1За жељом својом жуди саможиви човек,
на мудрост се сваку изнервира.
2Безумник не ужива у разборитости,
него у разоткривању свога срца.
3Када дође зао човек долазе и презир
и брука са срамотом.
4Дубоке су воде речи у устима људским
и врело мудрости поток је набујали.
5Страшно је држати страну неправеднику
да би праведнику одузели правду.
6У свађу срљају усне безумника
и батине му уста призивају.
7Безумника руше сопствена уста
и усне му живот вребају.
8Речи клеветника су као посластице
што у стомак клизе.
9Ко је лењ у послу своме
побратим је великом расипнику.
10Име је Господње моћна кула
у коју се на висину склања праведник.
11Богатство је богатоме попут утврђења,
попут зида високога у машти његовој.
12Срце се човека узнесе пред пропаст,
а пре части долази понизност.
13Будаласт је и срамотан онај
који узвраћа реч пре него је чуо.
14С болешћу се својом носи дух у човеку.
Али ко се носи с духом утученим?
15Знању тежи срце промућурног,
а и ухо мудрог предано је њему.
16Човек даром себи пут отвара
и он га одводи пред велике људе.
17У праву је ко је први у својој парници,
али онда дође његов ближњи па га испитује.
18Жреб прекида размирице
и неслогу међу моћницима.
19Увређени брат је тврђи од утврђеног града
и размирице су као решетка тврђаве.
20Плодом уста својих сити човек стомак свој,
сити га плодом усана својих.
21Језик влада и животом и смрћу;
ко га воли, јешће његов плод.
22Ко нађе жену, нашао је благо,
благодат је добио од Господа.
23Молећиво сиромах беседи,
а богаташ оштро одговара.
24Човек с много пријатеља може и да страда,
али има пријатеља приснијих од брата.
