais pragas por causa dos vossos pecados. 22Enviarei animais ferozes que matarão os vossos filhos, destruirão o vosso gado e vos diminuirão de tal forma que os caminhos ficarão desertos.

23E se ainda mesmo assim isto não vos fizer mudar, antes continuarem a andar segundo os vossos desejos, contrários aos meus, 24então também eu me oporei ao vosso querer; eu próprio vos ferirei sete vezes mais por causa do vosso pecado. 25Castigar-vos-ei por terem quebrado a minha aliança, trazendo a guerra contra vocês. Hão de fugir para a cidade, mas mandarei pragas que vos apanharão e acabarão por ser conquistados pelos inimigos. 26Destruirei os vossos fornecimentos de comida de tal forma que um só forno será largamente suficiente para cozer pão para dez famílias; e continuarão com fome ainda depois de terem recebido o vosso pequeno quinhão.

27E se continuarem sem me obedecer, então darei largas ao meu furor; 28mandar-vos-ei um castigo pelos vossos pecados que seja sete vezes mais intenso. 29Comerão os vossos próprios filhos e filhas; 30destruirei os santuários pagãos sobre as colinas em que adoraram ídolos; deitarei abaixo os altares de incenso; deixarei que se amontoem os vossos cadáveres por entre os ídolos destruídos; aborrecer-vos-ei. 31As cidades ficarão desoladas; destruirei os lugares de culto e não aceitarei as vossas ofertas de incenso. 32Sim, tornarei deserta a terra; os vossos inimigos viverão nela, eles próprios se espantarão com o que vos fiz. 33Espalhar-vos-ei entre as nações, fazendo desencadear guerras contra vocês por onde forem. A vossa terra ficará desolada e as cidades destruídas. 34Então por fim a terra descansará e se recomporá dos muitos anos em que não a deixaram repousar; pois manter-se-á desolada todos os anos em que estiverem cativos nas terras dos inimigos. 35Sim, então a terra descansará e desfrutará dos seus sábados. Poderá recompor-se do repouso que não lhe deram todos os sete anos, quando lá viviam.

36Os que ficarem vivos serão levados para terras distantes como prisioneiros de guerra e como escravos, e lá viverão em constantes terrores. O som de uma folha levada pelo vento os fará fugir como se estivessem a ser ameaçados por um homem armado. Cairão sem que alguém os persiga. 37Sim, mesmo sem ninguém a persegui-los, cairão uns sobre os outros na precipitação, como se fugissem de uma batalha em que não conseguissem suster a força do inimigo. 38Hão de perecer entre as nações e ser destruídos pelos vossos adversários. 39E os que ainda ficarem desfalecerão nas terras dos inimigos por causa dos seus pecados, os mesmos dos seus pais.

40Mas por fim, se confessarem o seu pecado e as iniquidades que os pais praticaram contra mim, que fizeram que se voltassem contra mim, 41e eu contra eles, e os levasse para as terras dos seus inimigos; se por fim os seus maus corações se humilharem e aceitarem o castigo que lhes enviei por causa dos seus pecados, 42então me lembrarei da minha aliança feita a Abraão, a Isaque e a Jacob, e da terra que ficou desolada. 43A terra desfrutará dos sábados, enquanto está desolada, e por fim aceitarão o castigo por terem rejeitado as minhas leis e desprezado os meus regulamentos. 44Apesar de tudo o que fizeram, não os destruirei totalmente nem invalidarei a minha aliança com eles, porque sou o Senhor, o seu Deus. 45Pois trouxe os seus antepassados do Egito, perante a admiração das nações que observavam tudo isso. Eu sou o Senhor.”

46Estas foram as leis, mandamentos e instruções que o Senhor deu ao povo de Israel, por meio de Moisés, junto ao monte Sinai.

New Serbian Translation

3. Мојсијева 26:1-46

Награда за послушност

1Не правите себи ништавне идоле, и не подижите стубове, и не постављајте ликове од камена по својој земљи да им се клањате, јер ја сам Господ, Бог ваш!

2Држите моје суботе и поштујте моје Светилиште. Ја сам Господ!

3Ако будете следили моје прописе и верно држали и вршили моје заповести, 4ја ћу вам давати кишу у право време, па ће вам земља давати свој род, и стабла на пољу рађати своје плодове. 5Вршидба ће вам стизати бербу грожђа, а берба грожђа стизати сетву, па ћете јести свој хлеб и бити сити, и живети спокојно у својој земљи.

6И даћу мир у земљи, па ћете одлазити на починак, и нико вас неће плашити. Ја ћу дати одмор земљи од крволочних звери, а мач неће прелазити преко ваше земље. 7Прогонићете своје непријатеље, а они ће падати пред вама од мача. 8Ваша ће петорица терати стотину, а ваших стотину тераће десет хиљада. Непријатељи ваши падаће пред вама од мача.

9Окренућу се к вама и учинити вас родним и бројним, те учврстити свој савез с вама. 10Хранићете се житом из старих залиха, али ћете избацивати старо жито да направите место за ново. 11Ја ћу поставити своје Пребивалиште међу вама, и нећете ми бити мрски. 12Ходићу међу вама и бићу вам Бог, а ви ћете бити мој народ. 13Ја сам Господ, Бог ваш, који вас је извео из Египта, да им више не будете робови. Сломио сам пречаге вашег јарма, и учинио да усправно ходате.

Казна за непослушност

14Али ако ме не послушате, и не будете вршили све ове заповести, 15него презрете моје уредбе, и одбаците моје законе; ако, дакле, не будете извршавали све моје заповести, него раскинете мој савез, 16ово ћу учинити с вама: довешћу на вас ужас, болест и грозницу, од које се губи вид, и гаси живот. Сејаћете узалуд, јер ће вам сетву појести ваши непријатељи. 17Ја ћу се окренути против вас, и ваши ће вас непријатељи тући, те ће ваши душмани завладати над вама. Бежаћете и кад вас нико не буде гонио.

18Ако ме ни тада не послушате, казнићу вас седам пута више за ваше грехе. 19Скршићу снагу којом се поносите, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља под вама као бронза. 20Узалуд ћете трошити снагу, јер вам земља неће давати урода, а дрвеће у земљи неће рађати своје плодове.

21Ако ми се даље будете противили, и не будете хтели да ме слушате, умножићу ваше ране седам пута више за ваше грехе. 22Послаћу и дивље звери, које ће вас оставити без деце, и истребити вашу стоку. Оне ће вас десетковати, тако да ће опустети ваши путеви.

23Ако упркос овоме одбијете моју стегу, и наставите да ми се противите, 24устаћу против вас и ударити вас седам пута горе за ваше грехе. 25Довешћу на вас мач да изврши освету за савез. Ако се повучете у своје градове, послаћу заразу међу вас, па ћете бити изручени у руке непријатеља. 26Кад вам прекинем снабдевање хлебом, десет ће жена пећи хлеб у једној пећи. Делиће вам хлеб на меру; јешћете, али се нећете наситити.

27Ако ме ни тада не послушате, него наставите да ми се противите, 28у свом ћу се гневу окренути против вас, и седмоструко вас казнити за ваше грехе. 29Јешћете месо својих синова и месо својих ћерки. 30А ја ћу уништити ваше жртвене брегове и посећи ваше стубове у част сунца. Ваше ћу лешеве наслагати на ваше беживотне идоле, и гадићете се мојој души. 31Претворићу ваше градове у рушевине, и опустошићу ваша светилишта. Ваш кад мирисни више нећу мирисати. 32Ја ћу опустошити земљу, да ће се над њом запрепастити и ваши непријатељи, који ће живети у њој. 33А вас ћу расејати по народима; исукаћу мач против вас, па ће вам земља опустети, а ваши градови лежати у рушевинама. 34У то време, кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће уживати у својим суботама за све време док је пуста. Тада ће земља почивати и уживати у својим суботама. 35Докле год је пуста, она ће почивати, јер није почивала током ваших субота, док сте ви живели у њој.

36А преживелима од вас утераћу страх у кости у земљи њихових непријатеља; нагнаће их у бег и шушањ листа када се заљуља. Бежаће као гоњени мачем; падаће иако их нико неће прогонити. 37И саплитаће се један о другога, као гоњени мачем, иако их нико неће прогонити. Тако се нећете моћи одржати пред својим непријатељима. 38Пропашћете међу народима; прогутаће вас земља ваших непријатеља. 39А преживели међу вама усахнуће у земљи својих непријатеља због својих кривица, и због кривица својих предака.

40Али ако признају своје кривице, и кривице својих предака – њиховог неверства којим су згрешили против мене, 41због чега сам им се супротставио и одвео их у земљу њихових непријатеља; ако се тада понизи њихово необрезано срце и плате за своје кривице, 42сетићу се свог савеза са Јаковом, и свог савеза са Исаком, и свог савеза са Аврахамом, и сетићу се земље. 43Јер земља ће им бити напуштена, па ће уживати своје суботе кад опусти без њих. А они ће платити за своје кривице, зато што су презрели моје законе, и одбацили моје уредбе. 44Па и кад их ово снађе у земљи њихових непријатеља, ја их нећу презрети, нити ће ми постати толико мрски, да бих их докрајчио, и раскинуо свој савез са њима, јер ја сам Господ, Бог њихов. 45Ради њих ћу се сетити савеза са њиховим оцима које сам извео из Египта на очи народа, да им будем Бог. Ја сам Господ!’“

46Ово су уредбе, прописи и закони, које је Господ установио између себе и Израиљаца на гори Синај преко Мојсија.