Profecía contra Moab
16:6-12 – Jer 48:29-36
1Profecía contra Moab:
La ciudad moabita de Ar está arruinada,
¡destruida en una noche!
La ciudad moabita de Quir está arruinada,
¡destruida en una noche!
2Acuden los de Dibón al templo,
a sus altares paganos para llorar.
Moab está gimiendo por Nebo y por Medeba.
Rapadas están todas las cabezas
y afeitadas todas las barbas.
3Todos, deshechos en llanto,
van por las calles, vestidos de luto;
¡gimen en los techos y en las plazas!
4Hesbón y Elalé claman a gritos,
hasta Yahaza se escuchan sus clamores.
Por eso gritan los valientes de Moab
y se quedan sin aliento.
5Mi corazón grita por Moab;
sus fugitivos huyen hasta Zoar,
hasta Eglat Selisiyá.
Suben llorando por la cuesta de Luhit;
ante el desastre, gritan desesperados
por el camino de Joronayin.
6Se han secado las aguas de Nimrín;
se ha marchitado la hierba.
Ya no hay vegetación,
no ha quedado nada verde.
7Por eso se llevaron, más allá del arroyo de los Sauces,
las muchas riquezas que adquirieron y almacenaron.
8Su grito desesperado va recorriendo la frontera de Moab.
Llega su gemido hasta Eglayin,
y aun llega hasta Ber Elín.
9Llenas están de sangre las aguas de Dimón,
y aún más plagas añadiré:
enviaré un león contra los moabitas fugitivos
y contra los que permanezcan en la tierra.
Тужбалица над Моавцима
1Пророштво против Моава:
„Обноћ је опустошен Ар;
срушен је Моав!
Обноћ је опустошен Кир;
срушен је Моав!
2У храм и Девон она се успиње
на узвишицу да плаче;
над Нававом и над Медевом
нариче народ моавски;
а све су главе оголеле
и све браде обријане;
3по улицама су врећама заогрнути,
на њиховим крововима и по трговима
сви они наричу
и плачући силазе.
4Есевон и Елеалија јаучу,
глас њихов се чује до Јасе.
Зато дрхћу ратници моавски,
у грчу је душа њихова.
5Зато јеца срце моје због Моаваца,
бегунци њихови беже
до Соара, Еглат-Селисије,
плачући се пењу на Луит;
путем оронајимским
разлеже се јаук над рушевинама.
6Јер су се исушиле воде нимримске,
трава је усахла,
биље пропало,
зеленила више нема.
7Зато ко је нешто уштедео и складишта њихова,
тај ће то носити на Поток врба.
8Јер јаук се разлеже до границе с Моавом,
нарицање му је до Еглајима,
нарицање му је до Вир-Елима.
9Та, пуне су крви воде димонске,
а ја ћу још додати Димону
једног лава на моавске бегунце
и на преостале у земљи.“
