Вавилон напада Јуду
1У његово време је дошао Навуходоносор, цар вавилонски, и Јоаким му је био поданик три године. Но, предомислио се, па се побунио против њега. 2Али Господ је послао на њега пљачкашке чете Халдејаца и Арамејаца, и пљачкашке чете Амонаца и Моаваца; послао их је на Јуду да га уништи, по речи коју је Господ рекао преко својих слугу пророка. 3То је задесило Јуду по Господњој заповести, да би их уклонио од свога лица због Манасијиних греха, и свега што је учинио. 4Он је, такође, пролио много невине крви. Пошто је испунио Јерусалим невином крвљу, Господ није хтео да му опрости.
5Остала Јоакимова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника Јудиних царева? 6Кад се Јоаким упокојио са својим прецима, на његово место се зацарио његов син Јоахин.
7Египатски цар није више напуштао своју земљу, јер је вавилонски цар освојио све што је припадало египатском цару, од Египатског потока до реке Еуфрата.
Јоахинова владавина и његово изгнанство
8Јоахину је било осамнаест година кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. Мајка му се звала Неуста, ћерка Елнатанова, из Јерусалима. 9Чинио је што је зло у очима Господњим, сасвим онако како је чинио његов отац.
10У оно време су слуге вавилонског цара Навуходоносора напале Јерусалим, тако да је град дошао под опсаду. 11Навуходоносор, вавилонски цар, је дошао до града, док су га његове слуге опседале. 12Тада се Јоахин, цар Јудин, предао вавилонском цару, заједно са својом мајком, својим слугама, својим главарима, и својим дворанима.
Вавилонски цар их је заробио осме године свога царевања. 13Однео је оданде све благо Дома Господњег, и све благо царевог двора, и изломио све златно посуђе Дома Господњег, које је израиљски цар Соломон начинио за Дом Господњи, баш како је казао Господ. 14Затим је преселио сав Јерусалим, све главаре, све ратнике, десет хиљада изгнаника, и све уметнике и коваче; нико није остао, осим најсиромашнијег народа у земљи.
15Одвео је у Вавилон Јоахина, цареву мајку, све његове дворане, и све племиће у земљи; одвео их је из Јерусалима у изгнанство у Вавилон. 16Вавилонски цар је одвео у изгнанство у Вавилон седам хиљада ратника, и хиљаду уметника и ковача; сви су били јаки и способни за рат. 17Вавилонски цар је уместо њега поставио његовог стрица Матанију, коме је променио име у Седекија.
Седекија, цар Јуде
18Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. 19Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. 20И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.
А Седекија се побунио против вавилонског цара.
1Во время царствования Иоакима в страну вторгся царь Вавилона Навуходоносор24:1 Навуходоносор II, самый великий царь Нововавилонской империи, правил с 605 по 562 гг. до н. э., и Иоаким стал подвластным ему на три года, но потом передумал и восстал против Навуходоносора. 2Вечный насылал на Иоакима вавилонских, сирийских, моавских и аммонитских разбойников. Он посылал их губить Иудею, по слову Вечного, сказанному Его рабами пророками. 3Конечно, всё это произошло с Иудеей по воле Вечного, чтобы удалить их от Него из-за грехов Манассы и всего, что тот сделал, 4в том числе и за невинную кровь. Ведь он наполнил Иерусалим невинной кровью, и Вечный не желал прощать.
5Прочие события царствования Иоакима и всё, что он сделал, записано в «Книге летописей царей Иудеи». 6Иоаким упокоился со своими предками. И царём вместо него стал его сын Иехония.
7Царь Египта не выходил больше из своей страны, потому что царь Вавилона захватил все его земли от речки на границе Египта до реки Евфрат.
Иехония – царь Иудеи
(2 Лет. 36:9-10)
8Иехонии было восемнадцать лет, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме три месяца. Его мать звали Нехушта, она была дочерью Элнафана, родом из Иерусалима. 9Иехония делал зло в глазах Вечного, во всём уподобляясь своему отцу.
10В то время военачальники Навуходоносора, царя Вавилона, двинулись на Иерусалим и осадили город. 11Сам Навуходоносор подошёл к городу, когда его осаждали военачальники. 12И Иехония, царь Иудеи, вместе с матерью, приближёнными, полководцами и придворными сдался ему.
На восьмом году своего правления царь Вавилона взял Иехонию в плен. 13Как и говорил Вечный, Навуходоносор забрал все сокровища из храма Вечного и из царского дворца и порубил на куски всю золотую утварь, которую сделал для храма Вечного царь Исроила Сулаймон. 14Он увёл в плен весь Иерусалим: всех полководцев и воинов, всех ремесленников и кузнецов – десять тысяч человек общим счётом. Оставлен был лишь бедный люд страны. 15Навуходоносор увёл Иехонию пленным в Вавилон. Он увёл из Иерусалима в Вавилон мать царя, его жён, его придворных и знатных людей страны. 16Ещё царь Вавилона привёл пленниками в Вавилон всё войско из семи тысяч воинов, сильных и готовых к бою, и тысячи ремесленников и кузнецов. 17Он сделал Маттанию, дядю Иехонии, царём вместо него и дал ему новое имя – Цедекия.
Цедекия – царь Иудеи
(2 Лет. 36:11-14; Иер. 52:1-3)
18Цедекии был двадцать один год, когда он стал царём, и правил он в Иерусалиме одиннадцать лет. Его мать звали Хамуталь, она была дочерью Иеремии из Ливны. 19Цедекия делал зло в глазах Вечного, во всём уподобляясь Иоакиму. 20Иерусалим и Иудея так разгневали Вечного, что Он прогнал их от Себя.
Падение Иерусалима
(2 Лет. 36:15-20; Иер. 39:1-10; 52:4-27)
Цедекия восстал против царя Вавилона.
