Чисто и нечисто
1Једном приликом, дођу фарисеји и неки зналци Светог писма из Јерусалима и окупе се око Исуса. 2Они су видели да неки од његових ученика једу неопраним рукама, односно, да их нису опрали по обреду. 3Наиме, фарисеји, као и сви Јевреји, не почињу да једу пре него што брижљиво оперу руке, држећи се тако предања старих. 4Они, такође, не једу оно што су купили на пијаци док то не оперу. Они држе и много другог што им је предано, као прање чаша, лонаца, и бакарног посуђа.
5Фарисеји и зналци Светог писма упиташе Исуса: „Зашто твоји ученици не следе предање старих, него једу неопраним рукама?“
6Исус им одговори: „Добро је пророковао Исаија о вама лицемерима, јер је написано:
’Овај народ ме поштује уснама,
али му је срце далеко од мене.
7Узалуд је њихова побожност;
њихово учење научене су заповести људске.’
8Ви сте напустили заповест Божију и држите се од људи установљених предања.“
9Исус настави: „Вама одговара да укидате Божију заповест да бисте се држали својих уредаба. 10Јер Мојсије је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи свога оца или мајку, нека се погуби.’ 11А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним јесте да принесем корван за тебе“’ (то јест, жртвени принос Богу); 12онда му више не дозвољавате да се стара о својим родитељима. 13Ви, тако, укидате реч Божију ради вашег предања које сте пренели, а радите и много других сличних ствари.“
14Затим је поново позвао народ и рекао: „Чујте ме сви и разумите! 15Човека не може учинити нечистим ништа што улази у њега, већ оно што излази из њега самог. 16Ко има уши, нека слуша!“
17Кад је отишао од народа и дошао у кућу, његови ученици га упиташе о значењу приче. 18А он им рече: „Па зар и ви још увек не разумете? Зар не схватате да човека не може учинити нечистим храна која у њега улази, 19јер не улази у његово срце, већ у трбух, а одатле одлази у нужник?“ (Тако је Исус прогласио сва јела „чистим“.)
20Исус настави: „Човека чини нечистим оно што из њега самог излази. 21Јер из човекове нутрине, из његовог срца излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства, 22прељубе, лакомства, злобе, преваре, разузданост, завист, погрдне речи, охолост и безумље. 23Сва ова зла долазе из човекове нутрине и чине га нечистим.“
Исусова служба ван Галилеје
Вера Сирофеничанке
24Исус је затим напустио то место и отишао у тирски крај. Дошао је у једну кућу гледајући да се не дозна за то, али није могао да остане скривен. 25Нека жена, чија је ћерка била опседнута нечистим духом, чим је чула за њега, дошла је к њему и пала ничице пред његове ноге. 26Ова жена је била Гркиња7,26 Или: незнабошкиња., родом Сирофеничанка. Молила је Исуса да истера злог духа из њене ћерке.
27Исус јој рече: „Пусти да се прво насите деца, јер није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“
28А она му одговори: „Тако је, Господе, али и кучићи под столом једу од мрвица што падну деци.“
29Исус јој затим рече: „Због тога што си рекла ово, иди кући; зли дух је изашао из твоје ћерке.“
30Када се вратила кући, нашла је девојчицу како лежи у кревету; зли дух је већ био изашао из ње.
Исцељење глувонемог човека
31Исус је затим напустио тирску област и преко Сидона дошао до Галилејског језера у област Декапоља. 32Тамо су му неки људи довели једног глувог човека који је с тешком муком говорио. Молили су Исуса да положи своју руку на њега. 33Исус га је повео са собом мало даље од народа, да би био насамо са њим. Затим је ставио своје прсте у његове уши, пљунуо, и дотакао његов језик. 34Онда је погледао на небо, уздахнуо и рекао човеку: „Ефата!“, што значи: „Отвори се!“ 35Човеку се тада врати слух, развеза му се језик и он поче правилно говорити.
36Потом је Исус забранио народу да разглашава ово. Међутим, што им је он више бранио, то су они више разглашавали овај догађај. 37Људи су били зачуђени преко сваке мере. Говорили су: „Све што је урадио било је добро: он чини да глуви чују и неми да говоре.“
О внутренней чистоте
(Мат. 15:1-20)
1Однажды собрались вокруг Него блюстители Закона и некоторые учители Таврота из Иерусалима. 2Они обратили внимание, что некоторые ученики Исо принимали пищу ритуально нечистыми, то есть неомытыми, руками7:2 У древних иудеев существовал особый ритуал омовения рук перед приёмом пищи, подобный тому, что можно наблюдать среди народов Востока.. 3Блюстители Закона, и вообще иудеи, строго следуя обычаям своих предков7:3 Духовные учители иудеев разработали целую систему обрядового очищения, намного превосходящую по своим требованиям то, что Всевышний предписал в Тавроте. Эти установления передавались из поколения в поколение в устной форме., не садятся есть, не помыв установленным образом руки. 4Они не едят ничего, принесённого с базара, пока не совершат ритуального омовения. Ими соблюдается также и множество других установлений, как, например, о мытье чаш, кувшинов и медной посуды. 5Поэтому блюстители Закона и учители Таврота спросили Исо:
– Почему Твои ученики не следуют обычаям предков? Почему они едят ритуально нечистыми руками?
6Исо ответил им:
– Прав был Исаия, когда пророчествовал о вас, лицемерах:
«Этот народ чтит Меня на словах,
но сердца их далеки от Меня.
7Они поклоняются Мне впустую,
потому что их учение состоит из человеческих предписаний»7:6-7 Ис. 29:13..
8Оставив повеление Всевышнего, вы соблюдаете человеческое предание. 9Вы ловко умеете подменять повеления Всевышнего вашими собственными традициями. 10Ведь Всевышний сказал через Мусо: «Почитай отца и мать»7:10 Исх. 20:12; Втор. 5:16., и «Кто злословит отца или мать, тот должен быть предан смерти»7:10 Исх. 21:17; Лев. 20:9.. 11Вы же говорите, что если человек скажет отцу или матери: «То, чем я мог бы тебе помочь, – курбан7:11 Курбан – это слово, которое входит в название праздника «Курбан-байрам», попало в Центральную Азию через арабский язык, родственный еврейскому. (то есть мой дар Всевышнему)», 12то ему уже позволяется ничего не делать для своего отца или матери7:11-12 Произнеся эти слова, человек, по мнению духовных учителей, освобождался от обязанности помогать своим нуждающимся родителям. И в данном случае никого не интересовало, будут ли эти средства потрачены на нужды храма или нет.. 13Вы отменяете слово Всевышнего собственным преданием, которое вы установили, и многое, подобное этому, вы делаете.
14Исо снова подозвал к себе народ и сказал:
– Выслушайте Меня все и постарайтесь понять. 15-16Ничто из того, что входит в человека извне, не может осквернить его. Оскверняет человека то, что исходит из него7:15-16 В некоторых рукописях присутствуют слова: «Если у кого есть уши, чтобы слышать, пусть слышит!».
17Когда Исо оставил толпу и вошёл в дом, ученики спросили Его об этой притче.
18– Так и вы тоже не понимаете? – сказал Он им. – Неужели вы не понимаете, что всё, что входит в человека извне, не может осквернить его? 19Оно входит не в сердце человека, а в его желудок, а потом выходит вон. (Так Он объявил чистой любую пищу.) 20Но то, что исходит из человека, – продолжал Он, – вот это и оскверняет его. 21Потому что изнутри, из сердца человека исходят злые мысли, разврат, воровство, убийство, 22супружеская неверность, жадность, злоба, коварство, распутство, завистливое око7:22 Букв.: «дурной глаз». Это выражение было фразеологическим оборотом, обозначающим жадного или завистливого человека (см. Мат. 20:15)., клевета, надменность и безрассудство. 23Всё это зло исходит изнутри, и именно оно оскверняет человека.
Вера язычницы
(Мат. 15:21-28)
24Оттуда Исо отправился в окрестности Тира. Он остановился в одном доме и не хотел, чтобы кто-либо знал о Его приходе, но Ему всё равно не удалось сохранить это в тайне. 25О приходе Исо узнала одна женщина, маленькая дочь которой была одержима нечистым духом. Эта женщина пришла и пала к Его ногам, 26а она была язычницей, сирофиникиянкой. И она попросила Исо, чтобы Он изгнал демона из её дочери. 27Исо сказал ей:
– Пусть сначала наедятся дети, ведь нехорошо будет забрать хлеб у детей и бросить собакам7:27 Букв.: «собачкам». Для иудеев собака считалась нечистым животным. Исроильтяне часто называли язычников собаками, но в данном случае Исо не желал кого-либо обидеть, Он просто привёл иллюстрацию из жизни..
28– Да, Повелитель, – ответила женщина, – но ведь и собаки едят под столом крошки, которые роняют дети.
29– За твой ответ, – сказал ей Исо, – иди, демон вышел из твоей дочери.
30Она пошла домой и увидела, что её дочь лежит в постели, а демон из неё вышел.
Исцеление глухого и косноязычного человека
(Мат. 15:29-31)
31Возвращаясь из окрестностей Тира, Исо через Сидон вышел к Галилейскому озеру в области Десяти городов. 32Там к Исо привели глухого и косноязычного человека и попросили возложить на него руку. 33Исо отвёл его в сторону, вложил Свои пальцы ему в уши, затем сплюнул Себе на пальцы и прикоснулся ими к языку человека. 34Потом Он поднял глаза к небу, тяжело вздохнул и сказал:
– Иппаттах!
Это означает: «Откройся!»
35К человеку тотчас же вернулся слух, скованный язык стал двигаться, и он начал говорить ясно. 36Исо запретил людям рассказывать об этом исцелении. Однако чем больше Он запрещал, тем больше они рассказывали. 37Их удивлению не было предела.
– Всё, что Он делает – хорошо, – говорили люди. – У Него и глухие начинают слышать, и немые – говорить!
