Salmo 31Sal 31 En el texto hebreo 31:1-24 se numera 31:2-25.
31:1-4 – Sal 71:1-3
Al director musical. Salmo de David.
1En ti, Señor, busco refugio;
jamás permitas que me avergüencen.
Por tu justicia, líbrame.
2Inclina a mí tu oído
y acude pronto a socorrerme.
Sé tú mi roca de refugio,
la fortaleza de mi salvación.
3Guíame, pues eres mi roca y mi fortaleza,
dirígeme por amor a tu nombre.
4Líbrame de la trampa que me han tendido,
porque tú eres mi refugio.
5En tus manos encomiendo mi espíritu;
líbrame, Señor, Dios de la verdad.
6Odio a los que adoran ídolos vanos;
yo, por mi parte, confío en ti, Señor.
7Me alegro y me regocijo en tu amor,
porque tú has visto mi aflicción
y conoces las angustias de mi alma.
8No me entregaste al enemigo,
sino que me pusiste en lugar espacioso.
9Tenme compasión, Señor, que estoy angustiado;
el dolor debilita mis ojos,
mi alma y mi cuerpo.
10La vida se me va en angustias
y los años en lamentos;
la aflicción está acabando con mis fuerzas
y mis huesos se van debilitando.
11Por causa de todos mis enemigos,
soy motivo de desprecio para mis vecinos;
soy un espanto para mis amigos;
de mí huyen los que me encuentran en la calle.
12Me han olvidado, como si hubiera muerto;
soy como una vasija hecha pedazos.
13Son muchos a los que oigo murmurar:
«Hay terror por todas partes».
Se han confabulado contra mí
y traman quitarme la vida.
14Pero yo, Señor, en ti confío,
y digo: «Tú eres mi Dios».
15Mi vida entera está en tus manos;
líbrame de mis enemigos y perseguidores.
16Haz resplandecer tu rostro sobre tu siervo;
por tu gran amor, sálvame.
17Señor, no permitas que me avergüencen,
porque a ti he clamado.
Que sean avergonzados los malvados
y silenciados en el sepulcro.31:17 sepulcro. Lit. Seol.
18Que sean silenciados sus labios mentirosos,
porque hablan contra los justos
con orgullo, desdén e insolencia.
19¡Cuán grande es tu bondad!
La reservas para los que te temen,
y a la vista de la gente la derramas
sobre los que en ti se refugian.
20Al amparo de tu presencia los proteges
de las intrigas humanas;
en tu morada los resguardas
de las lenguas contenciosas.
21Bendito sea el Señor,
pues mostró su gran amor por mí
cuando me hallaba en una ciudad sitiada.
22En mi angustia llegué a decir:
«¡He sido arrojado de tu presencia!».
Pero tú oíste mi voz suplicante
cuando te pedí que me ayudaras.
23Amen al Señor, todos sus fieles;
él protege a los dignos de confianza,
pero a los orgullosos les da su merecido.
24Cobren ánimo y ármense de valor,
todos los que en el Señor esperan.
Псалам 31
За хоровођу. Псалам Давидов.
1У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим;
избави ме по својој праведности.
2Пригни ухо своје к мени,
брзо ме избави,
буди ми стена, уточиште,
јака тврђава за моје спасење.
3Ти си моја стена и тврђава,
ради свог имена води ме, усмеравај.
4Извуци ме из мреже коју ми поставише,
јер ти си моја тврђава.
5У твоје руке предајем свој дух,
откупи ме, Господе, верни Боже.
6Мрзим служитеље безвредних идола;
поуздајем се једино у Господа.
7Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
јер ти си видео моју муку;
ти си знао тескобу моје душе.
8Ниси ме дао у руке душманину,
него си ми ноге поставио на пространо место.
9Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
моје око од жалости копни,
вене моја душа и нутрина.
10Живот ми се троши у жалости,
у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
и кости се моје распадају.
11Поруга постадох због свих својих душмана:
суседима терет, а знанцима страшило;
беже од мене кад ме виде на улици.
12Падох у заборав, као да сам умро,
постао сам као разбијени суд.
13Јер ја чујем клевете многих,
ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
кују заверу да ми живот узму.
14Али ја се у тебе уздам, Господе,
и кажем: „Ти си Бог мој.“
15Време је моје у руци твојој;
избави ме из руку душмана,
и од оних који ме прогоне.
16Нека лице твоје обасја слугу твога,
милошћу ме својом избави.
17Не дај да се постидим, Господе,
јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
у Свету мртвих нек умукну.
18Нека умукну уста лажљива,
која против праведника говоре
обесно, охоло и презриво.
19Како је обилна доброта твоја,
коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
онима што у теби уточиште нађу.
20Ти их скриваш у заклону свог лица,
од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
од језика који оптужују.
21Благословен био Господ,
јер ми исказа дивну милост своју,
кад сам био у граду под опсадом.
22Тада рекох узнемирен:
„Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
када сам завапио к теби.
23Волите Господа, сви верни његови,
Господ чува оне који верују,
а охолима плаћа пуном мером.
24Будите јаки и храбра срца,
сви ви што се надате Господу!
