Псалам 131
Песма поклоничка. Давидова.
1О, Господе, не горди се срце моје!
Очи моје нису узносите.
Не пружам се за великим,
ни за нечим мени недосежним.
2Ево, душу сам смирио и утишао
као одојче код мајке своје,
као одојче у мени је душа моја.
3О, Израиљу, Господу се надај
од сад па довека!
الْمَزْمُورُ الْمِئَةُ وَالْحَادِي وَالثَّلاثُونَ
تَرْنِيمَةُ الْمَصَاعِدِ. لِدَاوُدَ
1يَا رَبُّ لَمْ يَشْمَخْ قَلْبِي وَلَا اسْتَعْلَتْ عَيْنَايَ وَلَا حَفَلْتُ بِالْعَظَائِمِ وَمَا يَفُوقُ إِدْرَاكِي. 2وَلَكِنِّي سَكَّنْتُ نَفْسِي وَهَدَّأْتُهَا، فَصَارَ قَلْبِي مُطْمَئِنّاً كَطِفْلٍ مَفْطُومٍ مُسْتَسْلِمٍ بَيْنَ ذِرَاعَيْ أُمِّهِ 3لِيَتَرَجَّ إِسْرَائِيلُ الرَّبَّ مِنَ الآنَ وَإِلَى الأَبَدِ.
