Псалам 105
1Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
2Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
3Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
4Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
5Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
6О, семе Аврахамово, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
7Он је Господ, Бог наш,
судови су његови по свој земљи.
8Он се сећа увек његовог савеза,
речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
9који је склопио са Аврахамом,
и којим се заклео Исаку,
10за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
11говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
12Док их је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
13лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
14није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве:
15„Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
16Он је глад призвао на земљу,
укинуо свако снабдевање хлебом.
17Човека је послао пред њима,
Јосифа, проданог у робље.
18Ноге су му спутали ланцима,
а врат су му оковали гвожђем;
19све до часа кад се испунила реч о њему,
реч Господња га је прокушала.
20Цар је заповедио да га пусте,
владар народа га је ослободио.
21Поставио га је за господара куће,
за управитеља свих својих добара;
22да по својој вољи води му главаре,
старешине му мудро саветује.
23Тако је Израиљ дошао у Египат;
Јаков, дошљак у Хамовој земљи.
24И он је веома умножио свој народ,
бројнији су били од својих душмана.
25Окренуо им је срце да замрзе његов народ,
да му се на слуге пакосно окоме.
26Послао је Мојсија, свог слугу,
и Арона, свог изабраника.
27И они су пред њима приказали његове знакове
и чудеса по Хамовој земљи.
28Спустио је таму на њу, помрачио је,
и они105,28 Према стиху 26, јасно је да се ради о Мојсију и Арону. нису били непослушни његовој речи.
29Воде им је у крв претворио
и рибе им поморио.
30Земља им је врвела од жаба,
чак и одаје њихових царева.
31Заповедио је, па су обади и комарци
навалили на све њихове крајеве.
32Град им је као кишу дао
и пламене муње по њиховој земљи.
33Лозе им је и смокве сломио,
скршио им стабла по њиховом крају.
34Заповедио је, па су грунули
безбројни скакавци и гусенице.
35Обрстили су све биље њихове земље,
појели им летину са поља.
36Побио је све првенце њихове земље,
први плод све њихове мужевности.
37Извео их је са сребром и златом,
међу његовим племенима није било посрнулих.
38Египат је одахнуо када су изашли,
јер их је од њих спопала страхота.
39Облак је као заклон разастро
и пламен да ноћу светли.
40Молили су га и он им доведе препелице,
хлебом с неба их насити.
41Отворио је стену и воде прокуљаше,
потекле су као поток у земљи сувој.
42Јер се сетио свог светог обећања Аврахаму,
слузи своме.
43Извео је свој народ у радости,
уз клицање своје изабране.
44Дао им је земље туђинске,
запосели су труд народа;
45да би се држали његових прописа
и законе његове слушали.
Славите Господа!
Salmo 105
105:1-15 – 1Cr 16:8-22
1Den gracias al Señor; proclamen su nombre.
¡Den a conocer sus obras entre las naciones!
2¡Cántenle, entónenle salmos!
¡Hablen de todas sus maravillas!
3¡Gloríense en su santo nombre!
¡Alégrese el corazón de los que buscan al Señor!
4¡Busquen al Señor y su fuerza;
anhelen siempre su rostro!
5¡Recuerden las maravillas que ha hecho,
las señales y las leyes que ha emitido!
6¡Ustedes, descendientes de Abraham, su siervo!
¡Ustedes, hijos de Jacob, elegidos suyos!
7Él es el Señor nuestro Dios;
en toda la tierra están sus leyes.
8Se acordó siempre de su pacto,
la palabra que ordenó para mil generaciones;
9del pacto que hizo con Abraham
y del juramento que hizo a Isaac.
10Se lo confirmó a Jacob como un estatuto,
a Israel como un pacto eterno,
11cuando dijo: «Te daré la tierra de Canaán
como la herencia que te corresponde».
12Aun cuando eran pocos en número,
unos cuantos extranjeros en la tierra,
13que andaban siempre de nación en nación
y de reino en reino,
14a nadie permitió que los oprimiera,
sino que por causa de ellos reprendió a los reyes:
15«¡No toquen a mis ungidos!
¡No maltraten a mis profetas!».
16Dios provocó hambre en la tierra
al hacer escasear el alimento.105:16 escasear el alimento. Lit. todo bastón de pan.
17Pero envió delante de ellos a un hombre:
a José, vendido como esclavo.
18Le sujetaron los pies con grilletes,
entre hierros aprisionaron su cuello,
19hasta que se cumplió lo que él predijo
y la palabra del Señor probó que él era veraz.
20El rey ordenó ponerlo en libertad;
el gobernante de los pueblos lo dejó libre.
21Lo nombró señor sobre su casa
y administrador de todas sus posesiones,
22con pleno poder para instruir105:22 instruir (LXX, Siríaca y Vulgata); atar (TM). a sus príncipes
e impartir sabiduría a sus jefes.
23Entonces Israel vino a Egipto;
Jacob fue extranjero en el país de Cam.
24El Señor hizo que su pueblo se multiplicara;
lo hizo más poderoso que sus adversarios,
25a quienes les cambió su sentir para que odiaran a su pueblo
y se confabularan contra sus siervos.
26Envió a su siervo Moisés,
y a Aarón, a quien había escogido,
27y estos hicieron señales milagrosas entre ellos,
maravillas en el país de Cam.
28Envió tinieblas y la tierra se oscureció,
pero ellos se rebelaron105:28 se rebelaron (LXX y Siríaca); no se rebelaron (TM). contra sus palabras.
29Convirtió en sangre sus aguas
y causó la muerte de sus peces.
30Todo Egipto105:30 Todo Egipto. Lit. La tierra de ellos. se infestó de ranas,
hasta las habitaciones de sus reyes.
31Habló Dios e invadieron todo el país
enjambres de tábanos y mosquitos.
32Convirtió la lluvia en granizo
y lanzó rayos sobre su tierra;
33derribó sus vides y sus higueras,
y destrozó los árboles de su territorio.
34Dio una orden y llegaron las langostas
y una infinidad de saltamontes.
35Arrasaron con toda la vegetación del país,
devoraron los frutos de sus campos.
36Hirió de muerte a todos los primogénitos del país,
las primicias de su virilidad.
37Sacó a los israelitas cargados de plata y oro
y no hubo entre sus tribus nadie que tropezara.
38Los egipcios se alegraron de su partida,
pues el miedo a los israelitas los dominaba.
39Él los cubrió con una nube
y con fuego los alumbró de noche.
40Pidió el pueblo comida y les envió codornices;
los sació con pan del cielo.
41Abrió la roca y brotó agua
que corrió por el desierto como un río.
42Se acordó Dios de su santa promesa,
la que hizo a su siervo Abraham.
43Sacó a su pueblo, a sus escogidos,
en medio de gran alegría y de gritos jubilosos.
44Les entregó las tierras que poseían las naciones;
heredaron el fruto del trabajo de otros pueblos
45para que ellos observaran sus estatutos
y pusieran en práctica sus leyes.
¡Aleluya!
