Octavo discurso de Job
1A esto respondió Job:
2«Mi queja sigue siendo amarga;
gimo bajo el peso de su mano.23:2 su mano (LXX y Siríaca); mi mano (TM).
3¡Ah, si supiera yo dónde encontrar a Dios!
¡Si pudiera llegar adonde él habita!
4Ante él expondría mi caso;
llenaría mi boca de argumentos.
5Podría conocer su respuesta,
y trataría de entenderla.
6¿Disputaría él conmigo con todo su poder?
¡Claro que no! ¡Ni me acusaría!
7Ante él cualquier hombre intachable podría presentar su caso,
y yo sería absuelto para siempre delante de mi Juez.
8»Si me dirijo hacia el este, no está allí;
si me encamino al oeste, no lo encuentro.
9Si está ocupado en el norte, no lo veo;
si se vuelve al sur, no alcanzo a percibirlo.
10Él, en cambio, conoce mis caminos;
si me pusiera a prueba, saldría yo puro como el oro.
11En sus sendas he afirmado mis pies;
he seguido su camino sin desviarme.
12No me he apartado de los mandamientos de sus labios;
valoro más las palabras de su boca que mi pan de cada día.
13»Pero él es soberano;23:13 pero él es soberano. Lit. y él, en uno.
¿quién puede hacerlo desistir?
Lo que él quiere hacer, lo hace.
14Hará conmigo lo que ha determinado;
todo lo que tiene pensado lo realizará.
15Por eso me espanto en su presencia;
si pienso en todo esto, me lleno de temor.
16Dios ha hecho que mi corazón desmaye;
me tiene aterrado el Todopoderoso.
17Con todo, no logran acallarme las tinieblas
ni la densa oscuridad que cubre mi rostro.
Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Још и данас је јетка моја жалопојка
и с муком се борим да не бих јечао.
3О, када бих знао где ћу да га нађем,
дошао бих до његовог места!
4Пред њим бих изложио свој случај,
доказима уста своја напунио.
5Да ми је да знам којим би ми речима одговорио;
да ми је да разумем шта би ми рекао.
6Да ли би се силом великом парничио са мном?
Не би, него би се заузео за ме.
7Онде би се праведник са њим расправио,
мој би ме судија заувек избавио.
8Гле, одем ли напред, њега нема;
ни позади њега не опажам.
9Не видим га ни на лево, тамо где делује;
не видим га ни на десно, када се окрене.
10Али он зна пут којим идем;
претапа ме да чист будем попут злата.
11По његовој стопи мој је корак ишао,
његовог сам се пута држао и нисам скретао.
12Заповест његових усана нисам напустио,
чувао сам речи његове више него хлеб насушни.
13Али он је једини и ко ће да га мења!
Шта год да пожели, он тако и чини.
14Науме ће своје, мени намењене, извршити,
а у њему још је таквог много чега.
15Зато сам преплашен од њега;
кад размишљам, јежим се од њега!
16Елем, Бог је моје срце смалаксао,
Свемоћни ме је престравио;
17ипак нисам био сатрт мраком,
нити ми је густа тама заклонила лице.
