Nueva Versión Internacional

Joel 1:1-20

1Esta es la palabra del Señor, que vino a Joel hijo de Petuel.

La invasión de langostas

2¡Oigan esto, ancianos del pueblo!

¡Presten atención, habitantes todos del país!

¿Alguna vez sucedió cosa semejante

en sus tiempos o en los de sus antepasados?

3Cuéntenselo a sus hijos,

y que ellos se lo cuenten a los suyos,

y estos a la siguiente generación.

4Lo que dejaron las langostas grandes

lo devoraron las langostas pequeñas;

lo que dejaron las langostas pequeñas

se lo comieron las larvas;

y lo que dejaron las larvas

se lo comieron las orugas.1:4 El texto hebreo en este versículo usa cuatro términos que se refieren a langostas y que son de difícil traducción; también en 2:25.

5¡Despierten, borrachos, y lloren!

Giman, todos los entregados al vino,

porque el vino dulce les fue arrebatado de los labios.

6Una nación poderosa e innumerable

ha invadido mi país:

tiene dientes de león,

colmillos de leona.

7Asoló mis vides,

desgajó mis higueras.

Las peló hasta dejar blancas sus ramas;

¡las derribó por completo!

8Mi pueblo gime como virgen vestida de luto

por la muerte de su prometido.

9Las ofrendas de cereales y las libaciones

no se ofrecen ya en la casa del Señor.

Hacen duelo los sacerdotes,

los ministros del Señor.

10Los campos yacen devastados,

reseca está la tierra;

han sido arrasados los cereales,

se ha secado el vino nuevo

y agotado el aceite.

11Séquense también ustedes, labradores;

giman, viñadores,

por el trigo y la cebada,

porque se ha perdido la cosecha de los campos.

12La vid se marchitó;

languideció la higuera;

se marchitaron los granados,

las palmeras, los manzanos,

¡todos los árboles del campo!

¡Y hasta la alegría de la gente acabó por marchitarse!

Llamado al arrepentimiento

13Vístanse de duelo y giman, sacerdotes;

laméntense, ministros del altar.

Vengan, ministros de mi Dios,

y pasen la noche vestidos de luto,

porque las ofrendas de cereales y las libaciones

han sido suspendidas en la casa de su Dios.

14Entréguense al ayuno,

convoquen a una asamblea solemne.

Reúnan a los ancianos del pueblo

en la casa del Señor su Dios;

reúnan a todos los habitantes del país,

y clamen al Señor.

15¡Ay de aquel día, el día del Señor, que ya se aproxima!

Vendrá como devastación de parte del Todopoderoso.

16¿No se nos arrebató el alimento

ante nuestros propios ojos,

y la alegría y el regocijo

de la casa de nuestro Dios?

17La semilla se pudrió

a pesar de haber sido cultivada.1:17 La semilla … cultivada. Texto de difícil traducción.

Los silos están en ruinas

y los graneros derribados

porque la cosecha se perdió.

18¡Cómo brama el ganado!

Vagan sin rumbo las vacas

porque no tienen donde pastar,

y sufren también las ovejas.

19A ti clamo, Señor,

porque el fuego ha devorado los pastizales de la estepa;

las llamas han consumido todos los árboles silvestres.

20Aun los animales del campo te buscan con ansias,

porque se han secado los arroyos

y el fuego ha devorado los pastizales de la estepa.

New Serbian Translation

Књига пророка Јоила 1:1-20

1Ово је Господња реч која је дошла Јоилу, Фатуиловом сину.

Најезда скакаваца

2Чујте ово, о, старешине;

послушајте, сви становници земаљски:

Зар се ово догодило у данима вашим

или у данима ваших предака?

3Причајте о овом својој деци,

ваша деца својој деци

а њихова деца новом поколењу.

4Остатке губара појешће скакавци;

остатке скакаваца појешће црви;

остатке црва појешће гусенице!

5Пробудите се, о, ви пијани!

Заплачите и закукајте, винопије, због шире,

зато што вам се од уста отела!

6Јер на моју земљу изађе народ силан

и броја им нема.

Зуби су им као лављи зуби,

а очњаци као у лавице.

7Моју је лозу почупао,

моју је смокву изломио;

потпуно је оголио и бацио,

младице јој огулио.

8Наричи као млада жена

огрнута у кострет за мужем своје младости.

9Нестале су житна жртва и изливница

из Дома Господњег.

У жалости су свештеници,

слуге Господње.

10Поља су опустошена

и земља је у жалости

јер је жито сатрвено,

младо вино је пресахло,

а урод уља је подбацио.

11Стидите се, ратари,

кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом,

јер је пропала жетва на њиви.

12Лоза је пресахнула,

стабло смокве се спарушило.

Пресахнули су нар, палма, јабука

и сва стабла по пољу,

јер је пресахла радост синова људских.

Позив на пост и молитву

13О, свештеници, опашите се и плачите!

Жалите, слуге жртвеника!

Дођите, слуге Бога мога,

ноћ пробдите у кострети

јер је из Дома Бога вашег

нестало житне жртве и изливнице.

14Свети пост прогласите,

позовите свечани сабор!

Окупите све старешине,

становнике земље у Дому Господа,

вашег Бога, па вапите Господу!

15Јао, каквог ли дана,

јер је близу дан Господњи

што долази као пустошење од Свемоћнога!

16Зар нам није пред очима понестала храна

и радости и весеља из Дома нашег Бога?

17Угнилише смокве на венцима;

опустошене су житнице;

порушени су амбари јер је жито пропало.

18О, како стока риче!

Тумарају крда говеда

јер испаше за њих нема,

а и стада оваца такође скапавају.

19Господе, ја тебе призивам

јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке,

а пожар је спалио све пољско дрвеће.

20И пољске звери ти цвиле и жуде

јер су пресушила водена врела,

јер је пожар спалио пустињске пашњаке.