1Más vale comer pan duro donde hay concordia
que hacer banquete17:1 banquete. Lit. sacrificios. donde hay discordia.
2El siervo sabio gobernará al hijo sinvergüenza,
y compartirá la herencia con los otros hermanos.
3En el crisol se prueba la plata
y en el horno se prueba el oro,
pero los corazones los prueba el Señor.
4El malvado hace caso a los labios impíos
y el mentiroso presta oído a la lengua maliciosa.
5El que se burla del pobre ofende a su Creador;
el que se alegra de la calamidad no quedará sin castigo.
6La corona del anciano son sus nietos;
el orgullo de los hijos son sus padres.
7No va bien con los necios el lenguaje refinado
ni con los gobernantes, la mentira.
8El soborno es como una piedra valiosa para quien lo ofrece;
piensa que dondequiera que vaya tendrá éxito.
9El que perdona la ofensa cultiva el amor;
el que insiste en la ofensa divide a los amigos.
10Penetra más un regaño en el hombre prudente
que cien latigazos en el obstinado.
11El revoltoso siempre anda buscando pleitos,
pero se las verá con un mensajero cruel.
12Más vale toparse con una osa a la que le quitaron los cachorros
que con un necio empecinado en su necedad.
13El mal nunca se apartará
de la familia de aquel que devuelve mal por bien.
14Iniciar una pelea es romper una represa;
vale más retirarse que comenzarla.
15Absolver al culpable y condenar al inocente
son dos cosas que el Señor aborrece.
16¿De qué le sirve al necio poseer dinero?
¿Podrá adquirir sabiduría si no tiene entendimiento?17:16 entendimiento. Lit. corazón. En la Biblia, corazón se usa para designar el asiento de las emociones, pensamientos y voluntad, es decir, el proceso de toma de decisiones del ser humano.
17En todo tiempo ama el amigo;
para ayudar en la adversidad nació el hermano.
18El hombre falto de juicio se compromete por otros
y sale fiador de su prójimo.
19Al que le gusta pecar, le gusta pelear;
el que abre mucho la boca busca que se la rompan.17:19 el que abre … se la rompan. Lit. el que abre su puerta busca destrucción.
20El de corazón perverso jamás prospera;
el de lengua engañosa caerá en desgracia.
21Engendrar a un hijo necio es causa de pesar;
ser padre de un necio no es ninguna alegría.
22El corazón alegre es un buen remedio,
pero el ánimo decaído seca los huesos.
23El malvado acepta soborno en secreto,
con lo que tuerce el curso de la justicia.
24La meta del prudente es la sabiduría;
el necio divaga contemplando vanos horizontes.17:24 el necio … horizontes. Lit. y los ojos del necio en los confines de la tierra.
25El hijo necio irrita a su padre
y causa amargura a su madre.
26No está bien castigar al inocente
ni azotar por su rectitud a gente honorable.
27El que es entendido refrena sus palabras;
el que es prudente controla sus impulsos.
28Hasta un necio pasa por sabio si guarda silencio;
se le considera prudente, si cierra la boca.
1Бољи је и залогај сувог хлеба у спокоју,
него кућа пуна жртвеног меса у свађи.
2Честити слуга ће владати над нечасним наследником
и делиће наследство са браћом.
3Топионица је за сребро и пећ је за злато,
а Господ испитује срца.
4Злотвор пази на усне зликовачке,
а заводник слуша језик раздора.
5Ко се руга сиромаху срамоти му Саздатеља,
некажњено неће проћи ко ликује због пропасти.
6Унуци су старцима ко круна
и дика су родитељи деци.
7Будали не стоје усне беседничке,
а камоли кнезу усне лажљивице.
8Мито је за даваоца као драги камен,
јер му чини да успева где се год окрене.
9Ко преступ покрива, тежи љубави,
а ко причу препричава раздваја блиске пријатеље.
10Укор разумнога прониче дубоко,
више него неразумног стотину удараца.
11Зликовцу је само до метежа стало,
али ће му бити послан сурови посланик.
12Боље је човеку да набаса на медведицу којој су отели медведиће,
него на безумника у лудости његовој.
13Ко на добро злом узвраћа,
никада му од зла неће починути кућа.
14Ко препирку отпочиње, тај бујицу ослобађа.
Зато се заваде клони пре него што шикне.
15И онај што оправдава кривог и онај што окривљује правог –
обојица су мрски Господу.
16Чему благо у руци немудрог,
кад намере нема да мудрост затражи?
17Пријатељ воли у свако доба,
а и брат се за невољу рађа.
18Неразуман човек руку пружа
и сигурно јамчи за ближњега свога.
19Ко воли раздор воли и преступ,
посрнуће тражи ко подиже врата своја у висине.17,19 Древна слика људи који своја врата, своја уста охоло разјапљују.
20Човек срца поквареног не налази добро,
а коме је поган језик у невољу пада.
21Жалостан је ко роди безумног
и нема радости оцу неукога.
22Весело срце добро здравље даје,
а дух потиштени суши кости.
23Покварењак прима мито из недара
да поквари стазе праведности.
24Мудрост је пред лицем разумног човека,
а очи безумног на крају су земље.
25Будаласти син туга је свом оцу,
огорчење оној што га је родила.
26Није добро глобити праведника
ни шибати честите због правде.
27Истински је мудар човек штедљив на речима,
а ко је племенитог духа разуман је човек.
28И безумник чак се чини мудрим када ћути,
кад затвара усне своје разумним га држе.
