Песников бол
1Ја сам човек који је упознао беду;
искусио сам како Бог кажњава.
2Мене одведе, мене примора;
ходам без светлости, а тмина све гушћа.
3Лично мене он бије и туче,
његови ударци не престају.
4Месо ми се цепа, кожа ми пуца;
он ломи кости моје.
5У ропски ме јарам упрегао,
тешкоће је на мене навалио,
6натерао да живим у тмини,
мртвац затворен довека.
7Зазида ме, излаза ми нема;
ја сам сужањ с тешким оковима.
8Вичем, вапим да ми он помогне,
али он ми молитву одбија.
9Тесаним каменом ми је зазидао,
на све стране закрчио друмове, путеве.
10Као медвед на ме вреба,
као лав се на ме баца.
11По беспућу гони ме и комада,
оставља ме да бих тамо умро.
12Запиње лук свој и гађа,
као да сам ја мета његових стрела.
13У нутрину стреле ми је сасуо,
у моје тело дубоко их зарио.
14Народ ми се вазда подсмева,
за поругу служим свима.
15Он горчином мене храни,
пеленом ме он напаја.
16Тера ме да гризем камен и зубе моје ломи;
у пепео мене закопава.
17Заборавих шта је мир и здравље,
више не знам шта је живот добри.
18Нема мени још много живљења,
ишчезла је моја нада у Господа.
Хоће ли Бог помоћи?
19Мислим на своје муке и потуцања,
то ми је слично пелену, слично отрову.
20Мислим на то без престанка,
душа моја сахне у мени.
21Невољу носим у срцу своме,
али гајим наду у мислима:
22Није нас нестало јер није престала љубав Господња,
јер није пресушило милосрђе његово,
23они се обнављају сваког јутра,
верност му је зајамчена као излазак сунца.
24Кад Господа имам, ништа ми не треба,
и зато се уздам у њега.
Бог – једино уздање
25Господ је добар према човеку
који се у Бога узда, који га тражи.
26Добро је чекати га смирено,
очекивати спасење од Господа.
27Најбоље је у младости
своме се јарму научити.
28Патниче, седи усамљен и ћути,
Бог је то наметнуо.
29Поклонимо се до тла прашњавога,
можда још има наде.
30Ако нас туче, нека туче;
ако нам се руга, нека се руга.
31Господ ипак има милосрђа,
за вечност нас неће одбацити;
32смиловаће се иако нас је растужио,
његова је милост постојана;
33њему није мило да нас понижава
и да на људе наваљује тугу.
34Када сужње газе мучитељи,
када дух им ломе у тамници,
35када људе лишавају права,
када се укида што је Свевишњи установио,
36када се правда изврће на суду,
зар Господ све то не види?
37Човек каже па се и не збуде,
али Господ заповеда и то бити мора.
38Када Свевишњи одреди
онда и несрећа и добро долази.
39Зашто се буни човек?
Свако добија према греху своме.
Признање пред Богом
40Испитајмо, размотримо путеве своје,
вратимо се Господу своме.
41Отворимо своја срца,
молимо се Богу небескоме.
42Ми смо отпадници, ми смо непокорни,
а ти нам праштао ниси.
43Гневом си се заогрнуо,
гонио нас, убијао, ниси штедео.
44Облаком си се заогрнуо,
наша молитва није продрла до тебе.
45Сметлиште си од нас начинио,
сви народи су нас презрели.
46На нас су се искезили
сви наши душмани.
47Прошли смо кроз пропаст и рушевине,
живимо у страху и затирању.
48Потоци суза из мојих очију теку
због разарања мога народа.
Паћеничка жалост
49Сузе моје теку без престанка,
из очију лију и стати неће,
50док нас не погледа
и не види Господ са небеса.
51Жалост ме раздире кад гледам очима
шта се догађа у граду женама.
52Као птицу прогоне ме стално,
а немају зашто да ме мрзе.
53Живога ме у јаму бацише
и камењем затрпаше.
54Вода ми се склопи изнад главе,
те помислих: „Са мном је свршено.“
Бог избавља и плаћа
55Из дубине, из јаме, о, Господе,
призвах име твоје.
56Глас мој ти си чуо,
послушај вапаје моје!
57Кад завапих, ти се нађе близу.
Ти ми рече: „Немој се бојати!“
58Ти си ми, Господе, извојевао правду,
ти си ми живот откупио.
59Ти, Господе, видиш, насиље ми чине.
Ти ми правду на суду досуди.
60Ти знаш како ми се свете непријатељи,
какве сплетке против мене плету.
61Ти, Господе, чујеш како ме исмевају,
какве сплетке против мене плету.
62Кад говоре и кад мисле противници,
поваздан су против мене.
63Кад седају и кад устају,
ти их видиш, мени се ругају.
64Ти, Господе, казни како доликује,
према ономе што су учинили.
65Ти прокуни срца њихова,
ти их испуни очајним мукама.
66Ти их у гневу гони, са земље истреби.
Господе, нека их не буде испод неба.
1I am the man that hath seen affliction by the rod of his wrath. 2He hath led me, and brought me into darkness, but not into light. 3Surely against me is he turned; he turneth his hand against me all the day. 4My flesh and my skin hath he made old; he hath broken my bones. 5He hath builded against me, and compassed me with gall and travail. 6He hath set me in dark places, as they that be dead of old. 7He hath hedged me about, that I cannot get out: he hath made my chain heavy. 8Also when I cry and shout, he shutteth out my prayer. 9He hath inclosed my ways with hewn stone, he hath made my paths crooked. 10He was unto me as a bear lying in wait, and as a lion in secret places. 11He hath turned aside my ways, and pulled me in pieces: he hath made me desolate. 12He hath bent his bow, and set me as a mark for the arrow. 13He hath caused the arrows of his quiver to enter into my reins.3.13 arrows: Heb. sons 14I was a derision to all my people; and their song all the day. 15He hath filled me with bitterness, he hath made me drunken with wormwood.3.15 bitterness: Heb. bitternesses 16He hath also broken my teeth with gravel stones, he hath covered me with ashes.3.16 covered…: or, rolled me in the ashes 17And thou hast removed my soul far off from peace: I forgat prosperity.3.17 prosperity: Heb. good 18And I said, My strength and my hope is perished from the LORD: 19Remembering mine affliction and my misery, the wormwood and the gall.3.19 Remembering: or, Remember 20My soul hath them still in remembrance, and is humbled in me.3.20 humbled: Heb. bowed
21This I recall to my mind, therefore have I hope.3.21 recall…: Heb. make to return to my heart
22¶ It is of the LORD’s mercies that we are not consumed, because his compassions fail not. 23They are new every morning: great is thy faithfulness. 24The LORD is my portion, saith my soul; therefore will I hope in him. 25The LORD is good unto them that wait for him, to the soul that seeketh him. 26It is good that a man should both hope and quietly wait for the salvation of the LORD. 27It is good for a man that he bear the yoke in his youth. 28He sitteth alone and keepeth silence, because he hath borne it upon him. 29He putteth his mouth in the dust; if so be there may be hope. 30He giveth his cheek to him that smiteth him: he is filled full with reproach. 31For the Lord will not cast off for ever: 32But though he cause grief, yet will he have compassion according to the multitude of his mercies. 33For he doth not afflict willingly nor grieve the children of men.3.33 willingly: Heb. from his heart 34To crush under his feet all the prisoners of the earth, 35To turn aside the right of a man before the face of the most High,3.35 the most High: or, a superior 36To subvert a man in his cause, the Lord approveth not.3.36 approveth not: or, seeth not
37¶ Who is he that saith, and it cometh to pass, when the Lord commandeth it not? 38Out of the mouth of the most High proceedeth not evil and good? 39Wherefore doth a living man complain, a man for the punishment of his sins?3.39 complain: or, murmur 40Let us search and try our ways, and turn again to the LORD. 41Let us lift up our heart with our hands unto God in the heavens.
42We have transgressed and have rebelled: thou hast not pardoned. 43Thou hast covered with anger, and persecuted us: thou hast slain, thou hast not pitied. 44Thou hast covered thyself with a cloud, that our prayer should not pass through. 45Thou hast made us as the offscouring and refuse in the midst of the people. 46All our enemies have opened their mouths against us. 47Fear and a snare is come upon us, desolation and destruction. 48Mine eye runneth down with rivers of water for the destruction of the daughter of my people. 49Mine eye trickleth down, and ceaseth not, without any intermission, 50Till the LORD look down, and behold from heaven. 51Mine eye affecteth mine heart because of all the daughters of my city.3.51 mine heart: Heb. my soul3.51 because…: or, more than all 52Mine enemies chased me sore, like a bird, without cause. 53They have cut off my life in the dungeon, and cast a stone upon me. 54Waters flowed over mine head; then I said, I am cut off.
55¶ I called upon thy name, O LORD, out of the low dungeon. 56Thou hast heard my voice: hide not thine ear at my breathing, at my cry. 57Thou drewest near in the day that I called upon thee: thou saidst, Fear not. 58O Lord, thou hast pleaded the causes of my soul; thou hast redeemed my life. 59O LORD, thou hast seen my wrong: judge thou my cause. 60Thou hast seen all their vengeance and all their imaginations against me. 61Thou hast heard their reproach, O LORD, and all their imaginations against me; 62The lips of those that rose up against me, and their device against me all the day. 63Behold their sitting down, and their rising up; I am their musick.
64¶ Render unto them a recompence, O LORD, according to the work of their hands. 65Give them sorrow of heart, thy curse unto them.3.65 sorrow…: or, obstinacy of heart 66Persecute and destroy them in anger from under the heavens of the LORD.
