Пад Јерусалима и друго изгнанство
1Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. 2Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.
3Али деветог дана четвртог25,3 Према упоредним текстовима Јер 39,2; 52,5. месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, 4град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве25,4 Јорданска долина.. 5Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га. 6Халдејци су ухватили цара и одвели га вавилонском цару у Ривлу, који му је изрекао пресуду. 7Седекијине синове су поклали пред њим, а Седекији су ископали очи, па су га везаног ланцима одвели у Вавилон.
8Седмог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже. 9Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. 10Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили зидине око Јерусалима. 11Остатак народа који је остао у граду, и оне што су пребегли к вавилонском цару, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. 12Ипак, заповедник телесне страже је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.
13Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели бронзу у Вавилон. 14Однели су и лонце, лопатице, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. 15Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра. 16Бронзи од два стуба, мора и подножја, од свега овог посуђа које је Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. 17Један стуб је био висок осамнаест лаката25,17 Око 9 m., а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо три лакта25,17 Око 1,5 m.. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом је био исти.
18Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. 19Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и пет царских свештеника, које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. 20Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. 21Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.
Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље.
Годолија постављен за намесника
22Вавилонски цар Навуходоносор је поставио Годолију, сина Ахикама, Сафановог унука, за намесника над народом који је остао у Јудиној земљи, који је он оставио. 23Кад су сви војни заповедници и њихови људи чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, дошли су са својим људима Годолији у Миспу: Исмаило, син Нетанијин, Јоанан, син Каријин, Сораја син Тануметов из Нетофата, и Махаћанинов син Јазанија. 24Тада се Годолија заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се халдејских слугу; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро.“
25Али у седмом месецу дође Исмаило, син Нетанијин, син Елисамин, који је био царског рода, са десет људи и уби Годолију, Јудејце и Халдејце који су били с њим у Миспи. 26Тада је устао сав народ од најмањег до највећег, и сви војни заповедници, па су отишли у Египат, јер су се бојали Халдејаца.
Јоахин пуштен из тамнице
27Тридесет седме године изгнанства Јудиног цара Јоахина, двадесет седмог дана дванаестог месеца, вавилонски цар Евил-Меродах је у првој години свога царевања помиловао и пустио из тамнице Јудиног цара Јоахина. 28Љубазно је с њим разговарао, и поставио му столицу више столица свих царева који су били с њим у Вавилону. 29Јоахин је одложио своју тамничку одећу, па је до краја живота јео храну за царевим столом. 30Цар му је свакодневно давао за издржавање до краја његовог живота.
1И тогда на девятом году правления Цедекии, в десятый день десятого месяца (15 января 588 г. до н. э.), Навуходоносор, царь Вавилона, двинулся на Иерусалим со всем своим войском. Он расположился станом вокруг города и окружил его осадными сооружениями. 2Осада города продолжалась до одиннадцатого года правления царя Цедекии.
3К девятому дню четвёртого25:3 Букв.: «На девятый день месяца». Упоминание четвёртого месяца сделано на основании Иер. 52:6. месяца (18 июля 586 г. до н. э.) голод в городе усилился, и у народа не осталось пищи. 4Тогда в городской стене была пробита брешь, и ночью всё войско бежало через ворота между двумя стенами, что рядом с царским садом, хотя вавилоняне и окружали город. Они бежали к Иорданской долине, 5но вавилонское войско пустилось в погоню за царём и настигло его на равнинах у Иерихона. Всё его войско рассеялось, бросив его одного, 6и он был схвачен. Его привели к царю Вавилона в Ривлу, где ему вынесли приговор. 7Сыновей Цедекии закололи у него на глазах, а после выкололи ему глаза, заковали его в бронзовые кандалы и увели в Вавилон.
8В седьмой день пятого месяца, на девятнадцатом году правления Навуходоносора, царя Вавилона (14 августа), начальник царской охраны Невузарадан, слуга царя Вавилона, пришёл в Иерусалим. 9Он сжёг храм Вечного, царский дворец и все дома Иерусалима. Он сжёг все важные здания. 10А вавилонское войско под его командованием разрушило стены, окружавшие Иерусалим. 11Невузарадан, начальник царской охраны, увёл в плен тот народ, что оставался в городе, вместе с прочим населением и перебежчиками, которые переметнулись к царю Вавилона. 12Но некоторых из бедного люда страны начальник царской охраны оставил, чтобы они трудились на виноградниках и полях.
13Вавилоняне разрушили бронзовые колонны, передвижные подставки и бронзовое «море»25:13 См. сноску на 16:17., которые находились в храме Вечного, и унесли бронзу в Вавилон. 14Ещё они забрали горшки, лопатки, ножницы для фитилей, блюда и всю бронзовую утварь, которая использовалась во время храмового служения Вечному. 15Начальник царской охраны также забрал всё, сделанное из чистого золота и серебра: сосуды для возжигания благовоний и кропильные чаши. 16Бронзы от двух колонн, «моря» и передвижных подставок, сделанных Сулаймоном для храма Вечного, оказалось больше, чем можно было взвесить. 17Каждая колонна была девять метров в высоту. Бронзовая капитель колонны имела полтора метра25:17 Букв.: «восемнадцать… три локтя». в высоту и была украшена по кругу бронзовой сеткой и плодами гранатового дерева из бронзы. Такой же была и другая колонна с сеткой.
18Начальник царской охраны взял в плен главного священнослужителя Сераю, второго после него священнослужителя Софонию и трёх привратников. 19Из тех, кто ещё оставался в городе, он взял одного сановника, который распоряжался воинами, и пятерых царских советников. Ещё он взял писаря, главного в войске, который записывал в войско народ страны, и шестьдесят человек из его людей, которых нашли в городе. 20Невузарадан, начальник царской охраны, взял их всех и отвёл к царю Вавилона в Ривлу. 21В Ривле, что в земле Хамата, царь Вавилона велел их казнить.
Так народ Иудеи был выселен из своей земли.
Убийство Гедалии
(Иер. 40:7-9; 41:1-3)
22Навуходоносор, царь Вавилона, назначил Гедалию, сына Ахикама, внука Шафана, начальником над народом, который он оставил в Иудее. 23Когда все военачальники и их люди услышали, что царь Вавилона назначил Гедалию наместником, они пришли к Гедалии в Мицпу. Это были Исмоил, сын Нетании, Иоханан, сын Кареаха, Серая, сын Танхумета из Нетофы, Иазания, сын маахитянина, и их люди. 24Гедалия поклялся им, чтобы успокоить их и их людей.
– Не бойтесь вавилонских вельмож, – сказал он. – Селитесь в стране, служите царю Вавилона, и вам будет хорошо.
25Но в седьмой месяц (в начале осени) Исмоил, сын Нетании, внук Элишамы, который был из царского рода, пришёл с десятью людьми и убил Гедалию и иудеев с вавилонянами, находившихся с ним в Мицпе. 26После этого весь народ, и низкого, и высокого звания, бежал вместе с военачальниками в Египет, боясь вавилонян.
Освобождение Иехонии
(Иер. 52:31-34)
27В тридцать седьмом году пленения Иехонии, царя Иудеи, в том году, когда Эвил-Меродах25:27 Эвил-Меродах, сын и наследник Навуходоносора II, правил с 561 по 560 гг. до н. э. и был свергнут своим зятем Нергал-Сарецером (см. Иер. 39:3, 13). стал царём Вавилона, он выпустил Иехонию, царя Иудеи, из темницы на двадцать седьмой день двенадцатого месяца (2 апреля 561 г. до н. э.). 28Он говорил с ним дружелюбно и превознёс его выше всех царей, бывших с ним в Вавилоне. 29Иехония сменил свои темничные одежды и остаток своих дней всегда ел за царским столом. 30Изо дня в день Иехония получал от царя постоянное содержание всю свою жизнь.
