Libro II
Salmos 42–72
Salmo 42Sal 42 Por su contenido, los salmos 42 y 43 forman una sola unidad literaria.Sal 42 En el texto hebreo 42:1-11 se numera 42:2-12.
Al director musical. Masquil de los hijos de Coré.
1Como ciervo jadeante que busca las corrientes de agua,
así te busca, oh Dios, todo mi ser.
2Tengo sed de Dios, del Dios vivo.
¿Cuándo podré presentarme ante Dios?
3Mis lágrimas son mi pan de día y de noche,
mientras me preguntan a todas horas:
«¿Dónde está tu Dios?».
4Recuerdo esto y me deshago en llanto:
yo solía ir con la multitud
y la conducía a la casa de Dios.
Entre voces de alegría y acciones de gracias
hacíamos gran celebración.
5¿Por qué estás tan abatida, alma mía?
¿Por qué estás tan angustiada?
En Dios pondré mi esperanza
y lo seguiré alabando.
¡Él es mi salvación y mi Dios!
6Dios mío, me siento muy abatido;
por eso pienso en ti
desde la tierra del Jordán,
desde las alturas del Hermón,
desde el monte Mizar.
7Un abismo llama a otro abismo
en el rugir de tus cascadas;
todas tus ondas y tus olas
se han precipitado sobre mí.
8Esta es la oración al Dios de mi vida:
que de día el Señor envíe su amor
y de noche su canto me acompañe.
9Y digo a Dios, a mi roca:
«¿Por qué me has olvidado?
¿Por qué debo andar afligido
y oprimido por el enemigo?».
10Mortal agonía me penetra hasta los huesos
cuando mis adversarios me insultan,
preguntándome a todas horas:
«¿Dónde está tu Dios?».
11¿Por qué estás tan abatida, alma mía?
¿Por qué estás angustiada?
En Dios pondré mi esperanza
y lo seguiré alabando.
¡Él es mi salvación y mi Dios!
Књига Друга
Псалми 42–72
Псалам 42
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
1Као што кошута чезне за потоцима,
тако душа моја чезне за тобом, Боже.
2Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
3Сузе су ми храна и дању и ноћу,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
4Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
с мноштвом које слави празник.
5Што си ми клонула, душо моја,
и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља мог, Бога мог.
6Клонула је душа у мени,
зато те спомињем из краја јорданског,
и с Ермона, на гори Мисару.
7Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.
8Дању Господ шаље своју милост,
а ноћу је песма његова са мном –
молитва Богу живота мог.
9Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
11Што си ми клонула, душо моја,
што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
