1El ser humano hace planes,
pero la palabra final la tiene el Señor.
2Todos los caminos del ser humano son limpios a sus ojos,
pero las intenciones las juzga el Señor.
3Pon en manos del Señor todas tus obras
y tus proyectos se cumplirán.
4Toda obra del Señor tiene un propósito;
¡hasta el malvado fue hecho para el día del desastre!
5El Señor aborrece a los arrogantes.
Una cosa es segura: no quedarán impunes.
6Con amor y verdad se perdona el pecado
y con respeto al Señor se evita el mal.
7Cuando el Señor aprueba la conducta de un hombre,
hasta con sus enemigos lo reconcilia.
8Más vale tener poco con justicia
que ganar mucho con injusticia.
9El corazón del hombre traza su rumbo,
pero sus pasos los dirige el Señor.
10La sentencia16:10 La sentencia. Alt. El mensaje. está en labios del rey;
el veredicto que emite no traiciona la justicia.
11Las pesas y las balanzas justas son del Señor;
todas las medidas son hechura suya.
12El rey detesta las malas acciones,
porque el trono se afirma en la justicia.
13El rey se complace en los labios honestos;
aprecia a quien habla con la verdad.
14La ira del rey es presagio de muerte,
pero el sabio sabe apaciguarla.
15El rostro radiante del rey es signo de vida;
su favor es como nubes llenas de lluvia en primavera.
16Más vale adquirir sabiduría que oro;
más vale adquirir inteligencia que plata.
17El camino del hombre recto evita el mal;
el que quiere salvar su vida se fija por donde va.
18Tras el orgullo viene la destrucción;
tras la altanería, el fracaso.
19Vale más tener un espíritu humilde con los oprimidos
que compartir el botín con los orgullosos.
20El que atiende a la palabra prospera.
¡Dichoso el que confía en el Señor!
21Al sabio de corazón se le llama inteligente;
las palabras gratas promueven el saber.
22Fuente de vida es la prudencia para quien la posee;
el castigo de los necios es su propia necedad.
23El de corazón sabio controla su boca;
con sus labios promueve el saber.
24Panal de miel son las palabras amables:
endulzan la vida y dan salud al cuerpo.16:24 al cuerpo. Lit. a los huesos.
25Hay un camino que al hombre le parece recto,
pero acaba por ser camino de muerte.
26Al que trabaja, el hambre lo obliga a trabajar,
pues su propio apetito lo estimula.
27El perverso hace16:27 hace. Lit. cava. planes malvados;
en sus labios hay un fuego devorador.
28El perverso provoca contiendas
y el chismoso divide a los buenos amigos.
29El violento engaña a su prójimo
y lo lleva por mal camino.
30El que guiña el ojo trama algo perverso;
el que aprieta los labios ya lo ha cometido.
31Las canas son una honrosa corona
que se obtiene en el camino de la justicia.
32Más vale ser paciente que valiente;
más vale el dominio propio que conquistar ciudades.
33Las suertes se echan en el regazo,
pero el veredicto proviene del Señor.
1Човек нешто срцем намерава,
али од Господа је језика одговор.
2У очима својим човеку су чисти путеви,
али Господ проверава намере срца.
3Своја дела препусти Господу
и учврстиће твоје науме.
4Господ је начинио све за своју сврху,
па чак и злобника за дан страдања.
5Господу је мрско свако узносито срце.
Нема сумње да тај неће проћи некажњено.
6Милошћу и истином откупљује се кривица
и богобојазност одвраћа од зла.
7Када су Господу мили човекови путеви,
он га и са непријатељима његовим мири.
8Боље је и мало, а по правди,
него обиље стеченог, а по неправди.
9Срце човеково смера својим путем,
али Господ усмерава његове кораке.
10Цар пресуђује надахнутом објавом
и одлуке му нису неправедне.
11Праведне су Господње мере и теразије,
сви тегови у торби његово су дело.
12Гадост је кад цареви покварено раде,
јер се праведношћу учвршћује престо.
13Цареви цене правдољубива уста,
они воле оног ко искрено збори.
14Царева је срџба као весник смрти
и мудар је човек гаси.
15Живот је у ведрини царевог лица,
наклоност је његова као облак пролећне кише.
16Колико је боље тежити мудрости него злату,
тежити умности више него тежити сребру!
17Пут честитих је одвраћање од зла,
живот свој чува онај ко свој пут сачува.
18Пред пропашћу иде понос
и пред падом иде дух надмени.
19С понизнима боље бити понизан,
него плен делити с бахатима.
20Добро налази ко на реч припази
и како је благословен онај ко се у Господа поузда!
21Промућурним зову оног срца мудрог
и љубазне усне су уверљивије.
22Врело је живота проницљивост онима што је имају,
а безумље је шиба безумнима.
23Срце мудроме даје шта ће да каже
и уснама његовим јача убедљиву поуку.
24Медено саће су речи љубазне,
сласт су души и здравље костима.
25Неки пут пред човеком као да је прав,
али завршава на путевима смрти.
26Себи ради ко год да ради,
јер га гладна уста нагоне на то.
27Ништарија ископава зло
и усне су му попут ватре која прљи.
28Сплеткарош сплетке сплиће
и клеветник раздваја блиске пријатеље.
29Насилник мами ближњег свога
и грозним га путем води;
30намигује очима и гадости смишља,
стиска уста и зло постиже.
31Прелепа је круна коса седа
кад се нађе на праведном путу.
32Бољи је дуготрпљив човек од јунака,
и онај који собом влада од освајача града.
33У крило се коцка баца,
али од Господа долази свака одлука њена.
