1„Ако се вратиш, о, Израиљу
– говори Господ – мени се врати;
и ако склониш своје гадости од мене
нећеш лутати.
2Заклињаћеш се:
’Тако ми живог Господа!’
у истини, у правди и у праведности.
И благословиће се њиме народи4,2 Види 1. Мој 18,18.
и њиме ће се хвалити.“
3Говори Господ Јудејцима и Јерусалиму:
„Узорите своје неузорано тло
и не сејте у трње!
4Обрежите се Господу
и уклоните обреске са својих срца –
о, Јудејци и становници Јерусалима –
да се не би као ватра обрушио мој гнев
и распламтео се, а никог нема да гаси због зала ваших дела.
Пропаст са севера
5Објавите у Јуди и у Јерусалиму, најавите и реците:
’Затрубите у трубу по земљи!’
Испуните је повицима и реците:
’Окупимо се!
Хајдемо у утврђене градове!’
6Подигните заставу према Сиону.
Бежите и не стајте!
Јер ја са севера доносим пропаст
и велико разарање.“
7Подигао се лав из свог шипражја,
затирач народа је кренуо
и изашао из свог места,
да ти земљу претвори у пустош.
А твоји градови ће пасти у руине
без становника.
8Зато опашите кострет,
жалите и кукајте,
јер се од нас није окренуо
пламен Господњег гнева.
9„И тог ће дана – говори Господ –
да нестане срчаности у цару и у главарима.
Свештеници ће се ужаснути,
а пророци пренеразити.“
10А ја сам рекао: „Јао, Господе Боже, заиста си сасвим заварао овај народ и Јерусалим говорећи: ’Мир вам припада’, а ево мач је дошао до грла.“
11У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти. 12Ветар прејак за све то долази за мене, па ћу сада и ја да им објавим судове.“
13Види! Као облаци он се ваља,
као олуја су бојна кола његова
и коњи су му од орлова бржи.
Тешко нама! Пропадосмо!
14Опери од зла своје срце – о, Јерусалиме – да би био спасен.
Докле ће у теби да остају мисли твојих злодела?
15Јер глас објављује из Дана,
најављује невољу из горја Јефремових.
16„Обзнаните народима.
Ево, најавите Јерусалиму:
’Војници опсадници долазе из далеке земље,
да буче покличима против Јудиних градова.
17Као стражари на пољу га нападају, опседају га
јер се против мене побунио
– говори Господ.
18Твоји путеви и твоја дела
су ти донели ово.
Ово је твоја злоба –
горко је
и до срца ти је проникло.’“
19Моја утроба! Моја утроба!
Превијам се јер ми срце уздише.
А моје срце неће да ћути
јер је звук трубе који си чула, душо моја,
бојни поклич.
20Јављају о разарању за разарањем,
јер су сву земљу опустошили.
Напречац су опустошили моје шаторе
и за час моје завесе.
21Докле ћу да гледам заставу
и да слушам звук трубе?
22„Баш је луд мој народ јер ме не познаје.
Они су будаласта, неуразумљена деца.
Вешти су да чине зло
а не знају да чине добро.“
23Кад сам погледао по земљи –
пустош и празнина.
И на небо –
остало без свога светла.
24Погледао сам брда – а она се тресу;
и све узвишице – и оне се љуљају.
25Погледао сам – а оно нема ни човека,
и све су небеске птице одлетеле.
26Погледао сам – плодна долина је била као пустиња;
и сви њени градови су били оборени пред Господом
и пред пламеном његовог гнева.
27Јер говори Господ:
„Пустош ће бити по свој земљи,
али нећу да је сасвим уништим.
28Због овога ће земља да тугује
и небо ће горе да поцрни.
Рекао сам, одлучио сам и нећу се покајати.
Не повлачим се од тога.“
29Од поклича коњаника и стрелаца
бежи сав град.
Људи се завлаче у честаре
и веру се по кршевима.
Сваки град је напуштен
и у њима нико не пребива.
30А ти – о, похарана – шта ти радиш?
Макар се и облачиш у скерлет,
китиш се златним накитом
и бојама бојиш своје очи –
узалуд се улепшаваш.
Презрели су те твоји љубавници
и траже ти главу.
31Чујем: звучи као жена у боловима,
као врисак првороткиње глас је ћерке сионске.
Она сопће и шири руке:
„Тешко мени јер сам изнурена,
и мој је живот у рукама убица!“
1– Если вернешься, Израиль, –
возвещает Господь, –
если вернешься ко Мне,
уберешь мерзких идолов, что предо Мной,
и не будешь больше скитаться,
2если будешь клясться: «Верно, как и то, что жив Господь!» –
истинно, справедливо и праведно,
то народы будут благословлены Мной
и будут славить Мое имя.
3Так говорит народу Иудеи и Иерусалима Господь:
– Распашите свою целину
и не сейте среди колючек.
4Обрежьте себя для Господа,
обрежьте ваши сердца4:4 Обрежьте ваши сердца – это метафора, обозначающая людей непокорных Богу.,
народ Иудеи и жители Иерусалима,
а не то вспыхнет, как огонь, Мой гнев,
будет гореть и никто не потушит –
из-за зла, что вы творите.
Бедствие с севера
5– Объявите в Иудее, возвестите в Иерусалиме,
скажите:
«Трубите в рога по всей стране!»
Восклицайте и говорите:
«Собирайтесь! Бежим в укрепленные города!
6Поднимите знамя, чтобы люди пришли на Сион!
Спасайтесь бегством, без промедления!»
Так как с севера Я наведу беду –
лютую гибель.
7Вышел лев из своего логова;
тронулся в путь палач народов.
Он покинул свое место,
чтобы разорить твою землю.
Твои города превратятся в руины,
не останется горожан.
8Так наденьте рубище,
рыдайте и плачьте,
потому что пылающий Господень гнев
не отвратился от нас.
9– В тот день, – возвещает Господь, –
у царя и приближенных дрогнет сердце,
ужаснутся священники
и пророков охватит страх.
10И я сказал:
– О Владыка Господь, как же сильно Ты обманул этот народ и жителей Иерусалима, говоря: «У вас будет мир», тогда как меч приставлен к нашему горлу.
11– В то время этому народу и Иерусалиму будет сказано: «Жгучий ветер с голых вершин в пустыне дует в сторону Моего народа, но не для того, чтобы провеивать или очищать зерно от сора, 12– слишком могуч этот ветер, дующий по Моему повелению. Настал час, когда Я вынесу им приговор».
13Глядите! Он приближается, словно тучи,
как ураган его колесницы,
кони его быстрее орлов.
Горе нам! Мы погибли!
14Иерусалим, омой сердце от зла
и будешь спасен.
Долго ли таить тебе злые мысли?
15Уже несется голос от города Дана,
весть о беде с гор Ефрема4:15 Дан и Ефрем были северным и южным родами северного царства Израиля, которые были разрушены Ассирией..
16– Объявите народам,
возвестите Иерусалиму:
«Войска осаждающих идут из дальней земли,
оглашая военным кличем города Иудеи.
17Они окружат его, как стражи полей,
потому что он восстал против Меня», –
возвещает Господь. –
18Твои пути, твои дела
принесли все это тебе.
Это твоя участь.
Так горько, что сердце твое разрывается!
19– Горе! Горе!
Я корчусь от боли.
Смута в сердце.
Сердце колотится,
я не могу молчать,
потому что слышу звук рога,
слышу боевой клич.
20Беда за бедой;
вся страна опустошена.
В один миг погибли мои шатры,
в мгновение ока – мои палатки.
21Сколько мне еще смотреть на знамя,
слышать звуки рога?
22– Бестолков Мой народ:
Меня он не знает.
Глупые они дети;
нет у них разума.
Они мастера совершать зло,
а делать добро не умеют.
Видение опустошения земли
23– Я смотрю на землю, но она пуста и безлика,
и на небеса, но свет их погас.
24Я смотрю на горы – они дрожат,
и все холмы колеблются.
25Я смотрю, и нет никого,
и все птицы разлетелись.
26Я смотрю, и пустыней стал плодородный край,
и все города его разрушены перед Господом,
от Его пылающего гнева.
27Так говорит Господь:
– Вся земля будет опустошена,
хоть Я и не погублю ее полностью.
28Будет плакать она об этом,
а над ней почернеет небо,
потому что Я так сказал и задумал –
не сжалюсь и не отступлюсь.
29От шума всадников и стрелков
разбегаются все жители городов.
Кто подается в леса,
кто в горы уходит –
все города оставлены,
нет в них жителей.
30Что же ты делаешь, опустошенная?
Для чего одеваешься в пурпур,
для чего надеваешь золото
и подводишь глаза?
Напрасно ты прихорашиваешься.
Тебя презирают любовники
и хотят отнять у тебя жизнь.
31Слышу крик – будто женщина в родах кричит,
словно стонет рожающая в первый раз, –
слышу крик дочери Сиона,
задыхается она, раскинув руки:
«Горе мне! Бессильна я перед убийцами».
