Juicio contra Israel
1»¡Oigan esto, sacerdotes!
¡Pongan atención, israelitas!
¡Escucha, casa real!
¡Contra ustedes es la sentencia!
En Mizpa han sido ustedes una trampa;
en el monte Tabor, una red tendida.
2Los rebeldes se han excedido en su matanza;
por eso, yo los disciplinaré a todos.
3Yo conozco bien a Efraín;
Israel no me es desconocido.
Tú, Efraín, te has prostituido;
e Israel se ha contaminado.
4»Sus malas obras no les permiten
volverse a su Dios;
hay espíritu de prostitución en su interior
que les impide reconocer al Señor.
5La arrogancia de Israel testificará en su contra;
Israel y Efraín tropezarán con su maldad,
también Judá caerá como ellos.
6Con sus ovejas y sus vacas
irán en busca del Señor,
pero no lo encontrarán
porque él se ha apartado de ellos.
7Han traicionado al Señor;
han dado a luz hijos de otros padres.
Al llegar la luna nueva
serán devorados junto a sus heredades.
8»Toquen el cuerno en Guibeá,
hagan sonar la trompeta en Ramá,
lancen el grito de guerra en Bet Avén:5:8 Bet Avén. Véase nota en 4:15.
“¡Cuídate las espaldas, Benjamín!”.
9En el día de la reprensión
Efraín quedará desolado.
Entre las tribus de Israel
doy a conocer lo que les va a pasar.
10Los líderes de Judá se parecen
a los que alteran los linderos.
¡Derramaré mi enojo sobre ellos
como agua en una inundación!
11Efraín está oprimido,
aplastado por el juicio,
empeñado en seguir a los ídolos.5:11 ídolos. Palabra de difícil traducción.
12¡Pues seré para Efraín como polilla
y como podredumbre para el pueblo de Judá!
13»Cuando Efraín vio su enfermedad
y Judá reparó en sus llagas,
Efraín recurrió a Asiria
y pidió la ayuda del gran rey.
Pero el rey no podrá sanarlo
ni tampoco curar sus llagas.
14Yo seré como un león para Efraín
y como un gran león para el pueblo de Judá.
Yo mismo los haré pedazos y luego me alejaré;
yo mismo me llevaré la presa y no habrá quien me la arrebate.
15Volveré luego a mi morada
hasta que reconozcan su culpa
y busquen mi rostro;
en su angustia
me buscarán con sinceridad».
Суд над Израиљем
1Чујте ово, свештеници
и пази, доме Израиљев!
И ти, дворе царев, послушај,
јер ти је одређен суд,
јер сте били замка за Миспу
и мрежа разапета преко Тавора.
2Огрезли су у клању, бунтовници,
и све сам их покарао.
3Познајем ја Јефрема
и Израиљ од мене скривен није.
Јер ти сада блудничиш, Јефреме,
ти себе опогани, Израиљу!
4Дела им њихова не пуштају
да се своме Богу врате,
јер им је у срцу дух блудништва
и Господа не познају.
5Израиљу понос сведочи у лице,
па ће се и Израиљ и Јефрем спотакнути у својој кривици.
А и Јуда ће се спотакнути с њима.
6Са стадима и крдима ће ићи
Господа да траже,
али га пронаћи неће
јер се он измакнуо од њих.
7Господа су изневерили
јер су децу туђу изродили,
и сад ће их празник младина
појести све са имањем њиховим.
8Дувајте у трубу у Гаваји,
затрубите у Рами,
вичите у Вет-Авену –
за тобом, о, Венијамине!
9Јефрем ће постати пустош
на дан казне,
и ја племенима израиљским
откривам ствари поуздане.
10Јудини су главари постали
као они што померају међу,
и ја ћу на њих као воду
да излијем јарост своју.
11Јефрем је потлачен,
суд га је скршио
јер му је баш по вољи било да иде за идолима5,11 Ова изворна реч је несигурног значења и може да се преведе: за људским заповестима; за противником; за нечистоћом..
12А ја сам Јефрему као мољац,
и као трулеж дому Јудином.
13А када је Јефрем видео своју болест
и Јуда рану своју,
отишао је Јефрем Асирији
и послао по великог цара.
Али он не може да вас излечи,
он не може да исцели рану вашу.
14Јер ја сам Јефрему попут лава
и Јуди сам попут лавића.
Ја, ја ћу да растргнем, да одјурим
и одвучем, и нико не може да избави!
15Одјурићу, вратићу се на своје станиште
док не поднесу суд.5,15 Или: док не признају своју кривицу.
И тражиће лице моје у невољи својој,
и тражиће ме жељно.“
