1Ко воли опомену воли знање,
а простак је ко презире укор.
2Добар човек добија Господњу наклоност,
а он проклиње човека који прави сплетке.
3Поквареношћу се нико неће учврстити,
а корен је праведника непоколебљив.
4Честита је жена круна мужу своме,
а жена раскалашна му је као трулеж у костима.
5Праведни су науми праведника,
а савети покварених су обмана.
6Речи злих људи крв вребају у заседи,
а честити се устима својим ослобађају.
7Зликовци се руше и више их нема,
а дом праведника истрајава.
8Човек се цени према разборитости својој,
а срце покварењака биће презрено.
9Бољи је неугледан човек, а са слугом,
него онај што уздиже себе, а нема да једе.
10Праведник се брине и за добро својих животиња,
а злобници су окрутни и кад се смилују.
11Изобиље хране има онај који своју земљу ради,
а шупљоглавац тежи безвредним стварима.
12Злобник жуди за злим пленом,
а корен праведника је плодоносан.
13Злобнику је замка у греху усана,
а праведник се клони невоље.
14Човек се насити добра плодом уста својих
и врати му се све што рукама ради.
15Безумник сматра да живи исправно,
али је мудар онај ко слуша савет.
16Безумников се гнев одмах препозна,
а ко је обазрив покрива срамоту.
17Кад верни сведок сведочи, он објављује правду,
а лажљиви сведок обмањује.
18Има људи који говоре несмотрено као да боду мачем,
а језик мудрих лечи.
19Истинољубива уста ће довека утврђена бити,
а лажљиви језик ће нестати док трепнем.
20Обмана је у срцу оних што смишљају зло,
а радост следује оне што зову на мир.
21Праведника не сналази никаква невоља,
а зликовци су пуни немира.
22Лажљиве су усне одурне Господу,
а милина су му истинотворци.
23Обазрив човек не открива знање,
а срце будаластих разглашава безумље.
24Рука марљивих људи ће владати,
а ленштина мора да робује.
25Срце што стрепи повија човека,
а добра реч га ведри.
26Праведник бира себи пријатеља,
а неправеднике заводи пут њихов.
27Нема печења за ленштину,
човеку је благо марљивост његова.
28Живот је на путу праведности
и нема смрти на њеној стази.
