Исус улази у Јерусалим на магарцу
1А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, 2рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. 3А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати.“
4Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка:
5„Реците ћерки сионској:
’Ево, Цар твој к теби долази!
Он је кротак и јаше на магарцу
и на магарету, младунцу магарице.’“
6Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. 7Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је Исус узјахао. 8Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. 9Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана21,9 Реч Осана је усклик слављења, који на јеврејском значи: Спаси, молим те! Сину Давидову!
Благословен онај који долази у име Господње!
Осана на висини!“
10Кад је Исус ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?“
11А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског.“
Исус истерује трговце из храма
12Исус је потом ушао у храм и истерао све оне који су продавали и куповали у храму, и испревртао столове мењачима новца и тезге продавцима голубова.
13Исус им је рекао: „Написано је: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву“’, а ви од њега правите разбојничку пећину!“
14Тада су му у храму приступили слепи и хроми и Исус их је излечио. 15А кад су водећи свештеници и зналци Светог писма видели чуда која је учинио, те децу у храму где узвикују: „Осана Сину Давидову“, разљутили су се.
16И рекоше: „Чујеш ли шта они говоре?“ Исус им одговори: „Да. Зар нисте читали:
’Са усана деце и дојенчади,
хвалу си себи испевао’?“
17Он их је онда оставио и отишао ван града у Витанију, где је провео ноћ.
Неплодна смоква
18Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. 19Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!“ И смоква се одмах осуши. 20Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?“
21Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. 22Ако верујете, примићете што год затражите у молитви.“
Одакле Исусу власт?
23Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ 24Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 25Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 26А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ 27Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о два сина
28„Шта мислите? Неки човек је имао два сина. Он приђе првом и рече му: ’Дете, иди данас и ради у винограду!’
29Он одговори: ’Нећу!’, али се касније предомисли и оде.
30Отац приђе и другом сину и рече му исто. Овај одговори: ’Свакако, господару!’, и не оде.
31Који је од ове двојице поступио по очевој вољи?“
Они рекоше: „Први.“
Исус им онда рече: „Заиста вам кажем да ће порезници и блуднице ући у Царство Божије пре него ви! 32Јер Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, али му нисте поверовали. А порезници и блуднице су му поверовали. Ви сте то видели, али нисте променили мишљење да му поверујете.
Прича о злим виноградарима
33Послушајте другу причу. Био неки домаћин који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 34Када се приближило време да виноград роди, домаћин пошаље слуге да узму његов део рода од виноградара.
35Али, виноградари ухвате његове слуге, те једног претуку, другог убију, а трећег каменују. 36Домаћин пошаље друге слуге, више него први пут, али виноградари и са овима поступе једнако. 37Напослетку, домаћин пошаље виноградарима свога сина мислећи: ’Мог сина ће поштовати.’
38Али виноградари, када видеше сина, рекоше међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо па ћемо имати његово наследство!’ 39Затим га ухватише, избацише из винограда и убише.
40Када, дакле, дође власник винограда, шта ће учинити оним виноградарима?“ 41Они му одговорише: „Злочинце ће побити без милости, а виноград ће изнајмити другим виноградарима који ће му давати урод у време када дозри.“
42Исус им рече: „Зар никада нисте читали у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?
43Зато вам кажем да ће вам се одузети Царство Божије и даће се народу који доноси род. 44И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
45Када су водећи свештеници и фарисеји чули ову причу, схватили су да то он о њима говори. 46И гледали су да га ухвате, али су се бојали народа који га је сматрао пророком.
Торжественный въезд в Иерусалим
(Мк. 11:1-10; Лк. 19:28-38; Ин. 12:12-15)
1Когда они, приближаясь к Иерусалиму, пришли в селение Виффагия, что расположено на Оливковой горе, Иисус послал вперед двух учеников, 2сказав им:
– Идите в селение, которое перед вами, там вы сразу же найдете привязанную ослицу и рядом с ней осленка. Отвяжите их и приведите ко Мне. 3Если кто-нибудь вас спросит о том, что вы делаете, то отвечайте, что они нужны Господу, и вам тут же дадут их.
4Это произошло для того, чтобы исполнилось сказанное через пророка:
5«Скажите дочери Сиона:
Вот, идет к тебе Царь твой,
кроткий, верхом на ослице и осленке,
сыне вьючного животного!»21:5 См. Зах. 9:9. Иисус въехал в Иерусалим на осле, как миролюбивый и смиренный царь, а не на боевом коне с мечом, как это делали цари того времени.
6Ученики пошли и сделали все так, как велел им Иисус. 7Они привели ослицу и осленка, положили на них свои плащи, и Иисус сел поверх их. 8Большинство собравшихся начало расстилать свои плащи на дороге, другие срезали ветви с деревьев и тоже расстилали их. 9Толпы людей, что шли впереди и позади Него, громко кричали:
– Осанна21:9 Осанна – «Спаси нас!» – выражение, ставшее возгласом хвалы. Сыну Давида!
Благословен Тот, Кто приходит во имя Господа!
Осанна в вышине небес!21:9 См. Пс. 117:25-26.
10И когда Иисус вошел в Иерусалим, весь город пришел в волнение, и все спрашивали:
– Кто это?
11Народ отвечал:
– Это пророк Иисус из Назарета, что в Галилее!
Изгнание торговцев из храма
(Мк. 11:15-19; Лк. 19:45-47; Ин. 2:13-16)
12Иисус вошел в храм и выгнал оттуда всех продающих и покупающих. Он опрокинул столы менял и прилавки торговцев голубями.
13– Написано, – говорил Он, – «Дом Мой будет назван домом молитвы»21:13 См. Ис. 56:7., а вы превратили его в разбойничье логово21:13 См. Иер. 7:11..
14В храме к Нему подошли слепые и хромые, и Он исцелил их. 15Первосвященники и учители Закона, увидев чудеса, которые совершал Иисус, и услышав, как дети кричат в храме: «Осанна Сыну Давида!» – возмутились.
16– Ты слышишь, что кричат эти дети? – спросили они Его.
– Да, – ответил Иисус, – разве вы не читали, что написано: «Из уст младенцев и грудных детей Ты вызовешь Себе хвалу»?21:16 См. Пс. 8:3.
17Он оставил их и пошел из города в Вифанию, где и заночевал.
Иисус проклинает бесплодный инжир
(Мк. 11:12-14, 20-24)
18Возвращаясь рано утром в город, Иисус почувствовал голод. 19Увидев у дороги инжир, Он подошел к нему, но не нашел на нем ничего, кроме листьев. Тогда Иисус сказал дереву:
– Пусть же от тебя никогда больше не будет плодов!
Инжир сразу же засох. 20Когда ученики это увидели, то удивились:
– Как это инжир мог так быстро засохнуть?
21Иисус ответил им:
– Говорю вам истину: если вы будете верить, не сомневаясь, то сможете сделать не только то, что было сделано с инжиром, но даже если вы скажете этой горе: «Поднимись и бросься в море!» – то так и будет. 22Если вы верите, то получите все, о чем бы вы ни попросили в молитве.
Вопрос о власти Иисуса
(Мк. 11:27-33; Лк. 20:1-8)
23Когда Иисус вошел в храм и стал учить народ, к Нему подошли первосвященники и старейшины народа с вопросом:
– Чьей властью Ты все это делаешь, и кто дал Тебе эту власть?
24Иисус ответил им:
– Я тоже задам вам вопрос, и если вы Мне ответите, то и Я скажу вам, чьей властью Я это делаю. 25Откуда Иоанн получил свое право крестить, с Небес или от людей?
Они стали рассуждать между собой:
– Если мы скажем: «С небес», то Он спросит: «Так почему же вы ему не поверили?». 26Сказать «От людей» нельзя – боимся народа, ведь все считают, что Иоанн был пророком.
27– Мы не знаем, – ответили они.
Иисус сказал им:
– Тогда и Я вам не скажу, чьей властью Я все это делаю.
Притча о двух сыновьях
28Что вы скажете на такое: у одного человека было два сына. Как-то он подошел к одному из них и говорит: «Сын, пойди поработай сегодня в винограднике». 29«Не хочу», – ответил сын, но потом передумал и все же пошел. 30Подойдя и к другому сыну, отец попросил его о том же. Сын ответил: «Иду, господин», а сам не пошел. 31Кто из них исполнил волю отца?
– Первый, – ответили они.
Иисус тогда сказал им:
– Говорю вам истину: сборщики налогов и блудницы впереди вас идут в Царство Божье. 32Ведь Иоанн пришел к вам показать путь праведности, и вы не поверили ему, а они поверили. Вы же, даже после того, как это увидели, не раскаялись и не поверили.
Притча о злых виноградарях
(Мк. 12:1-12; Лк. 20:9-19)
33Послушайте еще одну притчу: один землевладелец посадил виноградник, обнес его забором, выкопал яму для давильни21:33 Давильня – в скале высекалось котлообразное углубление, в котором давили виноград, а сок вытекал через специально проделанное отверстие. и построил сторожевую башню21:33 См. Ис. 5:1-2.. Он отдал виноградник внаем виноградарям, а сам уехал в чужие края. 34Когда пришло время сбора винограда, он послал своих слуг к виноградарям, чтобы забрать его часть урожая. 35Те же схватили слуг и кого избили, кого убили, а кого закидали камнями. 36Тогда хозяин послал других слуг, их было больше, чем в первый раз, но виноградари и с теми поступили так же. 37В конце концов, он послал своего сына. «Сына-то моего они устыдятся», – думал он. 38Но когда виноградари увидели сына, они решили: «Это наследник. Давайте убьем его и завладеем его наследством». 39Они схватили его, выбросили из виноградника и убили. 40Итак, когда придет хозяин виноградника, что он сделает с этими виноградарями?
41– Он жестоко казнит злодеев, – ответили они, – и сдаст виноградник другим виноградарям, которые отдадут ему его долю урожая в условленный срок.
42Иисус сказал им:
– Разве вы никогда не читали в Писаниях:
«Камень, Который отвергли строители,
стал краеугольным.
Это совершил Господь,
и как это удивительно в глазах наших!»?21:42 Пс. 117:22-23.
43Поэтому Я и говорю вам, что Царство Божье будет отнято у вас и отдано народу, который приносит плод. 44Кто упадет на Этот Камень, разобьется вдребезги, а на кого Он упадет, того раздавит.
45Когда первосвященники и фарисеи слушали притчи Иисуса, они поняли, что Он говорит о них. 46Они хотели арестовать Иисуса, но боялись народа, потому что люди считали Иисуса пророком.
