1Боље је изабрати име него богатство големо
и благонаклоност је боља од сребра и злата.
2И богаташ и сиромах се срећу,
јер све их је Господ саздао.
3Обазрив човек примети невољу, па се скрије,
а лаковерни иду даље и буду кажњени.
4Обиље, част и живот су награда
за понизност и богобојазност.
5Замке су и трње на стази подлаца
а од њих је подалеко онај који чува душу своју.
6Васпитај дете за пут којим му ваља ићи
па и када остари од њега се одмакнути неће.
7Богати влада сиромасима,
а ко зајми служи зајмодавцу.
8Ко неправду сеје невољу ће жети,
сломиће се шиба гнева његовога.
9Благословен биће дарежљиви,
јер даје сиромаху парче свога хлеба.
10Отераш ли подругљивца, свађа престаће,
парничење и срамота нестаће.
11Ко воли чисто срце и милост му је на уснама
има цара за пријатеља.
12Очи Господње чувају знање,
он обара речи оних што неправду чине.
13Ленштина говори: „Лав је на улици!
Заклаће ме насред трга!“
14Јама дубока уста су блуднице,
у њу пашће онај на кога је Господ срдит.
15Дечије је срце свезано безумљем
које шиба опомене надалеко од њега уклања.
16И ко тлачи сиромаха да за себе згрне
и ко даје богатоме, сигурно им следи немаштина.
Мудре приче
Прва прича
17Приклони ухо, послушај речи мудрих људи
и срце приклони мом знању.
18Јер ће ти бити задовољство да их држиш у себи,
да буду спремне на уснама твојим.
19А да ти у Господу поуздање буде,
ја ти их данас објављујем, баш теби.
20Нисам ли их за тебе записао
тридесет мудрих прича
кроз савете и знање;
21да те упознам с истинитошћу поузданих речи,
како би узвратио поузданим речима онима који те шаљу?
Друга прича
22Не отимај сиромаху јер је сиромах,
не сатири убогога на судским вратима.
23Јер Господ ће бранити његов случај
и отеће душу онима што њима отимају.
Трећа прича
24Не дружи се с разјареним,
не иди са бесним човеком;
25јер ћеш навикнути на путеве његове
и себе ћеш уплести у замку.
Четврта прича
26Не буди од оних који руку дају
и од оних који јамче за дугове.
27Ако немаш довољно да платиш,
зашто да ти неко узме и постељу испод тебе?
Пета прича
28Не помичи древни међаш
што су твоји преци поставили.
Шеста прича
29Да ли си видео човека вештог у свом послу?
Пред царевима ће он стајати,
а неће стајати пред безначајним.
1美名胜过巨富，
恩宠比金银宝贵。
2富人和穷人相同：
都由耶和华所造。
3明哲人遇祸躲避，
愚昧人前往受害。
4心存谦卑、敬畏耶和华，
必得财富、尊荣和生命。
5奸徒之道有荆棘和陷阱，
想保全生命的必须远避。
6教导孩童走正路，
他到老也不偏离。
7富人管辖穷人，
欠债的是债主的仆人。
8播种不义的必收灾祸，
他的恶势力终必瓦解。
9慷慨的人必蒙福，
因他给穷人食物。
10赶走嘲讽者，纷争平息，
争吵和羞辱也会消除。
11喜爱清心、口吐恩言的人，
必与君王为友。
12耶和华的眼目护卫真理，
祂必推翻奸徒的言论。
13懒惰人说：“外面有狮子，
我会丧命街头。”
14淫妇的口是深坑，
耶和华憎恶的人必陷进去。
15愚昧缠住孩童的心，
教棍能远远赶走它。
16靠压榨穷人敛财和送礼给富人的，
都必穷困潦倒。
智者之言
17你要侧耳听智者之言，
专心领受我的教诲，
18铭记在心、随时诵咏，
方为美事。
19今天我将这些指示你，
为要使你倚靠耶和华。
20关于谋略和知识，
我已写给你三十条，
21要使你认识真理，
能准确答复差你来的人。
22不可仗势剥削贫穷人，
法庭上不可欺凌弱者，
23因为耶和华必为他们申冤，
夺去掠夺他们之人的性命。
24不可结交脾气暴躁者，
不要跟易怒之人来往，
25免得你沾染他们的恶习，
不能自拔。
26不要为人击掌作保，
不要为欠债的抵押。
27如果你还不起，
连你的床也会被抬走。
28不可移动祖先定下的界石。
29你看那精明能干的人，
他必侍立在君王面前，
不会效力于泛泛之辈。
