Бог је милостив према Израиљу
1Питам дакле: да Бог можда није одбацио свој народ? Никако! Јер и ја сам Израиљац, потомак Аврахамов, из племена Венијаминовог. 2Није Бог одбацио свој народ, који је предвидео. Или, зар не знате шта пише у Писму о Илији – кад се жали Богу на Израиљце?
3„Господе, побили су твоје пророке,
срушили су твоје жртвенике,
а ја сам остао сам,
па и мене настоје да убију.“
4Међутим, шта му Бог одговара?
„Оставио сам себи седам хиљада људи,
који нису пали на колена пред Валом.“
5Према томе, и у садашње време постоји остатак изабран по милости. 6Дакле, ако се избор врши по милости, онда не може да се врши по делима. Иначе, милост не би више била милост.
7Шта онда? Народ израиљски није постигао оно за чим је тежио. То су достигли изабрани, а остали су отврднули. 8Као што је написано:
„Бог им даде дух тврдоглави,
да очима не виде,
и ушима не чују,
све до данашњега дана.“
9А Давид каже:
„Нек им сто постане замка и клопка,
препрека и одмазда,
10нек им очи потамне, да не виде,
и леђа им се заувек погрбе.“
Спасење незнабожачких народа
11Питам, дакле: зар су посрнули да би сасвим пали? Никако! У ствари, њиховим преступом спасење је дошло другим народима, да у њима изазове љубомору. 12Ако, дакле, њихов преступ значи богатство за свет, а њихов пораз богатство за остале народе, колико ли ће више значити њихово пуно укључење?
13А вама који нисте Јевреји, кажем: као апостол незнабожаца хвалим своју службу, 14не бих ли у њима, мом народу, побудио љубомору, те спасао неке од њих. 15Јер, ако њихово одбацивање значи помирење за свет, шта ће њихово поновно прихватање бити ако не живот из мртвих? 16Наиме, ако је први хлеб свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, онда су и све гране свете.
17Па ако су неке гране и одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио на њих, те делиш са њима корен и сокове питоме маслине, 18не узноси се над гранама. Ако, пак, хоћеш да се узносиш, знај да не носиш ти корен, него корен тебе. 19Но, ти ћеш рећи: „Гране су одломљене да бих се ја накалемио.“ 20Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш вером. Зато не мисли високо о себи, него се бој. 21Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе.
22Стога, увиди Божију доброту, као и његову строгост: строгост над онима који су пали, а доброту Божију на себи ако останеш у тој доброти – иначе ћеш и сам бити одсечен. 23Чак ће и они Израиљци који не остану у неверовању бити накалемљени, јер је Бог у стању да их поново накалеми. 24Ако си ти, по природи грана дивље маслине, одсечен, те против природе накалемљен на питому маслину, колико ли ће лакше природне гране бити накалемљене на сопствену маслину?!
Обраћење Израиља
25Браћо, не желим да останете у незнању у погледу ове тајне, да се не бисте ослањали на сопствену мудрост: један део израиљског народа је отврднуо док се не употпуни број незнабожаца који ће доћи Богу. 26Тако ће се сав Израиљ спасти, као што је написано:
„Од Сиона ће доћи Избавитељ,
уклониће безбожност од Јакова.
27Ево, ово је мој савез с њима,
кад уклоним њихове грехе.“
28С обзиром да одбијају Радосну вест, они су непријатељи ради вас, али, с обзиром на изабрање, Бог их воли због њихових праотаца. 29Јер, Бог не мења своје мишљење у погледу свог избора и дарова. 30Као што сте ви некад били непослушни Богу, а сада сте услед њихове непослушности примили милосрђе од Бога, 31тако су и они сада, постали непослушни Богу ради вас, да би им Бог исказао милосрђе. 32Бог је, наиме, све затворио под непослушност да би свима исказао своје милосрђе.
33„О, дубино богатства, мудрости и знања Божијег!
Како ли су недокучиве његове одлуке
и неистраживи његови путеви!
34Јер, ко је упознао ум Господњи?
Ко ли му је био саветник?
35Зар му је ко икада дао шта,
да би му он то вратио?
36Јер, све потиче од њега,
и све је створено његовим посредством, и за њега.
Њему нек је слава довека! Амин.“
Israelcunaca huaquincunallami quishpiringa
1Shinashpaca cutin tapusha: ¿Taita Diosca pai agllashcacunataca, pʼiñashpachu shitashca canga? ¡Ama chashnaca yuyashunchijchu! Ñucapish israelmari cani, Abrahammanta miraimari cani, Benjaminpaj aillumantami cani. 2Taita Diosca, ñaupaman Pai agllashcacunataca mana shitashcachu. Dios Quillcachishcapi Eliasmanta parlashcataca, ¿manachu yachanguichij? Paica Taita Diosta mañacushpaca, cashnami israelcunataca juchachishca: 3«Mandaj Dioslla, can ima nishcata huillajcunataca huañuchircacunami. ¡Canman cushcata rupachina altarcunatapish urmachircacunami. Ñucallami saquirishcani, ñucatapish huañuchingapajmi catiracuncuna!» nishcami. 4Pai chashna nijpica, Diosca: «Baalpaj ñaupajpi mana cungurij 7.000 runacunatami ñucapajlla chʼicanchircani» nishcami. 5Cunanpish chashnallataj, mana cʼuyaipajcuna cajpipish Dios cʼuyashcallamantami, paicunapuramanta ashacunallata agllashca tiyan. 6Paicunataca, mana ima allita rurajcuna cajpi agllashcachu, ashtahuanpish mana cʼuyaipajcuna cajpipish cʼuyashpallami agllashca. Allita rurashpa ricuchijpi agllashca cashpaca, manapish cʼuyaipajta cʼuyashpalla agllashcaca mana ricurinmanchu. Manapish cʼuyaipajta cʼuyashpalla agllashcamantaca, mana ima allita rurashcamanta agllashca ricurinchu.
7Shinashpaca, ¿ima nishuntaj? Israelcunaca, paicuna japishun nicushcataca manamari japircacunachu. Dios agllashcacunallami chaitaca japircacuna. Chaishujcunataca, rumi shungutami rurarca. 8Dios Quillcachishcallapitajmi cashna nishca:
«Taita Diosmi paicunamanca chʼahuanyachij espirituta cushca.
Chaimantami, cunan punllacama ñahuihuan ricushpapish,
mana ricuncuna, rinrinhuan uyashpapish, mana uyancuna» nicun.
9Davidpish cashnami nishca:
«Paicuna jatun micuita rurajpica, urmana huasca shinapish, urmana linchi shinapish tucushca canman.
Chaipi churarishpa urmajpica, jatunta llaquichishca canman.
10Paicunapaj ñahuicunapish ama ricuchun, amsayachishca cachun.
Paicunapaj huasha tullutapish, huiñaita curcuyachishca cachun» ninmi.
Sacha olivosta alli olivospi llutachishca shinallami canguichij
11¿Chashna cajpica, cutin tapusha: Israelcunaca ñitcarishpa urmashcamantaca, ñachu mana jataringa imashi? ¡Ama chashnaca yuyashunchijchu! Diosca israelcuna mana caźushcamantami, mana israelcunata, paicuna ricucunpi quishpichishpa munachirca. 12Israelcuna mana caźushcamantami, shujtaj llajtacunapajca achcata charijyana chayamushca. Paicuna urmashcamanta mana israelcuna charijyashca cajpica, israelcuna Dios-huan cutin alli tucujpicarin, tucuita yalli allimari canga.
13Cunanca, can mana israelcunaman parlasha: Ñucaca, cancunaman huillagrichun mingashcami cani. Chaimantami cancunaman huillana yuyailla cani. 14Cancunaman huillashpa ñuca aillucunapuraman munachijpi, huaquincunallapish quishpirina yuyaita japingapishchari. 15Israelcunata Dios saquishcamantami, mana israelcunapajca Dios-huan alli tucuna tiyan. Israelcunata Dios chasquijpicarin, ¿ima shinashi canga? Huañushcacuna causarishca shinamari canga. 16Punta rurashca tanda Diospajlla cajpica, tucui chapushcapish Diospajllami. Shinallataj yura sapi Diospajlla cajpica, ramacunapish Diospajllami.
17Maijan israelcunaca, alli olivos yurapaj maijan maquicunata pʼitishca shinami. Canca sacha olivos maquita, chai alli olivos maquicunata pʼitishcapi churashca shinallami cangui. Chaimantami chai alli olivos yura sapimanta huichiyacuj yacu causaita cujpi causacungui. 18‘Alli olivos yura maquicunata yalli allimi cani’ ama yuyanguichu. Alli yuyari, mana canchu sapiman causaita cungui. Ashtahuanpish sapimari canman causaita cucun. 19“Ñucata chai yurapi churangaraicumi huaquin maquicunata pʼitishca” nishpa yuyacunguichari. 20Ari, chashnatajmari. Israelcunataca mana crijpimi, huaquincunata pʼitirca. Cutin cantaca crishcallamantami, chai pʼitishcapi churarca. Chaimanta, ama jatun tucunguichu, chaipaj randica Diosta manchangui. 21Taita Diosca, chai yurapaj quiquin maquicuna cajpipish pʼitishpa shitashcallami. Cantacarin pʼitishpa shitangallatajmari.
22Taita Diosca alli shungu cashcatapish, shinallataj llaquichingapaj sinchi cashcatapish yuyaringui. Paica urmashcacunahuanca sinchimi. Ashtahuanpish canhuanca alli shungumi cashca. Canta llaquishcataca, pajta cungaringuiman. Can urmajpica, cantapish pʼitingallatajmari. 23Israelcunapish yuyaita japishpa crijpica, Taita Diosca tucuita rurai tucuj cashcamanta, chai yurallapitaj cutin churangallami. 24Cantaca, sacha olivosmanta pʼitishpa, alli olivos yurapi churashpaca, manapish can tiyanapimi churashca. Canta chashna ruraj Diosca, alli yurapi huiñashca maquicunatacarin, paicuna tiyana cashca olivos yurallapitaj cutin churangallamari.
Diosca tucui israelcunatami quishpichinga
25Huauqui, panicuna, cancunallataj ama ‘Allimi canchij’ nirichunmi, cai mana yachashcataca yachachun munani: Tucui crina caj mana israelcuna Diosta crishpa yaicungacamallami, mana crisha nij israelcunaca, rumi shungu puringacuna. 26Chai qʼuipaca, tucui israelcunatami Diosca quishpichinga. Chaimantami Dios Quillcachishcapica, cashna nicun:
«Sionmantami Quishpichijca shamunga.
Paimi, Jacobopaj huahuacunapaj juchata anchuchinga.
27Ñuca paicunahuan ari ninacushcataca,
paicunapaj juchacunata anchuchishpami pajtachisha» ninmi.
28Cancunapaj allipajllatajmi israelcunaca, alli huillaita mana crishcamanta Dios pʼiñashcacuna tucushca. Chashna cajpipish, paicunapaj ñaupa yayacunata agllashcamantaca, Diosca huahuacunatapish cʼuyanrajmi. 29Taita Diosca, Pai imata cushcataca mana tigra quichunchu, Pai cayashcatapish mana yangapi saquinchu. 30Ñaupaca, Taita Diosta mana caźujcunami carcanguichij. Ashtahuanpish cunanca israelcuna mana caźushcamantami, Dios llaquishcacuna tucushcanguichij. 31Cancunata llaquishca shinallataj paicunatapish Dios llaquichunmi, cancuna mana caźushca shinallataj, paicunapish cunanca mana caźucun. 32Taita Diosca tucuicunallatataj llaquingapajmi, tucuicunallatataj mana caźujcuna cachun saquirca.
Tucuri yuyaicunami
33¡Taita Diospaj yuyaica, tucuita yalli sumajmari, paica tucui imatapish yachajmari!
¡Pai imata yuyacushcataca, pi mana yachai tucunchu!
¡Pai ima shina ruracushcatapish, pi mana yachai tucunchu!
34«Mandaj Dios imata yuyacushcataca, ¿pitaj yachan?
Mana cashpaca, ¿pitaj Paitaca yachachishca canga?»
35«Mana cashpaca, qʼuipata tigrachichunca,
¿pitaj imata Diosmanca ñaupachishpa cushca canga?» ninmi.
36Tucuillataj Dios rurashcamari. Tucuimari paillamantataj, Paipajllataj tiyacun.
¡Paitaca, huiñai huiñaita sumajyachishca cachun! Chashna cachun.
