1Мудар син прихвата очево васпитање,
а подругљивац не слуша укор.
2Човек се насити добра од плода уста својих,
а покварењаци су гладни насиља.
3Ко год чува уста своја чува живот свој,
а пропаст следује ономе ко шири своје усне.
4Душа ленштине је гладна, али нема ништа,
а душа се марљивих људи нахрани.
5Праведник мрзи лаж,
а злобник одурно и срамно поступа.
6Праведност чува пут честитог,
а неправда обара грешника.
7Неко себе представља богатим, али нема ништа,
а неко себе представља сиромашним, а пребогат је.
8Човек богатством откупљује душу своју,
а сиромах и не чује претњу.
9Светло праведника блешти,
а светиљка зликоваца гасне.
10Бахатост једино раздор изазива,
а мудрост је код оних који примају савет.
11Нагло стечено богатство се умањује,
а увећава се оно сакупљано радом.
12Дуготрајно надање жалости срце,
а испуњена жеља је као дрво живота.
13Ко презире реч себи самом шкоди,
а ко страхује од заповести награђен ће бити.
14Мудрачева поука врело је живота
и одвраћа од смртних замки.
15Проницљивост стиче наклоност,
а пут неверних је непромењив.
16Сваки обазрив човек ради према знању,
а безумни шири безумље.
17Гласник зла у зло пада,
а сведок истине лечи.
18Сиромаштво и срамота стижу оног ко не мари за опомену,
а почашћен ће бити онај ко прихвата укор.
19Слатка је души жеља испуњена,
а безумнику је мрско да се од зла одврати.
20Биће мудар ко иде с мудрима,
а настрадаће ко се дружи с безумнима.
21Грешнике пропаст прогони,
а праведници су добром награђени.
22Добар човек оставља наследство унуцима,
а грешникова се добра чувају за праведника.
23Обиље је хране на неузораном пољу сиромаха,
али га је неправда односи.
24Ко свој прут штеди мрзи свога сина,
а воли га ко га на време кори.
25Када једе, праведнику се душа наједе,
а стомак злобника остаје гладан.
