1За жељом својом жуди саможиви човек,
на мудрост се сваку изнервира.
2Безумник не ужива у разборитости,
него у разоткривању свога срца.
3Када дође зао човек долазе и презир
и брука са срамотом.
4Дубоке су воде речи у устима људским
и врело мудрости поток је набујали.
5Страшно је држати страну неправеднику
да би праведнику одузели правду.
6У свађу срљају усне безумника
и батине му уста призивају.
7Безумника руше сопствена уста
и усне му живот вребају.
8Речи клеветника су као посластице
што у стомак клизе.
9Ко је лењ у послу своме
побратим је великом расипнику.
10Име је Господње моћна кула
у коју се на висину склања праведник.
11Богатство је богатоме попут утврђења,
попут зида високога у машти његовој.
12Срце се човека узнесе пред пропаст,
а пре части долази понизност.
13Будаласт је и срамотан онај
који узвраћа реч пре него је чуо.
14С болешћу се својом носи дух у човеку.
Али ко се носи с духом утученим?
15Знању тежи срце промућурног,
а и ухо мудрог предано је њему.
16Човек даром себи пут отвара
и он га одводи пред велике људе.
17У праву је ко је први у својој парници,
али онда дође његов ближњи па га испитује.
18Жреб прекида размирице
и неслогу међу моћницима.
19Увређени брат је тврђи од утврђеног града
и размирице су као решетка тврђаве.
20Плодом уста својих сити човек стомак свој,
сити га плодом усана својих.
21Језик влада и животом и смрћу;
ко га воли, јешће његов плод.
22Ко нађе жену, нашао је благо,
благодат је добио од Господа.
23Молећиво сиромах беседи,
а богаташ оштро одговара.
24Човек с много пријатеља може и да страда,
али има пријатеља приснијих од брата.
1El egoísta busca su propio bien;
contra todo sano juicio se rebela.
2Al necio no le complace el discernimiento;
tan solo hace alarde de su propia opinión.
3Con la maldad viene el desprecio,
y con la vergüenza llega el oprobio.
4Las palabras del hombre son aguas profundas,
arroyo de aguas vivas, fuente de sabiduría.
5No está bien declarar inocente al18:5 declarar inocente al. Lit. levantar el rostro del. malvado
y dejar de lado los derechos del justo.
6Los labios del necio son causa de contienda;
su boca incita a la riña.
7La boca del necio es su perdición;
sus labios son para él una trampa mortal.
8Los chismes son deliciosos manjares;
penetran hasta lo más íntimo del ser.
9El que es negligente en su trabajo
confraterniza con el que es destructivo.
10Torre inexpugnable es el nombre del Señor;
a ella corren los justos y se ponen a salvo.
11Ciudad amurallada es la riqueza para el rico,
y este cree que sus muros son inexpugnables.
12Al fracaso lo precede la soberbia humana;
a los honores los precede la humildad.
13Es necio y vergonzoso
responder antes de escuchar.
14En la enfermedad, el ánimo levanta al enfermo;
¿pero quién podrá levantar al abatido?
15El corazón prudente adquiere conocimiento;
los oídos de los sabios procuran hallarlo.
16Con regalos se abren todas las puertas
y se llega a la presencia de gente importante.
17El primero en presentar su caso parece inocente,
hasta que llega la otra parte y lo refuta.
18El echar suertes pone fin a los litigios
y decide entre las partes en pugna.
19Más resiste el hermano ofendido que una ciudad amurallada;
los litigios son como cerrojos de ciudadela.
20Cada uno se llena con lo que dice
y se sacia con lo que habla.
21En la lengua hay poder de vida y muerte;
quienes la aman comerán de su fruto.
22Quien halla esposa halla la felicidad:
muestras de su favor le ha dado el Señor.
23El pobre habla en tono suplicante;
el rico responde con aspereza.
24Hay amigos18:24 Hay amigos (LXX, Siríaca y Targum); Hombre de amigos (TM). que llevan a la ruina,
y hay amigos más fieles que un hermano.
