Tercer discurso de Elifaz
1A esto respondió Elifaz de Temán:
2«¿Puede alguien, por muy sabio que sea,
serle a Dios de algún provecho?
3¿Sacará alguna ventaja el Todopoderoso
con que seas un hombre justo?
¿Tendrá algún beneficio
si tu conducta es intachable?
4»¿Acaso te reprende por temerlo
y por eso te lleva a juicio?
5¿No es acaso demasiada tu maldad?
¿Y no son incontables tus pecados?
6Sin motivo demandabas fianza de tus hermanos,
y en prenda los despojabas de sus mantos;
desnudos los dejabas.
7Al sediento no le dabas agua;
al hambriento le negabas la comida.
8Como hombre de poder te adueñaste de la tierra;
como hombre prominente, en ella te asentaste.
9No dabas nada a las viudas
y rompías los brazos22:9 rompías los brazos. Alt. les anulaste la fuerza. a los huérfanos.
10Por eso ahora te ves rodeado de trampas
y te asaltan temores repentinos;
11la oscuridad te impide ver
y te ahogan las aguas torrenciales.
12»¿No está Dios en las alturas de los cielos?
¡Mira las estrellas, cuán altas y remotas!
13Sin embargo, cuestionas: “¿Y Dios qué sabe?
¿Puede acaso juzgar a través de las tinieblas?
14Él recorre los cielos de un extremo al otro
y densas nubes lo envuelven,
¡así que no puede vernos!”.
15¿Vas a seguir por los trillados caminos
que han recorrido los malvados?
16Perdieron la vida antes de tiempo;
un diluvio arrasó sus cimientos.
17Increparon a Dios: “¡Déjanos tranquilos!
¿Qué puedes tú hacernos,22:17 hacernos (LXX y Siríaca); hacerle (TM). Todopoderoso?”.
18¡Y fue Dios quien llenó sus casas de bienes!
¡Yo no me dejaré llevar por sus malos consejos!
19Los justos se alegran al ver la ruina de los malvados;
los inocentes dicen en son de burla:
20“Nuestros enemigos han sido destruidos;
el fuego ha consumido sus riquezas”.
21»Sométete a Dios; ponte en paz con él
y volverá a ti la prosperidad.
22Acepta la enseñanza que mana de su boca;
grábate sus palabras en tu corazón.
23Si te vuelves al Todopoderoso
y alejas de tu casa la maldad,
serás del todo restaurado;
24si tu oro refinado22:24 oro refinado. Lit. oro de Ofir. lo arrojas por el suelo,
entre rocas y cañadas,
25tendrás por oro al Todopoderoso,
y será él para ti como plata refinada.
26En el Todopoderoso te deleitarás;
ante Dios levantarás tu rostro.
27Cuando ores, él te escuchará
y tú le cumplirás tus promesas.
28Tendrás éxito en tus decisiones
y en tus caminos brillará la luz.
29Cuando sean humillados y les digas “Levántense”,
Dios salvará a los humildes.
30Él librará aun al que no es inocente;
si tienes manos limpias, quedarás a salvo».
Елифас
1Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2„Зар је човек од користи Богу?
Да ли му је мудрац од користи?
3Зар се Свемоћни радује што си праведан?
Је ли му на корист кад путеве своје учиниш без мане?
4Прекорева ли те за богобојазност твоју
и да ли се суди с тобом?
5Није ли голема злоба твоја?
Зар нема краја кривицама твојим?
6А ти си браћи својој безразложно залог узимао,
и са њих си скидао хаљине.
7Изнемоглог водом напојио ниси,
а ни гладном хлеба ниси дао.
8Јесте, ти си човек силан, земљопоседник си,
угледник што у њој живи.
9Тек, удовице си терао празних руку,
кршио си руке сирочади.
10И зато су око тебе замке,
ненадана страхота спопада те;
11или мрак, па не видиш ништа,
силна те је вода потопила.
12Није ли Бог високо на небесима?
Погледај поврх звезда, како су високо!
13А ти питаш: ’Зна ли шта Бог?
Да ли суди кроз таму најгушћу?
14Облаци су скровиште његово, па не види,
он корача по небеском своду.’
15Пута древног зар ћеш се држати,
оног што га утабаше људи покварени;
16они што су однешени кад им време није било,
када им је темеље потопила река?
17Богу су они говорили: ’Прођи нас се!’
И: ’Шта ће Свемоћни да нам ради?’
18А он им је добрима куће препунио.
Зато је од мене подалеко савет зликоваца!
19Видеће то праведници и радоваће се,
ругаће им се недужни:
20’Душмани ће наши баш збрисани бити,
обиље њихово прогутаће пламен!’
21Измири се с Богом, молим те,
и у миру буди, да на тебе добро дође.
22Прихвати, молим те, поуку његових уста
и његове речи у срце своје стави.
23Вратиш ли се Свемоћноме, обновљен ћеш бити;
уклониш ли безакоње из шатора свога,
24одбациш ли злато у прашину
и офирско злато по поточном камењу;
25Свемоћни биће злато твоје,
најчистије сребро твоје.
26Тада ћеш се радовати Свемоћноме,
лице своје подигнућеш Богу.
27Молићеш се њему и он ће те чути,
извршићеш своје завете.
28Остварићеш шта год да одлучиш,
светло ће ти стазе обасјати.
29Кад понизе људе, ти ћеш рећи:
’Узвисите их!’, и Бог ће тада да спасе скрушене.
30Он ће да избави и онога што недужан није,
због чистоће руку твојих избавиће њега.“
