Јад и беда после пада
1Како потамне злато,
наше жежено злато!
Лежи камење храмовно
по улицама разбацано.
2Сионски младићи, некад скупоцени
као злато најчистије,
сада су – ах! – као обична грнчарија,
као производ лончарски.
3И вучица хоће да доји,
да вучиће своје негује,
а жене у народу моме
окрутне су као ној у пустињи:
4одојчад оставише жедну,
језик им се за непце лепи;
децу пустише да пиште,
никога нема да им храну пружи.
5Некад сами сладише јела одабрана,
сада скапавају по улицама.
Некад су у раскоши одрастали,
сада по сметлишту пребиру.
6Примио је казну народ мој
тежу него становници содомски,
јер њих разори за трен ока
и притом на њих не подиже људе.
7Некад су били наши јунаци
чистији од снега, бељи од млека;
били су румени и глатки,
као од брега одваљени.
8Сад су им лица црња од чађи,
по улицама их не познаје нико;
кожа им се смежурала око очију,
сасушила се као дрво суво.
9Сретнији су који у рату погибоше,
теже је онима које глад помори:
исцрпени, скапавали су лагано,
није било плодова са поља да остану у животу.
10Жене тако нежне беху,
па кувају децу своју
да нахране себе њима –
о, ужасно је народа мога страдање!
11Силином је провалио гнев Господњи,
он изли своју срџбу јаросну,
запали пожар на сионском граду,
те му спали и темеље саме.
Кривица свештеника и пророка
12Нису веровали ни страни владари,
ни сви становници земље,
да ће моћи освајач и душман
кроз капије јерусалимске да уђу.
13Ипак то се догодило
због греха пророчких,
због кривица свештеничких,
због невине крви4,13 Или: због крви праведника. усред града проливене.
14Тумарају по улицама као слепи,
крвљу су умрљани,
нико се не усуђује да их дотакне,
оскрнављена је одећа њихова.
15Народ виче: „Одлазите!
Оскрнављени, натраг! Не дотичите!“
Тако лутаху од народа до народа,
а међу народима су говорили:
„Овде више не могу да бораве.“
16Распрши их Господ да их не гледа,
да о њима више не брине.
На свештенике више не пази,
старешине више не жали.
Малаксалост потлачених
17А нама су се очи умориле,
ишчекујемо помоћ, а ње нема.
С кула наших зуримо до на крај обзорја,
чекамо народ који нас не може избавити.
18Непријатељ нам је сваки корак вребао,
по трговима својим не могосмо пролазити,
али дани наши пролажаху,
крај нам се приближи, стиже.
19Брже од грабљивица које с неба слећу,
гонитељи наши стигоше,
хватали су нас по брдима,
у пустињи у заседи чекали.
20Заробише наше животно уздање,
Господњег помазаника, цара,
а ми смо се уздали:
цар ће нас од сваког освајача сачувати.
Ипак – има Бога
21Радујеш се и веселиш, о, ћерко едомска,
и ти, народе из земље Уз.
Час пропасти и вама долази,
и ви ћете се тетурати голи,
откриће се и ваша срамота.
22За своју кривицу си, ћерко сионска, испаштала,
више те неће у изгнанство терати.
Ћерко едомска, тебе ће Господ казнити,
твоје ће кривице разоткрити.
沦陷的耶路撒冷
1黄金竟失去光泽，
纯金竟变色，
宝石竟被弃之街头。
2锡安的宝贝子民本来贵如黄金，
现在竟被视为陶匠制作的瓦器！
3豺狼尚且哺养自己的幼儿，
我的子民却像荒野的鸵鸟一样残忍无情。
4婴儿干渴难忍，舌头紧贴上膛；
孩童乞求食物，却无人给予。
5昔日锦衣玉食、生活奢侈的，
如今却流落街头，
躺卧在粪堆中。
6虽然无人攻击，所多玛却在顷刻之间倾覆。
我子民比所多玛受到的惩罚更重。
7锡安的首领曾比雪纯净，
比奶更白，
身体比红宝石更红润，
相貌美如蓝宝石。
8现在，他们的面目比煤炭还黑，
走在街上无人认得。
他们骨瘦如柴，干如枯木。
9死于刀下的胜过死于饥饿的，
后者因田间缺粮而活活饿死。
10我的百姓遭毁灭时，
慈母亲手煮自己的儿女充饥。
11耶和华大发烈怒，
倾倒祂的怒气，
在锡安燃起大火，
焚毁城的根基。
12世上的君王和居民都不相信敌人能闯进耶路撒冷的城门。
13这都是因为她的先知和祭司的罪行。
他们在城中杀害义人。
14他们如盲人在街上游荡，
沾满血污，
无人敢碰他们的衣服。
15人们向他们喊道：
“走开！你们是不洁的！
走开！走开！不要靠近我们。”
于是他们逃亡、流荡，
列国的人说：
“他们不可住在我们这里。”
16耶和华亲自驱散他们，
不再眷顾他们；
人们不再尊重祭司，
也不再敬重长老。
17我们望眼欲穿，
盼望援军的到来，
盼来的国家却无力拯救我们。
18敌人步步紧逼，
使我们不敢上自己的街。
我们的结局近了，
我们的日子到头了，
我们的末日来了！
19追赶我们的人比飞鹰更快，
他们在山上追捕我们，
在旷野伏击我们。
20耶和华膏立的王——我们的生命之气落入他们的陷阱。
我们原希望借他的荫庇立足于列国中。
21乌斯地区的以东人啊，
只管欢喜作乐吧！
因为盛满耶和华愤怒的杯也要传到你们那里。
你们必喝醉，以致赤身露体。
22锡安城啊！你已经受到了应得的刑罚，
耶和华必不再使你流亡。
以东啊，耶和华要惩罚你，
揭露你的罪恶！
