Прича о истрајној удовици
1Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. 2Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. 3У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’
4Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, 5ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“
6Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! 7Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? 8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“
Прича о фарисеју и порезнику
9А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: 10„Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. 12Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’
13Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’
14Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
Исус и мала деца
15Народ је доносио Исусу малу децу да их дотакне. Ученици су то видели, па су им бранили. 16Али Исус их је позвао, рекавши: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 17Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“
Богаташ и Царство Божије
18Један главар га упита: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
19Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим?18,19 Епитет добар употребљавао се само за Бога. Исус поставља питање да би видео да ли човек има правилно разумевање Исусовог идентитета, односно, да је Исус Бог. Уколико га човек прихвата као Бога, он ће онда прихватити Исусов позив да распрода све што има и следи га. Нико није добар осим самога Бога. 20Заповести познајеш: ’Не чини прељубе, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и своју мајку.’“
21Овај одговори: „Све сам то извршавао још од своје младости.“
22Када је Исус то чуо, рекао му је: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“
23Када је главар то чуо, веома се ражалостио, јер је био веома богат. 24Исус га је погледао, и рекао: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије! 25Јер, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26А они који су слушали, упиташе: „Па ко се онда може спасти?“
27Исус одговори: „Што је немогуће људима, могуће је Богу.“
28Петар рече: „Ево, ми смо оставили што смо имали и кренули за тобом.“
29Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ради Царства Божијег, 30који неће примити много пута више у ово време, а у времену које долази примиће вечни живот.“
Исус поново наговештава своју смрт
31Онда је повео Дванаесторицу и рекао им: „Ево, пењемо се према Јерусалиму. Тамо ће се испунити све што су пророци написали о Сину Човечијем. 32Предаће га незнабошцима који ће му се ругати, вређати га и пљувати. 33Пошто га ишибају, убиће га, али ће он трећег дана васкрснути.“
34Али ученици нису разумели ништа од овога. Те речи су им биле непојмљиве, те нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
35Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. 36Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. 37Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.
38Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
39Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
40Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: 41„Шта хоћеш да ти учиним?“
Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам.“
42Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила.“ 43Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.
Ang Balo nga Babayi kag ang Huwis
1Ginsugiran pa gid ni Jesus ang iya mga sumulunod sang isa ka paanggid agod tudluan sila sa pagpangamuyo permi kag indi madulaan sing paglaom. 2Nagsiling siya, “May isa ka huwis sa isa ka siyudad nga wala nagakahadlok sa Dios kag baliwala lang sa iya ang iya isigkatawo. 3Kag didto man sa sina nga siyudad may isa ka balo nga babayi nga permi nagabalik-balik sa huwis kag nagasiling, ‘Hatagi ako sang hustisya kontra sa akon kaaway.’ 4-5Sang premiro indi magbulig ang huwis. Pero sang ulihi tungod nga sige ang pagbalik-balik sang balo kag ginatublag siya permi, naghunahuna siya nga bisan wala siya nagakahadlok sa Dios kag baliwala lang sa iya ang iya isigkatawo, magabulig na lang siya agod indi na siya matak-an sa pagbalik-balik sang balo.” 6Dayon nagsiling si Ginoong Jesus sa ila, “Ti nakita ninyo ang ginhimo sang huwis nga indi gani matarong? 7Ang Dios pa ayhan! Indi gid mahimo nga indi siya magbulig sa kaso sang iya katawhan nga nagapanawag sa iya adlaw-gab-i. Sigurado gid nga indi niya sila pagpabay-an. 8Ang matuod, buligan niya sila gilayon. Pero kon magbalik na ako nga Anak sang Tawo diri sa kalibutan, may makita ayhan ako nga mga tawo nga nagatuo?”
Ang Paanggid Parte sa Pariseo kag sa Manugsukot sang Buhis
9May mga tawo didto nga nagasalig nga sila gid lang ang matarong kag nagatamay sila sa iban. Gani ginsugiran sila ni Jesus sining paanggid: 10“May duha ka tawo nga nagkadto sa templo sa pagpangamuyo. Ang isa Pariseo kag ang isa manugsukot sang buhis. 11Nagtindog ang Pariseo kag nagpangamuyo parte sa iya kaugalingon sing subong sini, ‘Dios ko, nagapasalamat ako sa imo nga indi ako pareho sang iban nga mga tawo, nga mga kawatan, dayaon, kag babahedor. Kag salamat nga indi man ako pareho sa sini nga manugsukot sang buhis. 12Kaduha ako magpuasa kada semana, kag ginahatag ko ang ikanapulo sang tanan ko nga kinitaan.’ 13Ang manugsukot sang buhis nagtindog sa malayo kag indi gani siya magtangla sa langit, kundi ginapukpok niya ang iya dughan sa paghinulsol nga nagasiling, ‘Dios ko, kaluoyi ako nga makasasala!’ 14Sa pagkamatuod, ining tawo nagpauli sa iya balay nga ginpakamatarong sang Dios sang sa isa. Kay ang bisan sin-o nga nagapakataas sang iya kaugalingon paubuson sang Dios, pero ang nagapaubos sang iya kaugalingon pagapataason.”
Ginbendisyunan ni Jesus ang Magagmay nga mga Bata
(Mat. 19:13-15; Mar. 10:13-16)
15May mga tawo nga nagdala sang ila magagmay nga mga bata kay Jesus agod tungtungan niya sang iya kamot kag bendisyunan. Sang makita ini sang mga sumulunod ni Jesus, ginsaway nila ang mga tawo. 16Pero gintawag ni Jesus ang mga bata nga magpalapit sa iya, kag nagsiling siya sa iya mga sumulunod, “Pabay-i lang ninyo ang mga bata nga magpalapit sa akon. Indi ninyo sila pagpunggi, kay ang mga pareho sa ila nasakop sa paghari sang Dios. 17Sa pagkamatuod, ang bisan sin-o nga indi magpasakop sa paghari sang Dios pareho sang pagpasakop sang mga bata nga ini indi gid malakip sa paghari sang Dios.”
Ang Tawo nga Manggaranon
(Mat. 19:16-30; Mar. 10:17-31)
18May isa ka manugdumala sang mga Judio nga nagpamangkot kay Jesus, “Maayo nga Manunudlo, ano bala ang akon himuon agod maangkon ko ang kabuhi nga wala sing katapusan?” 19Nagsabat si Jesus sa iya, “Ngaa nagasiling ka nga maayo ako? Wala gid sing bisan sin-o nga maayo kundi ang Dios lang. 20Kon parte sa imo pamangkot, nahibaluan mo naman ang ginasiling sang Kasuguan: ‘Indi ka magpanginbabayi ukon magpanginlalaki, indi ka magpatay, indi ka magpangawat, indi ka magsaksi sing butig, tahuron mo ang imo amay kag iloy.’ ”18:20 Exo. 20:12-16; Deu. 5:16-20. 21Nagsabat ang tawo, “Ina tanan ginatuman ko halin sang bata pa ako.” 22Sang pagkabati ni Jesus sang iya sabat, nagsiling siya, “Isa pa ka butang ang kulang sa imo. Ibaligya ang tanan mo nga pagkabutang, kag ang kuwarta ipanagtag sa mga imol. Kag mangin manggaranon ka didto sa langit. Dayon magbalik ka kag magsunod sa akon.” 23Pero sang pagkabati niya sadto, nagkasubo siya tungod kay manggaranon gid siya.
24Sang makita ni Jesus nga nagkasubo siya, nagsiling siya, “Mabudlay gid para sa mga manggaranon nga magpasakop sa paghari sang Dios. 25Mas mahapos pa nga mag-agi ang sapat nga kamelyo sa buho sang dagom sang sa magpasakop ang manggaranon sa paghari sang Dios.” 26Dayon nagpamangkot ang mga nakabati sang ginhambal ni Jesus, “Ti kon amo sina, sin-o na lang ang maluwas?” 27Ginsabat sila ni Jesus, “Ang indi mahimo sang tawo mahimo sang Dios.”
28Dayon nagsiling si Pedro, “Ti kami, ginbayaan namon ang amon mga pagkabutang kag nagsunod sa imo.” 29Nagsiling si Jesus sa ila, “Sa pagkamatuod, wala gid sing tawo nga nagbiya sang iya balay, asawa, mga utod, ginikanan, ukon mga bata tungod sang iya pagpasakop sa paghari sang Dios, 30nga indi makabaton sa sini nga panahon sang madamo pa gid sang sa iya ginbayaan, kag sa palaabuton makabaton man sang kabuhi nga wala sing katapusan.”
Ang Ikatlo nga Paghambal ni Jesus Parte sa Iya Kamatayon
(Mat. 20:17-19; Mar. 10:32-34)
31Ginpain ni Jesus ang iya dose ka apostoles kag ginsilingan, “Pamati kamo! Nagapataklad kita sa Jerusalem, kag didto matuman ang mga ginsulat sang mga propeta parte sa akon nga Anak sang Tawo. 32Kay itugyan ako sa mga tawo nga indi Judio. Yagutaon nila ako, pakahuy-an kag duplaan. 33Hanuton man nila ako kag patyon, pero sa ikatlo nga adlaw mabanhaw ako.” 34Pero wala gid makaintiendi ang mga apostoles kon ano ang buot silingon ni Jesus, kay ginlipod sa ila ang kahulugan sang iya ginhambal.
Gin-ayo ni Jesus ang Bulag nga Manugpakilimos
(Mat. 20:29-34; Mar. 10:46-52)
35Sang malapit na sila ni Jesus sa Jerico, may isa ka bulag nga nagapungko sa higad sang dalan nga nagapakilimos. 36Pagkabati niya nga nagaalagi ang madamo nga mga tawo, nagpamangkot siya kon ano ato. 37Ginsugiran nila siya nga nagaagi si Jesus nga taga-Nazaret. 38Pagkahibalo niya sadto nagsinggit siya, “Jesus, kaliwat ni David,18:38 Kaliwat ni David: Amo ini ang tawag sang mga Judio sa Mesias ukon Cristo tungod nga nagapati sila nga siya magahalin sa lahi ni Haring David kag manunubli sang iya ginharian. kaluoyi ako!” 39Ginsaway siya sang mga tawo nga maghipos. Pero gintuduhan pa gid gani niya singgit, “Kaliwat ni David, kaluoyi ako!” 40Dayon nagpundo si Jesus kag nagsugo nga dal-on ang bulag sa iya. Pag-abot sang bulag ginpamangkot siya ni Jesus, 41“Ano bala ang imo gusto nga himuon ko sa imo?” Nagsabat ang bulag, “Ginoo,18:41 Ginoo: ukon, Sir. gusto ko nga makakita.” 42Nagsiling si Jesus sa iya, “Makakita ka na. Ang imo pagtuo nag-ayo18:42 nag-ayo: ukon/kag nagluwas. sa imo.” 43Kag sa gilayon nakakita siya. Dayon nagsunod siya kay Jesus nga nagadayaw sa Dios. Pagkakita sang mga tawo sini, nagdayaw sila sa Dios.
