Прича о свадбеној гозби
1Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: 2„Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. 3Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.
4Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’
5Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. 6Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. 7Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.
8Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. 9Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ 10Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.
11Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. 12Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.
13Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. 14Много је званих, али је мало изабраних.“
Порез цару
15Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. 16Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. 17Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“
18Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? 19Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. 20Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ 21Они одговоре: „Царев22,21 Мисли се на цезара то јест, римског цара..“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ 22Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.
О васкрсу мртвих
23Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема васкрсења, 24и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 25Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату. 26Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога. 27На крају умре и жена. 28Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“
29Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију. 30Јер кад наступи васкрса, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 31А што се тиче васкрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог? 32’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“
33Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем.
Највећа заповест
34Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, 35а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: 36„Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ 37Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ 38Ово је највећа и најважнија заповест. 39Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. 40На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“
Христ – Давидов Син и Господ
41Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: 42„Шта мислите о Христу? Чији је он син?“
Они му одговоре: „Давидов.“
43Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:
44’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге подножје да буду“’?
45Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
46Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.
Притча о свадебном пире
(Лк. 14:16-24)
1Иисус продолжал учить народ в притчах, говоря:
2– Царство Небесное можно сравнить со свадебным пиром, который один царь приготовил для своего сына. 3Он разослал к приглашенным своих слуг, чтобы позвать их на свадьбу, но приглашенные не хотели прийти. 4Тогда царь послал других слуг, наказав им: «Пойдите и скажите им, что мой пир уже готов, зарезаны быки и другой откормленный скот, все угощение готово, пусть приходят на свадебный пир». 5Приглашенные, однако, не обратили на это никакого внимания и разошлись. Один пошел на свое поле, другой торговать, 6а некоторые даже схватили посланных слуг, унизили и убили их. 7Царь был разгневан. Он послал свое войско, уничтожил тех убийц и сжег их город.
8Потом он сказал своим слугам: «Свадебный пир готов, но те, кого я пригласил, не заслужили чести быть на нем. 9Пойдите теперь на перекрестки дорог и приглашайте на пир всех, кого вы встретите». 10Слуги пошли по улицам и стали созывать всех, кого встречали, злых и добрых, и пиршественный зал наполнился гостями, которые возлежали за столами. 11Когда же царь пришел посмотреть на возлежащих, он заметил человека, на котором не было свадебной одежды. 12«Друг, – спросил царь, – как это ты вошел сюда без свадебной одежды?» Человеку нечего было сказать. 13Тогда царь приказал слугам: «Свяжите его по рукам и ногам и выбросьте вон, во тьму, где будет плач и скрежет зубов».
14Ведь приглашенных много, но избранных мало.
Вопрос об уплате налогов
(Мк. 12:13-17; Лк. 20:20-26)
15После этого фарисеи стали советоваться, как бы им поймать Иисуса на слове. 16Они подослали к Нему своих учеников и иродиан22:16 Иродиане составляли политическую группировку, преданную Ироду Антипе и поддерживавшую римлян..
– Учитель, – спросили они, – мы знаем, что Ты Человек честный и истинно учишь пути Божьему. Ты беспристрастен и не стремишься никому угодить. 17Скажи нам, как Ты считаешь, следует ли платить налог кесарю или нет?
18Иисус, зная их коварные намерения, сказал:
– Лицемеры, вы хотите поймать Меня на слове? 19Покажите Мне монету, которой платится дань.
Они принесли Ему динарий. 20Иисус спросил их:
– Кто на ней изображен, и чье на ней имя?
21– Кесаря, – ответили они.
Тогда Иисус сказал им:
– Так и отдавайте кесарево кесарю, а Божье – Богу.
22Услышав это, они удивились, и, оставив Иисуса, они ушли.
Саддукеи задают Иисусу вопрос о воскресении мертвых
(Мк. 12:18-27; Лк. 20:27-40)
23В тот же день саддукеи, которые утверждают, что нет воскресения мертвых, подошли к Иисусу. Они спросили Его:
24– Учитель, Моисей сказал, что если кто-либо умрет, не оставив детей, то его брат должен жениться на вдове и восстановить род22:24 Букв.: «семя». своему брату22:24 См. Втор. 25:5-6.. 25Так вот, у нас тут было семь братьев. Первый женился и умер бездетным, и вдова стала женой его брата. 26То же самое произошло и со вторым, и с третьим, и со всеми семью братьями. 27После всех умерла и женщина. 28Итак, после воскресения, которому из семи братьев она будет женой? Ведь все были ее мужьями.
29Иисус ответил:
– Вы заблуждаетесь, потому что не знаете ни Писаний, ни силы Божьей. 30Воскреснув, люди не будут ни жениться, ни выходить замуж, а будут как ангелы на небесах. 31Что же касается воскресения мертвых, то разве вы не читали, что сказал вам Бог: 32«Я – Бог Авраама, Бог Исаака и Бог Иакова»?22:32 Исх. 3:6. Он Бог не мертвых, а живых.
33Люди слушали и удивлялись Его учению.
Самая главная заповедь
(Мк. 12:28-31; Лк. 10:25-28)
34Фарисеи же, услышав, как Иисус заставил замолчать саддукеев, собрались вокруг Него. 35Один из них, учитель Закона, чтобы поймать Иисуса на слове, спросил:
36– Учитель, какая заповедь в Законе самая важная?
37Иисус ответил:
– «Люби Господа, Бога твоего, всем сердцем твоим и всей душой твоей и всем разумом твоим»22:37 Втор. 6:5.. 38Это первая и самая важная заповедь. 39Вторая же подобна ей: «Люби ближнего твоего, как самого себя»22:39 Лев. 19:18.. 40Весь Закон и учение пророков основаны на этих двух заповедях.
Кем является Христос?
(Мк. 12:35-37; Лк. 20:41-44)
41Когда фарисеи собрались вместе, Иисус спросил их:
42– Что вы думаете о Христе? Чей Он Сын?
– Сын Давида, – ответили Ему.
43Иисус говорит им:
– Почему же тогда Давид, вдохновляемый Духом, называет Его Господом? Ведь он говорит:
44«Сказал Господь Господу моему:
Сядь по правую руку от Меня,
пока Я не повергну врагов Твоих
к ногам Твоим»22:44 Пс. 109:1..
45Итак, если Давид называет Его Господом, то как же в таком случае Он может быть ему Сыном?
46В ответ никто не мог сказать ни слова, и с этого дня они больше не решались задавать Ему вопросы.
