Iosua 13 – NTLR & NSP

Nouă Traducere În Limba Română

Iosua 13:1-33

Porunca împărțirii teritoriului rămas necucerit

1Iosua îmbătrânise și era înaintat în vârstă. Atunci Domnul i‑a zis: „Tu ești bătrân și înaintat în vârstă, iar teritoriul care nu a fost luat în stăpânire este foarte mare.

2Aceasta este țara care mai rămâne: toate ținuturile filistenilor și ale gheșuriților 3(de la râul Șihor3 Un alt nume pentru Râul (uedul) Egiptului, fiind vorba fie de modernul Wadi el‑Arish, în NE Sinaiului, fie chiar de brațul răsăritean al Deltei Nilului., care este în fața Egiptului, până la hotarul Ekronului, înspre nord, teritoriu care este considerat canaanit și care este al celor cinci domnitori filisteni: din Gaza, din Așdod, din Așchelon, din Gat și din Ekron), precum și ale aviților, 4înspre sud. De asemenea, toate ținuturile canaaniților, de la Meara sidonienilor, până la Afek, spre hotarul cu amoriții, 5apoi ținutul ghebaliților5 Sau: ținutul aparținând Ghebalului (Biblosului); vezi 1 Regi 5:18. și întregul Liban înspre răsărit, de la Baal‑Gad până la poalele muntelui Hermon și până la Lebo-Hamat5 Sau: până la intrarea în Hamat. 6cu toți locuitorii de pe munte, din Liban până la Misrefot-Maim, adică toți sidonienii.

Eu îi voi alunga dinaintea fiilor lui Israel. Tu însă împarte acest teritoriu ca moștenire lui Israel, așa cum ți‑am poruncit. 7Împarte deci țara ca moștenire celor nouă seminții și unei jumătăți a seminției lui Manase.“

Teritoriul împărțit în Transiordania

8Ceilalți împreună cu rubeniții și gadiții își primiseră moștenirea pe care le‑a dat‑o Moise la răsărit de Iordan, întocmai cum le‑o împărțise Moise, robul Domnului:

9de la Aroer, care se află pe malul uedului9, 16 Vezi nota de la 12:1. Arnon și de la cetatea din mijlocul văii, întregul podiș al Medebei, până la Dibon, 10toate cetățile lui Sihon, regele amoriților, care domnea la Heșbon, până la hotarul fiilor lui Amon, 11Ghiladul, teritoriul gheșurit și maacatit, tot muntele Hermon și tot Bașanul până la Salca, 12întregul regat al lui Og, în Bașan, care domnea la Aștarot și la Edrei și care era singurul rămas dintre refaiți. Moise i‑a învins și i‑a alungat. 13Dar fiii lui Israel nu i‑au alungat pe gheșuriții și pe maacatiții din Gheșur și din Maaca, astfel că ei au locuit în mijlocul lui Israel până în ziua aceasta.

14Seminția lui Levi nu a primit însă nicio moștenire, deoarece El îi spusese că jertfele mistuite de foc aduse Domnului, Dumnezeul lui Israel, sunt moștenirea ei.

15Moise dăduse seminției rubeniților, potrivit clanurilor lor, 16teritoriul de la Aroer, care este pe malul uedului Arnon și de la cetatea din mijlocul văii, întregul podiș de lângă Medeba, 17Heșbonul cu toate cetățile dimprejurul lui din podiș, Dibon, Bamot-Baal, Bet‑Baal-Meon, 18Iahaț, Chedemot, Mefaat, 19Chiriatayim, Sibma, Țeret-Șahar, pe muntele văii, 20Bet‑Peor, poalele muntelui Pisga, Bet‑Ieșimot, 21toate cetățile podișului, adică întregul regat al lui Sihon, regele amoriților, care domnea la Heșbon și care fusese învins de Moise, alături de conducătorii Midianului: Evi, Rechem, Țur, Hur și Reba, vasalii lui Sihon, care locuiau în țară. 22Printre cei care fuseseră uciși cu sabia de fiii lui Israel se afla și Balaam, fiul lui Beor, care practica divinația.22 Pentru divinație, vezi nota de la Deut. 18:10. 23Hotarul teritoriului rubeniților era Iordanul. Cetățile și satele acestea erau moștenirea urmașilor lui Ruben, potrivit clanurilor lor.

24Moise dăduse seminției lui Gad, adică urmașilor lui Gad, potrivit clanurilor lor, 25un teritoriu care cuprindea Iazerul, toate cetățile Ghiladului, o jumătate din țara fiilor lui Amon până la Aroer, care este față în față cu Raba, 26de la Heșbon până la Ramat-Mițpa și Betonim și de la Mahanayim până la hotarul Debirului, 27iar în vale, Bet‑Haram, Bet‑Nimra, Sucot și Țafon, partea care a mai rămas din teritoriul regelui Sihon al Heșbonului, teritoriu care se află în partea de răsărit a Iordanului, având ca hotar Iordanul până la marginea mării Chineret27 Marea Galileei.. 28Cetățile și satele acestea erau moștenirea urmașilor lui Gad, potrivit clanurilor lor.

29Moise dăduse jumătății seminției lui Manase, adică unei jumătăți dintre urmașii lui Manase, potrivit clanurilor lor, 30un teritoriu care cuprindea Mahanayimul, întregul Bașan, întregul regat al regelui Og al Bașanului, și toate așezările lui Iair din Bașan – șaizeci de cetăți. 31Jumătate din Ghilad, Aștarot și Edrei, cetăți ale regatului lui Og din Bașan, fuseseră date urmașilor lui Machir, fiul lui Manase, adică unei jumătăți dintre urmașii lui Machir, potrivit clanurilor lor.

32Acestea sunt teritoriile pe care le dăduse Moise ca moștenire, când era în câmpiile Moabului, de cealaltă parte a Iordanului, la răsărit de Ierihon. 33Moise nu a dat însă nicio moștenire seminției lui Levi; Domnul, Dumnezeul lui Israel, este moștenirea lor, căci așa le‑a spus El.

New Serbian Translation

Књига Исуса Навина 13:1-33

Неосвојена подручја

1Кад је Исус остарео и зашао у године, Господ му рече: „Остарио си и зашао у године, а још много земље је остало да се освоји.

2Ово је земља која је остала:

све филистејске области и сва гесурска земља, 3од Сихора, који је надомак Египта, и до границе Акарона на северу, а рачуна се као подручје Хананаца; пет филистејских господара у Гази, Азоту, Аскалону, Гату, Акарону;

Авинци су 4на југу,

сва хананска земља од Маре сидонске до Афека и до аморејске границе;

5затим земља Гивлијаца и сав Ливан на истоку, од Вал-Гада подно горе Ермон до Лево-Амата.

6Ја ћу отерати пред Израиљцима све становнике горја, од Ливана до Мисрефот-Мајима – све Сидонце. Ти само подели Израиљу земљу у посед, као што сам ти заповедио. 7А сад подели ову земљу у посед међу девет племена и половини Манасијиног племена.“

Подела земље источно од Јордана

8Рувимовци и Гадовци су заједно са другом половином Манасијиног племена већ били примили у посед земљу, коју им је дао Мојсије с источне стране Јордана. Овако им је Мојсије, слуга Господњи, расподелио земљу:

9од Ароира, који је крај обале потока Арнона, и од града кроз који поток протиче, сву висораван од Медеве до Девона, 10све градове Сихона, аморејског цара, који је владао у Есевону до границе са Амонцима;

11затим Галад и гесурску и махатску област, цела гора Ермон, и сав Васан до Салке; 12а у Васану све царство Ога, који је владао у Астароту и Едрајину. Он је био једини преостали потомак Рефаимаца. Њега је Мојсије погубио и запосео његову земљу. 13Међутим, Израиљци нису протерали Гесурце и Махаћане, тако да су Гесурци и Махаћани остали да живе усред Израиља све до данашњег дана.

14Само Левијевом племену није дао у посед земљу, јер су жртве свеспалнице за Господа, Бога Израиљевог, његово наследство, као што му је рекао.

Рувимово племе

15Мојсије је дао Рувимовом племену делове по његовим породицама:

16њима је припало подручје од Ароира, који је на обали потока Арнона, и град у средини долине којом поток тече, и сва висораван код Медеве; 17затим Есевон и сви његови градови на висоравни: Девон, Вамот-Вал и Вет-Валмеон, 18Јаса, Кедемот, Мифат, 19Киријатајим, Сивма, Зарет-Сар на гори изнад долине, 20Вет-Фегор, падине Газе, Фасга и Вет-Јесимот, 21сви градови висоравни, и цело царство Сихона, аморејског цара, који је владао у Есевону. Њега је Мојсије поразио, као и мадијанске кнезове: Евија, Рекема, Сура, Ора и Реву. Они су били Сихонови вазали који су живели у тој земљи. 22Поред осталих које су побили, Израиљци су убили мачем и Валама, сина Веорова, прорицатеља.

23Граница Рувимових синова, била је Јордан. То је било наследство Рувимоваца према њиховим породицама, градови са њиховим селима.

Гадово племе

24Мојсије је дао Гадовом племену, синовима Гадовим, делове по њиховим породицама.

25Њима је припала област Јазира, сви градови у Галаду, половина земље Амонаца до Ароира, који је насупрот Раве, 26од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханајима до границе Ло-Девара; 27а у долини: Вет-Арам, Вет-Нимра, Сокот и Сафон са остатком царства Сихона, цара есевонског: Јордан и област која се протеже до руба језера Хинерет, на источној страни Јордана.

28То је наследство Гадових синова према њиховим породицама, градови са својим селима.

Половина Манасијиног племена

29Мојсије је дао део половини Манасијиног племена према његовим породицама.

30Њима је припала земља од Маханајима, сав Васан, све царство Ога, цара васанског и сва Јаирова села у Васану – шездесет градова. 31Половина Галада, Астарот, Едрајин, градови Оговог царства у Васану, припали су синовима Махира, сина Манасијиног, то јест, половини синова Махирових по њиховим породицама.

32То је Мојсије доделио у наследство на моавским пољанама на другој страни Јордана, источно од Јерихона. 33Мојсије није дао наследство Левијевом племену; Господ, Бог Израиљев, његово је наследство, као што им је он рекао.