Прича о истрајној удовици
1Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. 2Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. 3У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’
4Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, 5ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“
6Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! 7Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? 8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“
Прича о фарисеју и порезнику
9А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: 10„Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. 12Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’
13Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’
14Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
Исус и мала деца
15Народ је доносио Исусу малу децу да их дотакне. Ученици су то видели, па су им бранили. 16Али Исус их је позвао, рекавши: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 17Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“
Богаташ и Царство Божије
18Један главар га упита: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
19Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим?18,19 Епитет добар употребљавао се само за Бога. Исус поставља питање да би видео да ли човек има правилно разумевање Исусовог идентитета, односно, да је Исус Бог. Уколико га човек прихвата као Бога, он ће онда прихватити Исусов позив да распрода све што има и следи га. Нико није добар осим самога Бога. 20Заповести познајеш: ’Не чини прељубе, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и своју мајку.’“
21Овај одговори: „Све сам то извршавао још од своје младости.“
22Када је Исус то чуо, рекао му је: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“
23Када је главар то чуо, веома се ражалостио, јер је био веома богат. 24Исус га је погледао, и рекао: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије! 25Јер, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26А они који су слушали, упиташе: „Па ко се онда може спасти?“
27Исус одговори: „Што је немогуће људима, могуће је Богу.“
28Петар рече: „Ево, ми смо оставили што смо имали и кренули за тобом.“
29Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ради Царства Божијег, 30који неће примити много пута више у ово време, а у времену које долази примиће вечни живот.“
Исус поново наговештава своју смрт
31Онда је повео Дванаесторицу и рекао им: „Ево, пењемо се према Јерусалиму. Тамо ће се испунити све што су пророци написали о Сину Човечијем. 32Предаће га незнабошцима који ће му се ругати, вређати га и пљувати. 33Пошто га ишибају, убиће га, али ће он трећег дана васкрснути.“
34Али ученици нису разумели ништа од овога. Те речи су им биле непојмљиве, те нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
35Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. 36Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. 37Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.
38Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
39Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
40Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: 41„Шта хоћеш да ти учиним?“
Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам.“
42Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила.“ 43Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.
