Исус приповеда параболу о једнако плаћеним радницима
1Царство небеско је слично домаћину који је у рану зору отишао да унајми раднике за свој виноград. 2Погодио се са њима да раде за један сребрњак на дан и послао их у свој виноград.
3Око девет сати ујутро је поново отишао и видео друге како стоје на тргу беспослени, 4па и њима рече: ’Идите и ви у виноград, па ћу вам платити што буде право.’ 5Они одоше. Отишао је поново око подне и око три по подне и учинио исто тако. 6Изашавши око пет по подне, нашао је неке друге како стоје на тргу, па их је упитао: ’Зашто стојите овде цели дан беспослени?’
7Они му одговорише: ’Нико нас није унајмио.’ Домаћин и њима рече: ’Идите и ви у мој виноград.’
8Кад је пало вече, господар винограда рече своме управитељу: ’Позови раднике и плати им, почевши од оних који су дошли последњи, па до оних који су дошли први.’
9Кад су дошли они који су радили од пет сати по подне, добили су по један сребрњак. 10Када су дошли они који су први почели да раде, помислили су да ће примити више. Али и они су примили по један сребрњак. 11Примивши своје, почели су да гунђају против домаћина. 12Говорили су: ’Ови који су дошли последњи радили су само један сат, а ти си их изједначио са нама који смо подносили тежину дневног посла и жегу.’
13А господар одговори једном од њих: ’Пријатељу, ја ти не чиним неправду. Ниси ли се погодио са мном за сребрњак? 14Узми своје па иди. А ја хоћу да дам овом последњем као и теби. 15Зар ја немам право да располажем својим новцем како хоћу? Или ти је око завидно зато што сам ја добар?’
16Тако ће последњи бити први, и први – последњи.“
Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење
17Док се Исус успињао према Јерусалиму, узео је Дванаесторицу ученика насамо, и путем им рекао: 18„Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт. 19Затим ће га изручити незнабошцима да му се ругају, и да га избичују и разапну, али ће он трећег дана васкрснути.“
Молба Јаковљеве и Јованове мајке
20Тада му приступи мајка синова Заведејевих са синовима и паде ничице да затражи нешто од њега. 21Исус је упита: „Шта желиш?“ Она му рече: „Одреди да ова моја два сина у твоме Царству седну поред тебе, један здесна, а други слева.“ 22Исус одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити?“ „Можемо!“ – одговорише му они.
23Исус им узврати: „Чашу ћете испити, али ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то мој Отац наменио.“
24Када су то чула остала десеторица, разљутише се на два брата. 25Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да владари владају народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 26Тако нешто неће бити међу вама! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 27и ко хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга. 28Тако ни Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“
Два јерихонска слепца
29Кад су излазили из Јерихона, пође за њим силан народ. 30Уто, два слепца која су седела крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“
31Народ их је ућуткивао, али они још јаче повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“ 32Исус стаде, позва их и рече: „Шта желите да вам учиним?“
33Они му рекоше: „Господе, дај да прогледамо!“ 34Исус се сажали на њих, дотаче њихове очи и они одмах прогледаше. Потом су кренули за њим.
Притча о равной плате нанятым работникам
1– Небесное Царство подобно хозяину, который рано утром вышел нанять людей на работу в своем винограднике. 2Он договорился с ними, что заплатит им по динарию за день работы, и послал их в свой виноградник. 3В третьем часу20:3 То есть в девять часов. он опять вышел и увидел, что на площади еще стоят люди без работы. 4Он говорит им: «Идите и вы работать в мой виноградник, и я заплачу вам по справедливости». 5Те пошли. В шестом и в девятом часу он опять выходил и делал то же самое. 6Потом он вышел в одиннадцатом часу и вновь нашел стоящих людей. «Что вы тут стоите весь день без дела?» – спросил он их. 7«Никто нас не нанял», – ответили те. «Идите и вы работать в мой виноградник», – говорит им хозяин. 8Когда наступил вечер, хозяин сказал своему управляющему: «Позови всех работников и выдай им плату. Начни с тех, которые были наняты последними, и в конце рассчитайся с теми, кто нанят утром». 9Работники, которых наняли в одиннадцатом часу, пришли, и каждый из них получил по динарию. 10Когда подошла очередь работников, нанятых первыми, они ожидали, что получат больше, но каждый из них тоже получил по одному динарию. 11Когда с ними расплатились, они стали роптать на хозяина: 12«Те, кого ты нанял последними, работали всего один час, и ты заплатил им столько же, сколько и нам, а мы трудились в такую жару весь день!» 13Хозяин ответил одному из них: «Друг, я же не обманываю тебя. Разве ты не согласился работать за один динарий? 14Так возьми свою плату и иди. А я хочу заплатить тем, кого я нанял последними, столько же, сколько и тебе. 15Не вправе ли я распоряжаться своими деньгами так, как хочу? Или, может, моя щедрость вызывает в тебе зависть?» 16Так вот, последние будут первыми, и первые – последними.
Иисус в третий раз говорит о Своей смерти и воскресении
(Мк. 10:32-34; Лк. 18:31-33)
17По дороге в Иерусалим Иисус отвел двенадцать учеников в сторону и сказал им:
18– Вот, мы восходим в Иерусалим, там Сына Человеческого выдадут первосвященникам и учителям Закона. Они приговорят Его к смерти 19и отдадут язычникам на глумление, бичевание и распятие. Но на третий день Он воскреснет.
Не господствуйте, но служите
(Мк. 10:35-45; Лк. 22:24-27)
20Потом к Иисусу подошла мать сыновей Зеведея вместе с сыновьями. Кланяясь, она обратилась к Нему с просьбой.
21– Что ты хочешь? – спросил Он ее.
Она сказала:
– Вели, чтобы оба мои сына сели один по правую, а другой по левую руку от Тебя в Твоем Царстве.
22– Вы не знаете, о чем просите, – ответил Иисус. – Можете ли пить чашу, которую Я буду пить, или креститься крещением, которым Я крещусь?20:22 В древнейших рукописях отсутствуют слова: «или креститься крещением, которым Я крещусь».
– Можем, – ответили они.
23Иисус сказал им:
– Пить из Моей чаши вы будете, и крещением, которым Я крещусь, будете креститься, но кому сидеть по правую, а кому по левую руку от Меня, решаю не Я, эти места принадлежат тем, кому они назначены Моим Отцом.
24Когда остальные десять учеников услышали это, они рассердились на братьев. 25Иисус же подозвал их и сказал:
– Вы знаете, что языческие правители господствуют над своими народами, и владеет людьми их знать. 26У вас пусть будет не так. Наоборот, кто хочет стать среди вас самым великим, должен быть вам слугой, 27и кто хочет быть среди вас первым, пусть будет вам слугой. 28Ведь и Сын Человеческий пришел не для того, чтобы Ему служили, но чтобы служить другим и отдать Свою жизнь как выкуп за многих.
Исцеление двух слепых
(Мк. 10:46-52; Лк. 18:35-43)
29Когда Иисус и ученики покидали Иерихон, за ними следовало множество людей. 30У дороги сидели двое слепых, которые, услышав, что мимо идет Иисус, стали кричать:
– Господи, Сын Давидов, сжалься над нами!
31Люди стали говорить им, чтобы они замолчали, но те кричали еще громче:
– Господи, Сын Давидов, сжалься над нами!
32Иисус остановился и позвал их.
– Что вы хотите, чтобы Я сделал для вас? – спросил Он.
33– Господи, хотим прозреть, – ответили те.
34Иисусу стало их жаль, и Он прикоснулся к их глазам. Слепые сразу же обрели зрение и пошли за Ним.
