Исус у Назарету
1Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика. 2Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда? 3Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.
4Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“ 5Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих. 6Био је зачуђен њиховим неверовањем.
Исус шаље Дванаесторицу
Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима. 7Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.
8Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: 9„Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ 10Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 11А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“
12Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. 13Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.
Смрт Јована Крститеља
14И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“
15Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.
16Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“
17Наиме, сам Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. 18Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ 19Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. 20Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.
21Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. 22Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.
Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ 23Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“
24Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“
Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“
25Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“
26Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. 27Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, 28те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. 29Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.
Исус храни више од пет хиљада људи
30А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. 31Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.
32Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. 33Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. 34Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. 35Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. 36Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“
37„Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.
„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. 38Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“
Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“
39Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. 40Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. 41Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. 42Сви су јели и наситили се. 43Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. 44Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.
Исус хода по води
45Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. 46Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.
47Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био сам на копну. 48Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. 49Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. 50Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“
51Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, 52јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.
Исус исцељује све који га дотакну
53Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 54Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. 55Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. 56По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.
Отвержение Исо Масеха в Его родном городе
(Мат. 13:54-58; Лк. 4:16-30)
1Исо вместе с учениками ушёл оттуда и пришёл в Свой родной город. 2Когда наступила суббота, Он начал учить в молитвенном доме. Многие, слушая Его, удивлялись:
– Откуда это у Него? Кто дал Ему такую мудрость? Как Он совершает такие чудеса? 3Разве Он не плотник, не сын Марьям и брат Якуба, Иосии, Иуды и Шимона? И разве не здесь, у нас, живут Его сёстры?
И они отвергли Его. 4Исо же сказал им:
– Пророка уважают везде, только не на его родине, не в его доме и не среди его родственников.
5И Он не мог совершить там ни одного чуда, лишь исцелил нескольких больных, возложив на них руки. 6Он удивлялся неверию этих людей.
Исо Масех посылает двенадцать учеников на служение
(Мат. 10:1, 9-14; Лк. 9:1-6)
Исо ходил по окрестным селениям и учил. 7Он созвал двенадцать учеников и начал посылать их по двое, дав им власть изгонять нечистых духов. 8Он повелел им ничего не брать с собой в дорогу, кроме посоха: ни хлеба, ни сумки, ни денег в поясе, 9лишь обуться в сандалии и не брать запасной одежды.
10– В какой бы дом вы ни вошли, – говорил Он им, – оставайтесь там до тех пор, пока не покинете это место. 11А если где-либо вас не примут и не захотят слушать, то, уходя, отряхните пыль с ваших ног6:11 Благочестивые иудеи отряхивали пыль со своих ног, когда возвращались из других стран, как бы очищаясь от ритуального осквернения. Делая же это по отношению к другим иудеям, они приравнивали их к язычникам., пусть это будет свидетельством против них.
12Ученики отправились в путь и проповедовали людям, призывая их к покаянию. 13Они изгнали много демонов, и многих больных помазали оливковым маслом и исцелили.
Царь Ирод убивает пророка Яхьё
(Мат. 14:1-12; Лк. 9:7-9)
14Об Исо услышал царь Ирод6:14 Это Ирод Антипа, сын Ирода Великого от сомарянки Малфаки. Он правил Галилеей и Переей с 4 г. до н. э. по 39 г. н. э., поскольку имя Исо становилось всё более известным, и некоторые говорили:
– Это пророк Яхьё воскрес из мёртвых, и поэтому в Нём такая чудодейственная сила.
15Другие говорили, что это пророк Ильёс6:15 Ильёс – пророк, призывавший исроильский народ оставить грешный путь и вновь обратиться к признанию Всевышнего (см. 3 Цар. 17–4 Цар. 2).. А третьи утверждали, что Он пророк, подобный пророкам древности. 16Услышав эти разговоры, Ирод решил:
– Это Яхьё, которого я обезглавил, он воскрес из мёртвых.
17В своё время Ирод приказал арестовать Яхьё и бросить его в темницу из-за Иродиады, жены своего брата Филиппа6:17 Это Ирод Филипп I, сын Ирода Великого от Мариамны.. Ирод женился на ней, 18а Яхьё говорил ему:
– Нельзя тебе жить с женой своего брата6:17-18 Женитьба Ирода на жене брата была нарушением Закона Всевышнего (см. Лев. 18:16; 20:21)..
19Иродиада затаила злобу на Яхьё и хотела убить его. Однако она не могла ничего сделать, 20потому что Ирод боялся Яхьё, зная, что это справедливый и святой человек, и берёг его. Слушая Яхьё, Ирод приходил в смущение, но тем не менее ему нравилось его слушать. 21Наконец Иродиаде представился подходящий случай. Ирод в день своего рождения устроил пир для своих приближённых, военачальников и самых уважаемых людей Галилеи. 22Дочь Иродиады вошла к ним и танцевала, и так понравилась Ироду и возлежавшим за столом гостям, что царь сказал девушке:
– Проси у меня чего хочешь, и я дам тебе! – 23и поклялся ей: – Чего ни попросишь, всё дам тебе, хоть половину моего царства.
24Девушка пошла к матери за советом:
– Чего мне просить?
А та сказала:
– Проси голову пророка Яхьё.
25Девушка сразу же поспешила к царю и попросила:
– Хочу, чтобы ты сейчас же подал мне на блюде голову пророка Яхьё.
26Царь сильно опечалился, но не решился ей отказать, так как поклялся перед возлежавшими за столом гостями. 27Он немедленно послал палача и приказал ему принести голову Яхьё. Тот пошёл в темницу, обезглавил Яхьё 28и принёс его голову на блюде девушке, а та отдала её своей матери. 29Когда об этом услышали ученики Яхьё, они пришли, забрали тело и похоронили его.
Насыщение более пяти тысяч человек
(Мат. 14:13-21; Лк. 9:10-17; Ин. 6:1-13)
30Посланники Исо возвратились к Нему и рассказали Ему обо всём, что они делали и чему учили народ. 31Исо сказал им:
– Давайте отправимся в безлюдное место, и там вы сможете немного отдохнуть, – ведь всё время приходило и уходило много народа, и у них даже не было времени поесть. 32И они отправились на лодке в пустынное место. 33Но люди видели, как они отплыли, причём многие их узнали и устремились туда посуху из всех городов, так что оказались на месте даже раньше лодки.
34Когда Исо сошёл на берег и увидел большую толпу, Он сжалился над людьми, потому что они были как овцы без пастуха6:34 См. Чис. 27:17; 3 Цар. 22:17; Езек. 34:5., и начал их учить многим вещам.
35Уже поздно вечером ученики подошли к Нему и сказали:
– Место здесь пустынное, и уже поздно. 36Отпусти народ, пусть пойдут в окрестные селения и посёлки и купят себе поесть.
37Но Исо ответил:
– Вы дайте им есть.
Ученики удивились:
– Неужели Ты хочешь, чтобы мы купили им всем еды? Но ведь это будет стоить примерно двести серебряных монет6:37 Букв.: «двести динариев». Динарий – римская монета, примерно равная дневному заработку наёмного работника (см. Мат. 20:2)., никак не меньше!
38– Сколько у вас хлеба? – спросил Исо. – Пойдите посмотрите.
Они пошли, узнали и ответили:
– Пять лепёшек и две рыбы.
39Исо велел рассадить народ группами на зелёной траве. 40Люди возлегли, расположившись группами по сто и по пятьдесят человек. 41Исо взял пять лепёшек и две рыбы и, подняв глаза к небу, благословил пищу. Затем Он стал разламывать лепёшки и давать их Своим ученикам, чтобы те раздавали народу, и две рыбы тоже разделил на всех. 42Все ели и насытились, 43а когда собрали куски лепёшек и рыбы, то их набралось двенадцать полных корзин. 44Одних только мужчин ело пять тысяч.
Хождение Исо Масеха по воде
(Мат. 14:22-33; Ин. 6:16-21)
45Сразу после этого Исо велел Своим ученикам сесть в лодку и переправиться на другую сторону озера, к Вифсаиде, а Сам Он оставался, пока не отпустил народ. 46Простившись с народом, Исо поднялся на гору помолиться. 47Когда наступила ночь, лодка была посреди озера, а Исо оставался один на берегу. 48Он увидел, что им приходится грести против ветра, и уже перед самым рассветом пошёл к ним, ступая по озеру. Он хотел уже приблизиться к ним6:48 Или: «Он хотел пройти мимо них»., 49но они, увидев Его идущим по воде, решили, что это призрак, и закричали, 50потому что они все видели Его и сильно испугались. Но Исо сразу же заговорил с ними:
– Успокойтесь, это Я, не бойтесь.
51Он вошёл к ним в лодку, и ветер утих. Ученики были поражены. 52Ведь они не поняли и чуда с лепёшками – их сердца были закрыты.
Исцеление больных в Генисарете
(Мат. 14:34-36)
53Переправившись на другую сторону озера, они пристали к берегу в Генисарете. 54Как только они вышли из лодки, люди сразу узнали Исо. 55Они обежали всю округу, рассказывая, где Он находится, и туда стали приносить на носилках больных. 56Где бы Он ни появлялся, в селениях, или в городах, или в деревнях, люди выносили на площади больных и просили Исо, чтобы Он позволил им прикоснуться хотя бы к кисточке на краю Его одежды6:56 К краям верхней мужской одежды иудеи пришивали кисточки, в которые обязательно вплетались голубые нити. Эти кисточки должны были напоминать иудеям о необходимости исполнять повеления Всевышнего (см. Чис. 15:38-40; Втор. 22:12).. И все, кто прикасался, выздоравливали.
