La amada
1Yo soy una rosa de Sarón,
una azucena de los valles.
El amado
2Como azucena entre las espinas
es mi amada entre las doncellas.
La amada
3Cual manzano entre los árboles del bosque
es mi amado entre los jóvenes.
Me encanta sentarme a su sombra;
dulce a mi paladar es su fruto.
4Me llevó a la sala del banquete,
y sobre mí enarboló su estandarte de amor.
5¡Fortalézcanme con pasas,
susténtenme con manzanas,
porque desfallezco de amor!
6¡Ojalá pudiera mi cabeza reposar sobre su izquierda!
¡Ojalá su derecha me abrazara!
El amado
7Yo les ruego, doncellas de Jerusalén,
por las gacelas y cervatillas del bosque,
que no desvelen ni molesten a mi amada
hasta que quiera despertar.
Segundo Canto
La amada
8¡La voz de mi amado!
¡Mírenlo, aquí viene!,
saltando por las colinas,
brincando por las montañas.
9Mi amado es como un venado;
se parece a un cervatillo.
¡Mírenlo, de pie tras nuestro muro,
espiando por las ventanas,
atisbando por las celosías!
10Mi amado me habló y me dijo:
«¡Levántate, amada mía;
ven conmigo, mujer hermosa!
11¡Mira, el invierno se ha ido
y con él han cesado y se han ido las lluvias!
12Ya brotan flores en los campos;
¡el tiempo de la canción ha llegado!
Ya se escucha por toda nuestra tierra
el arrullo de las tórtolas.
13La higuera ofrece sus primeros frutos;
las viñas florecen y esparcen su fragancia.
¡Levántate, amada mía;
ven conmigo, mujer hermosa!».
El amado
14Paloma mía, que te escondes en las grietas de las rocas,
en las hendiduras de las montañas,
muéstrame tu rostro,
déjame oír tu voz;
pues tu voz es placentera
y hermoso tu semblante.
15Atrapen a las zorras,
a esas zorras pequeñas
que arruinan nuestros viñedos,
nuestros viñedos en flor.
La amada
16Mi amado es mío y yo soy suya;
él apacienta su rebaño entre azucenas.
17Antes de que el día despunte
y se desvanezcan las sombras,
regresa a mí, amado mío.
Corre como un venado,
como un cervatillo
por colinas escarpadas.2:17 por colinas escarpadas. Alt. por las colinas de Beter.
Она
1Ја сам шафран са Сарона
и љиљан из долина.
Он
2Какав је љиљан међу трњем,
таква је вољена моја међу девојкама.
Она
3Као стабло јабуке међу шумским дрвећем,
такав је вољени мој међу момцима.
За хладом његовим чезнем, да седнем,
да плодом његовим осладим непце своје.
4Унео ме је у кућу вина,
љубав је његова застава нада мном.
5Крепите ме сувим грожђем,
јабукама ме освежите,
јер сам од љубави клонула.
6Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
7Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
8Чуј гласа вољеног мога!
Ево, долази,
поскакује по брдима
и горе прескаче.
9Као газела и као срндаћ мој је вољени.
Гле, ено га стоји иза нашег зида,
провирује са прозора,
кроз решетке гледа.
10А мој вољени ми одговори, рече ми:
„Устани, вољена моја,
дођи, најлепша моја!
11Ево, зима је прошла
и киша умину, прође.
12Земља је процветала,
стиже време орезивања2,12 Или: певања, што је одлика игре једнакозвучних речи.,
по нашој се земљи
чује цвркут грлице.
13Плодови рани пупе на смоквином стаблу,
виногради цвату и мирисом одишу.
Устани и дођи,
о, вољена моја, дођи!“
Он
14Голубице моја у раселини стене,
заклоњена у врлети.
Дај ми да ти видим лице!
Дај ми гласа да ти чујем,
јер је глас твој меден
и лице је твоје љупко.
15Лисице нам похватајте,
лисичиће што сатиру винограде,
јер наш је виноград у цвату.
Она
16Мој је драги мој и ја сам његова,
међу љиљанима он пасе.
17Врати се док дан не мине
и сенке не ишчиле.
Као срна буди, о, вољени мој,
као срндаћ на брдима што нас деле.
