Седма прича
1Кад са владаром седаш да једеш
пажљиво размотри шта је пред тобом;
2нож ћеш ставити под грло своје
ако си алав.
3Не жуди за његовим ђаконијама,
јер је то варљива храна.
Осма прича
4Не напињи се да стекнеш богатство
и своје се памети прођи.
5Пустиш ли на њега очи своје, гле њега нема,
јер је себи начинило крила попут орла,
што се вине у небеса.
Девета прича
6Не једи храну саможивца,
не пожели ђаконије његове.
7Јер како се он у себи прерачунава,
баш је такав када ти каже –
„Једи и пиј!“ –
а срце му није с тобом.
8Избљуваћеш залогај који си појео,
проћердаћеш све љубазне речи своје.
Десета прича
9Не говори ушима безумног,
јер ће презрети поруку твојих речи.
Једанаеста прича
10Не помичи древни међаш,
не залази у њиве сирочади.
11Јер је јак њихов Откупитељ,
одбраниће њихов случај од тебе.
Дванаеста прича
12Срце своје предај опомени,
своје уши поучним речима.
Тринаеста прича
13Не ускраћуј казну детету,
јер неће да умре ако га и удариш шибом.
14Туци га шибом
и душу му од Света мртвих спаси.
Четрнаеста прича
15О, мој сине, ако ти је срце мудро
и моје се срце радује;
16радује се нутрина моја,
кад ти усне честито говоре.
Петнаеста прича
17Нек ти срце грешницима не завиди,
у богобојазности ти поваздан буди.
18Нема сумње, будућност постоји,
твоја нада неће пропасти.
Шеснаеста прича
19Сине мој, послушај и мудар буди,
своје срце ти на пут усмери.
20Не дружи се са онима што се вином опијају,
са онима који ждеру месо.
21Јер, осиромашиће и пијаница и изелица,
мамурлук ће их обући у дроњке.
Седамнаеста прича
22Слушај оца свога што те је родио,
мајку своју не презири ни када остари.
23Истину купуј и не продаји
мудрост, прекор и поуку.
24Јако се радује отац праведног сина,
ко је родио мудрог сина ужива у њему.
25Нека се радују и отац твој и мајка твоја,
нека се весели она која те је родила.
Осамнаеста прича
26Срце ми своје дај, сине мој,
и нека ти очи почивају на путевима мојим.
27Јер блудница је дубока јама,
туђинка је узано ждрело.
28Она је ко лопов што вреба из потаје
и међу мушкарцима умножава неверне.
Деветнаеста прича
29Ко то кука? Ко то јечи?
Ко се свађа? Ко то приговара?
Ко има ране безразложне
и коме су закрвављене очи?
30Онима што се излежавају крај вина,
онима што иду да пробају вино измешано.
31Не гледај вино док се румени,
док се светлуца у чаши,
док лагано клизи.
32Као змија на крају уједа,
као отровница убада.
33Чудне ће призоре да виде очи твоје
и срце говориће лудорије.
34Бићеш као онај што лежи усред мора,
као онај што лежи наврх јарбола.
35И рећи ћеш: „Ударили су ме, а болестан нисам,
тукли су ме, осетио нисам.
Када ћу се пробудити
да поново потражим пиће?“
1你若与官长同席，
要注意面对的是谁。
2如果你是贪吃的人，
就要节制食欲23:2 “节制食欲”希伯来文是“把刀放在喉咙上”。；
3不可贪恋他的美食，
这美食是圈套。
4别为钱财耗尽心力，
要明智，适可而止。
5钱财眨眼之间消逝无踪，
它必长出翅膀如鹰飞去。
6不要吃吝啬人的饭，
不可贪图他的美味。
7因为他总是精于算计，
嘴上说“请吃，请喝”，
心里却另有盘算。
8你必呕出所吃的那点饭，
你说的美言都必枉费。
9不要和愚人说话，
他必藐视你的智言。
10不可挪移古时的界石，
不可侵占孤儿的田地。
11因他们的救赎主强大，
祂必对付你，替他们申冤。
12你要专心接受教诲，
侧耳倾听智言。
13不要疏于管教孩子，
杖责不会使他毙命，
14杖责能救他脱离死亡。
15孩子啊，
你若心里有智慧，
我心里也会欢喜。
16你的口若说正直的话，
我的内心也欢畅不已。
17不要心里羡慕罪人，
要终日敬畏耶和华。
18这样，你必前途光明，
你的盼望不会幻灭。
19孩子啊，听我的话，
要有智慧，心守正道。
20不要结交酒肉朋友，
21因为好酒贪吃者必穷困，
贪睡的人必穿破衣烂衫。
22要听从生养你的父亲，
不可轻视年老的母亲。
23要买真理、智慧、教诲和悟性，
不可卖掉。
24义人的父亲喜乐无限，
智慧之子使父母欢欣。
25你要使父母快乐，
叫生你的人欢欣。
26孩子啊，把你的心交给我，
欢然走我的道路。
27妓女是深坑，淫妇是陷阱；
28她像强盗般埋伏，
使世间增添奸徒。
29谁有灾祸？谁有忧伤？
谁有争吵？谁有怨言？
谁无故受伤？谁两眼发红？
30就是那些沉迷醉乡，
品尝醇和之酒的人！
31虽然鲜红的酒在杯中闪烁，
喝下去痛快，但不要盯着它。
32它终必像蛇一样伤你，
像毒蛇一样咬你。
33你的眼会看见怪异的景象，
你会神智不清，胡言乱语。
34你好像躺在怒海中，
又像卧在桅杆顶上。
35你会说：“人打我，我不痛；
人揍我，我不知。
什么时候醒了，再干一杯！”
