David entre los filisteos
1Con todo, David pensaba: «Un día de estos voy a morir a manos de Saúl. Lo mejor que puedo hacer es huir a la tierra de los filisteos. Así Saúl se cansará de buscarme por el territorio de Israel, y podré escapar de sus manos».
2Acompañado de sus seiscientos hombres, David se puso en marcha y se trasladó a la tierra de Gat, donde reinaba Aquis, hijo de Maoc. 3Tanto David como sus hombres se establecieron allí, y quedaron bajo la protección de Aquis. Cada hombre había llevado a su familia y David tenía consigo a sus dos esposas, Ajinoán la jezrelita y Abigaíl de Carmel, la viuda de Nabal. 4En efecto, cuando Saúl se enteró de que David había huido a Gat, dejó de perseguirlo.
5David dijo a Aquis: «Si en verdad cuento con su favor, le ruego que me conceda algún pueblo en el campo para vivir allí. No tiene ningún sentido que este siervo suyo viva contigo en la capital del reino».
6Aquel mismo día Aquis le dio la ciudad de Siclag, la cual hasta hoy pertenece a los reyes de Judá. 7David vivió en territorio filisteo un año y cuatro meses.
8Acostumbraba a salir en campaña con sus hombres para saquear a los guesureos, guirzitas y amalecitas, pueblos que durante mucho tiempo habían habitado la zona que se extiende hacia Sur y hasta el país de Egipto. 9Cada vez que David atacaba la región, no dejaba a nadie con vida, ni hombre ni mujer. Antes de regresar adonde estaba Aquis se apoderaba de ovejas, vacas, asnos y camellos, y hasta de la ropa que vestían.
10Si Aquis preguntaba: «¿Qué región saqueaste hoy?», David respondía: «La del sur de Judá»; o bien: «La del sur de Jeramel»; o «La del sur, donde viven los quenitas». 11David no dejaba con vida ni a hombre ni a mujer, pues pensaba que si llevaba prisioneros a Gat lo denunciarían por lo que estaba haciendo. Este fue su patrón de conducta todo el tiempo que estuvo en territorio filisteo. 12Aquis, por su parte, confiaba en David y se decía: «David se está haciendo odioso a los israelitas, su propia gente. Sin duda me servirá para siempre».
Давид међу Филистејцима
1Давид рече у себи: „Једног дана ћу ипак погинути од Саулове руке. Боље је за мене да побегнем у земљу Филистејаца. Тада ће Саул престати да ме тражи по израиљским крајевима, па ћу умаћи његовој руци.“
2Давид се дигне и оде са шест стотина људи, који су били с њим, Ахису, сину Маоховом, цару Гата. 3Давид је боравио код Ахиса у Гату, он и његови људи, сваки са својом породицом. Давид је са собом имао своје две жене, Ахиноаму из Језраела и Авигеју из Кармила, Навалову удовицу. 4Саул је сазнао да је Давид побегао у Гат и више га није тражио.
5Давид рече Ахису: „Ако сам стекао твоју наклоност, нека ми се да место у једном од градова у земљи да се настаним. Зашто да твој слуга борави с тобом у царском граду?“
6Тог дана му је Ахис дао Сиклаг. Зато Сиклаг припада Јудиним царевима све до данас. 7Давид је у земљи Филистејаца живео годину и четири месеца.
8Давид је излазио са својим људима и пљачкао Гесурце, Герзејце и Амаличане, који су одвајкада били становници земље која се простире од Сура до Египта. 9Давид је пустошио ту земљу не остављајући у животу ни мушко ни женско. Односио је само ситну и крупну стоку, магарце, камиле и одећу, и враћао се к Ахису.
10Кад би Ахис упитао: „Где сте пљачкали данас?“, Давид би одговарао: „У Негеву Јуде“, или: „У Негеву Јерамеила“, или: „У Негеву Кенејаца.“ 11Давид није остављао у животу ни мушко ни женско да би их довео у Гат, јер је мислио: „Могли би да нас одају и кажу: ’Овако је Давид радио.’“ Давид је имао такав обичај све време док је живео у филистејској земљи. 12Ахис је имао поверења у Давида говорећи: „Он је заиста постао мрзак своме народу, Израиљу! Зато ће ми бити слуга довека.“
