Она
1Ја сам шафран са Сарона
и љиљан из долина.
Он
2Какав је љиљан међу трњем,
таква је вољена моја међу девојкама.
Она
3Као стабло јабуке међу шумским дрвећем,
такав је вољени мој међу момцима.
За хладом његовим чезнем, да седнем,
да плодом његовим осладим непце своје.
4Унео ме је у кућу вина,
љубав је његова застава нада мном.
5Крепите ме сувим грожђем,
јабукама ме освежите,
јер сам од љубави клонула.
6Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
7Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
8Чуј гласа вољеног мога!
Ево, долази,
поскакује по брдима
и горе прескаче.
9Као газела и као срндаћ мој је вољени.
Гле, ено га стоји иза нашег зида,
провирује са прозора,
кроз решетке гледа.
10А мој вољени ми одговори, рече ми:
„Устани, вољена моја,
дођи, најлепша моја!
11Ево, зима је прошла
и киша умину, прође.
12Земља је процветала,
стиже време орезивања2,12 Или: певања, што је одлика игре једнакозвучних речи.,
по нашој се земљи
чује цвркут грлице.
13Плодови рани пупе на смоквином стаблу,
виногради цвату и мирисом одишу.
Устани и дођи,
о, вољена моја, дођи!“
Он
14Голубице моја у раселини стене,
заклоњена у врлети.
Дај ми да ти видим лице!
Дај ми гласа да ти чујем,
јер је глас твој меден
и лице је твоје љупко.
15Лисице нам похватајте,
лисичиће што сатиру винограде,
јер наш је виноград у цвату.
Она
16Мој је драги мој и ја сам његова,
међу љиљанима он пасе.
17Врати се док дан не мине
и сенке не ишчиле.
Као срна буди, о, вољени мој,
као срндаћ на брдима што нас деле.
Den unge pige:
1„Jeg er som en rose fra Saronsletten,
som en lilje fra den frodige dal.”
Den unge mand:
2„Du er som en lilje blandt torne, min elskede,
langt smukkere end de andre piger.”
Den unge pige:
3„Og du, min elskede, er som et æbletræ2,3 Det vides ikke med sikkerhed, om det hebraiske ord henviser til æbler, ferskener eller abrikoser. Det mest sandsynlige er nok abrikos. i en fyrreskov,
langt ædlere end de andre mænd.
Jeg nyder at sidde i din skygge
og smage dine søde kys.
4Du fører mig til bords med kærlige blikke.
5Åh, styrk mig med rosinkager og æbler,
for jeg er syg af kærlighed.
6Din venstre arm er under mit hoved,
med din højre omfavner du mig.”
Den unge pige til de andre piger:
7„Jerusalems unge piger,
lov mig ved gazeller og markens dådyr,
at I ikke vækker kærligheden, før tiden er inde.”
Anden sang: De elskende finder sammen
Den unge pige:
8-9„Jeg kan høre min elskedes stemme.
Han er på vej hen til mig!
Se, dér kommer han løbende over bjergene,
springende ned ad bakkerne som en gazelle.
Se, nu står han uden for muren,
han kigger ind gennem vinduesgitteret.
10Min elskede siger til mig:
‚Stå op, min smukke! Kom med!
11Se, vinteren er forbi, nu er det forår.
12Blomster skyder op af jorden,
fuglene synger af glæde,
turtelduerne kurrer overalt i landet.
13De første figner er kommet,
vinrankens blomster spreder deres duft.
Stå op, min elskede!
Kom, du skønne, kom med mig!’ ”
Den unge mand:
14„Min due, hvorfor gemmer du dig bag klippen?
Lad mig se dit ansigt og høre din stemme,
for din stemme er bedårende, og dit ansigt er yndigt.
15Lad os fange alle de små ræve,
som vil ødelægge vores kærligheds blomstrende vingård.”
Den unge pige:
16„Min elskede, du er min, og jeg er din.
Du græsser din flok mellem liljerne,
17til dagen bliver sval og skyggerne lange.
Kom springende tilbage som en gazelle
hen over de ujævne bakkeskråninger.”
