1Cantar de los cantares1:1 Cantar de los cantares. Alt. El más bello cantar. de Salomón.
Primer Canto
La amada
2Ah, si me besaras con los besos de tu boca…1:2 si me besaras … tu boca. Lit. béseme él con los besos de su boca.
¡Mejor es tu amor que el vino!
3La fragancia de tus perfumes es placentera;
tu nombre es bálsamo aromático.
¡Con razón te aman las doncellas!
4¡Arrástrame en pos de ti! ¡Date prisa!
¡Llévame, oh rey, a tu alcoba!
Los amigos
Regocijémonos y deleitémonos juntos;
celebraremos tus caricias más que el vino.
¡Sobran las razones para amarte!
La amada
5Soy morena y hermosa,
hijas de Jerusalén;
morena como las tiendas de campaña de Cedar,
hermosa como las cortinas de Salomón.1:5 Salomón. Alt. Salmá.
6No se fijen en mi tez morena
ni en que el sol me bronceó la piel.
Mis hermanos se enfadaron contra mí
y me obligaron a cuidar las viñas;
¡y mi propia viña descuidé!
7Cuéntame, amor de mi vida,
¿dónde apacientas tus rebaños?,
¿dónde al mediodía los haces reposar?
¿Por qué he de andar como mujer con velo
entre los rebaños de tus amigos?
Los amigos
8Si no lo sabes, la más bella de las mujeres,
ve tras la huella del rebaño
y apacienta tus cabritos
junto a las moradas de los pastores.
El amado
9Te comparo, amada mía, con una yegua
entre los caballos del carro del faraón.
10¡Qué hermosas lucen tus mejillas entre los pendientes!
¡Qué hermoso luce tu cuello entre los collares!
11¡Haremos para ti pendientes de oro
con incrustaciones de plata!
La amada
12Mientras el rey se halla sentado a la mesa,
mi nardo esparce su fragancia.
13Mi amado es para mí como el saquito de mirra
que duerme entre mis pechos.
14Mi amado es para mí como un ramito de azahar1:14 azahar. Lit. alheña.
de las viñas de Engadi.
El amado
15¡Cuán bella eres, amada mía!
¡Cuán bella eres!
¡Tus ojos son dos palomas!
La amada
16¡Cuán hermoso eres, amado mío!
¡Eres un encanto!
El amado
Una alfombra de hojas es nuestro lecho,
17los cedros son las vigas de la casa
y nos cubre un techo de cipreses.
1Соломонова песма над песмама.
Она
2Пољупцем усана својих ме пољуби,
јер је твоја љубав боља од вина.
3Мирис је твоје помасти диван,
име је твоје као уље изливено
и зато те воле девојке.
4Поведи ме са собом, побегнимо!
Нек ме цар уведе у одаје своје.
Пријатељице
Радоваћемо се и уживаћемо у теби.
Славићемо твоју љубав више него вино.
Она
Добро је што те оне воле.
5Тамнопута сам али љупка,
ћерке јерусалимске,
као шатори кедарски,
као крила Соломонових шатора.
6Не гледајте ме што сам тамнопута,
јер ме је сунце опалило.
Моја су браћа љута на мене.
Поставили су ме да винограде чувам,
а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.
7Кажи ми, ти кога душа моја воли,
где ти стадо пасе
и где ти у подне пландује?
Зашто да се велом покривам1,7 Са неким мањим изменама изворног текста, овај део стиха може да се преведе: Зашто да тумарам…
међу стадима пријатеља твојих?
Пријатељице
8Ако не знаш, о, најлепша међу женама,
иди по трагу стада
па напасај козлиће своје
крај пастирских коначишта.
Он
9О, вољена моја, ти си као моја ждребица
међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!
10Лепи су ти образи окићени ланчићима,
а на врату ти огрлице.
11Сковаћемо ти наруквице златне
и украсити сребром.
Она
12Док је цар за столом својим,
мирисом својим мој нард одаје.
13Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,
то је мени мој вољени.
14Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,
то је мени мој вољени.
Он
15Како ли си лепа, о, вољена моја!
Лепа си, а очи су ти голубице.
Она
16Како си згодан, о, вољени мој, и мио!
Ево, постеља је наша бујна трава.
Он
17Кедрови су греде куће наше,
а чемпреси рогови крова.
