Народ плаче пред Богом
1Опомени се, Господе, шта нам се догодило;
погледај, види нашу срамоту.
2У туђинске руке пала је баштина наша,
странци се шире по нашим домовима.
3Очева наших нема, сирочад смо постали,
мајке су наше сада удовице.
4Воду за пиће новцем плаћамо,
дрва за гориво такође купујемо.
5Гоне нас као теглеће живинче;
исцепани смо, а не дају нам одмора.
6Идемо, просјачимо по Египту и Асирији
да бисмо имали хлеба да преживимо.
7Наши преци згрешише, али њих нема,
па ми испаштамо за кривице њихове.
8Над нама владају простаци робови
и од њихове силе нико да нас избави.
9Убице харају по земљи,
стављамо живот на коцку идући по храну.
10Од глади горимо као у грозници,
и кожа је наша као пећ ужарена.
11На светињи, на Сиону, силују жене,
по Јудиним насељима девојке.
12Наше главаре рукама својим хватају и вешају,
ни старце наше неће да поштују.
13Младићи као робови окрећу жрвњеве,
дечаци падају под бременима дрва.
14Старци више не седе пред вратима,
младих људи свирка више се не чује.
15Ишчезла је радост из наших живота:
уместо да играмо, ми смо ојађени.
16Са главе је наше круна пала.
Народ признаје грехе
Згрешили смо, сада тешко нама.
17Ето зато срце наше болује!
Ето, зато се очи наше замутише!
18Зато је сионска гора опустошена.
Зато се шакали шуњају по тој пустоши.
Молитва за избављење
19Ти, Господе, остајеш довека,
твој је престо од колена до колена.
20Немој нас занавек заборавити,
немој нас за дуго време оставити.
21Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!
Обнови славу нашу из негдашњих дана.
22Зар да нас одбациш потпуно?
Да се на нас срдиш бескрајно?
求耶和华怜悯
1耶和华啊，求你顾念我们的遭遇，
看看我们所受的耻辱！
2我们的土地被陌生人侵占，
我们的房屋落入外族人手中。
3我们成了丧父的孤儿，
我们的母亲成了寡妇。
4我们喝水要付钱，
烧的柴要用钱买。
5敌人紧追不舍，
我们疲惫不堪，不得安歇。
6为了得到食物，
我们向埃及、亚述卑躬屈膝。
7我们的祖先犯了罪，
已经逝去，
我们却要承担他们的罪责。
8奴仆做了我们的主人，
无人从他们手中解救我们。
9旷野中杀机四伏，
我们冒着生命危险才得到粮食。
10我们因饥饿而发热，
皮肤热如烤炉。
11妇女在锡安遭强暴，
少女在犹大被奸污。
12首领双手被吊起来，
老人得不到尊敬。
13青年被迫推磨，
孩童肩背柴捆，步履蹒跚。
14老人不再坐在城门口，
青年不再弹琴奏乐。
15我们心中的快乐消失，
我们的舞蹈变成了哀哭。
16荣耀的冠冕从我们头上落下。
我们犯了罪，我们有祸了！
17此情此景使我们黯然神伤，
泪眼模糊。
18锡安山一片荒凉，
豺狼四处游荡。
19耶和华啊，你永远掌权，
你的宝座世代长存。
20你为何永远忘记我们？
为何如此长久地弃绝我们？
21耶和华啊，求你使我们回到你身边，
让我们归向你，
恢复我们昔日的繁荣！
22难道你完全弃绝了我们，
仍然向我们大发烈怒吗？
