Псалам 122
Песма поклоничка. Давидова.
1Обрадовао сам се када су ми рекли:
„Идемо у Дом Господњи!“
2Ево нас, стојимо на вратима твојим,
о, Јерусалиме!
3Јерусалим, град подигнут,
постојан и складан.
4Племена се у њега успињу,
Господња племена
према пропису за Израиљ,
да хвалоспев дају Господњем имену.
5Јер престоли суда су постављени тамо,
престоли дома Давидовог.
6Молите се за мир Јерусалима!
Они што те воле нека напредују!
7Нека буде мира међу твојим зидинама,
благостања међу твојим дворовима!
8Ради браће моје, пријатеља мојих,
кажем: „Мир у теби био!“
9Ради Дома Господа, Бога нашег,
твоје добро тражим!
Salmo 122
Cántico de los peregrinos. De David.
1Yo me alegré con los que me dijeron:
«Vamos a la casa del Señor».
2¡Jerusalén, ya nuestros pies
se han plantado ante tus portones!
3¡Jerusalén, ciudad edificada
para que en ella todos se congreguen!122:3 ¡Jerusalén, … se congreguen! Alt. Jerusalén, edificada como ciudad, en la que todo se mantiene bien unido.
4A ella suben las tribus,
las tribus del Señor,
para alabar su nombre
conforme al mandato que recibió Israel.
5Allí están los tribunales de justicia,
los tribunales de la casa de David.
6Pidan por la paz de Jerusalén:
«Que vivan en paz los que te aman.
7Que haya paz dentro de tus murallas,
seguridad en tus fortalezas».
8En favor de mis hermanos y amigos, diré:
«¡Que la paz sea contigo!».
9Por la casa del Señor nuestro Dios
procuraré tu bienestar.
