Zofar
1Discurso de Zofar, o naamatita:
2“Apresso-me a tomar a palavra para responder,
visto que tenho uma resposta a dar.
3Tentaste envergonhar-me, ao considerar-te um pecador;
mas o meu espírito tem qualquer coisa a dizer-te.
4Não te dás conta do que sucede,
desde que o homem foi posto sobre a Terra?
5O triunfo do malvado sempre foi de curta duração
e as alegrias do ímpio apenas momentos passageiros.
6Ainda que o ímpio pretenda elevar-se a si mesmo,
até ao cimo dos céus,
e ande sempre de cara levantada,
7há de perecer para sempre, posto de lado, como esterco.
Aqueles que o conheciam dirão:
‘Onde está?’
8Desaparece tal como um sonho;
ele se dissipará como uma visão da noite.
9Os olhos que o viam já não o verão mais,
nem sequer o seu lugar será visto de novo.
10Os seus filhos serão obrigados a indemnizar os pobres;
pelo seu próprio e duro trabalho pagarão as dívidas do pai.
11Ainda que seja jovem,
os seus ossos jazerão no pó da terra.
12Ele aprecia o gosto da maldade;
é como doçura para o seu paladar.
13Guarda-a na boca para prolongar-lhe o sabor.
14Mas, repentinamente, os alimentos que ingere
transformam-se em veneno de víboras nas suas entranhas.
15É obrigado a vomitar todas as riquezas que engoliu;
Deus não permitirá que as guarde.
16Sugará o veneno da cobra;
as presas de uma víbora o matarão.
17Não gozará dos bens que roubou;
não serão, de maneira nenhuma, manteiga ou mel para ele.
18O seu trabalho não lhe será pago;
a riqueza não lhe trará alegria.
19Porque oprime o pobre e confisca-lhe as casas;
casas essas que os infelizes jamais recuperarão.
20Era insaciável e agora nada tem;
nada daquilo com que sonhou pode conservar.
21Visto que aproveitava cada ocasião para roubar,
a sua fazenda não se manterá.
22Ainda que em plena abastança, viverá sempre angustiado;
a mão de outros infames procurará destruí-lo.
23Quando estiver a encher a barriga,
Deus fará chover sobre ele o ardor da sua ira.
24Ainda que fuja das armas de ferro,
acabará por ser atravessado por um arco de bronze.
25Ao arrancarem a flecha do seu corpo, sair-lhe-á o fel;
assombros mortais virão sobre ele.
26Os seus tesouros perder-se-ão em tenebrosos esconderijos;
um fogo devastador devorar-lhe-á as riquezas,
consumindo tudo o que deixou.
27Os céus revelarão os seus pecados
e a Terra dará testemunho contra ele.
28Uma inundação arrastará os bens da sua casa.
Como torrentes serão levados pelo furor de Deus.
29Eis a sorte do ímpio;
isto é o que Deus lhe prepara!”
Софар
1А Софар из Намата је одговорио овим речима:
2„Ако је тако, немирне ме мисли моје терају да одговорим,
јер у мени ври.
3Увређен сам прекором који сам чуо,
па сад узвраћам у духу мог разумевања.
4Елем, знаш ли да је тако од давнина,
од како је људски род на земљу стављен:
5прекратка је радост зликоваца
и за часак срећа безбожника.
6Све и да се стасом дигне до небеса,
да му глава облаке досегне,
7исхлапиће довека ко сопствени измет,
и питаће: ’Где је?’, они што су га виђали.
8Попут сна ће испарити и неће га наћи,
прогнаће га као ноћно привиђење.
9Око које га је гледало видети га више неће;
завичај га његов више неће видети.
10Његови ће се синови додворавати сиромасима,
а он ће рукама својим враћати од богатства свога.
11Кости су му пуне младалачке снаге
која ће са њиме у прах лећи.
12Нека му је и слатко зло у устима његовим,
што га скрива под језиком својим;
13нека га штеди, нека га не пушта,
нека га под непцем растапа;
14та његова храна у цревима,
у утроби његовој ће се претворити у отров кобре.
15Повратиће из стомака свога благо прогутано,
Бог ће му га избацити.
16Отров кобри сиса,
убиће га језик отровнице.
17У потоке гледати неће,
у брзаке река од меда и масла.
18Вратиће шта је отео, неће моћи то да прогута;
уживати неће добра своје трговине.
19Јер је тлачио и запостављао сиромахе,
харао је кућу коју зидао није.
20Његов стомак не зна шта је доста,
спокоја му нема у ономе за чим жуди.
21Неће имати шта више да прождере
и зато му имање неће потрајати.
22И када буде пун обиља биће у невољи,
стићи ће га рука сваког страдалника.
23Али док буде пунио стомак свој,
Бог ће му послати пламен гнева свога,
као кишу на црева његова.
24И док бежи од гвозденог оружја,
пробошће га стрела лука бронзанога.
25Када је извуче,
када му изађе из леђа
и ко муња из жучи његове,
доћи ће на њега ужас.
26Сва је тама сачувана за његово благо,
прождраће га пламен нераспирен,
зло нанеће преживелом шатора његовог.
27Небеса ће разоткрити његову кривицу,
земља ће се подићи на њега.
28Поплављена биће летина куће његове,
отплављена у дан Божијега гнева.
29Таква је од Бога судбина за зликовца,
богомдано му наследство.“
