Нико није праведан
1„Протрчите по трговима Јерусалима.
Гледајте, посматрајте,
тражите по улицама:
да ли ћете пронаћи човека,
иједног који поступа по правди и који тежи верности,
па да опростим граду.
2’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,
заправо се лажно заклињу.“
3О, Господе, не траже ли твоје очи верност?
Ти си их ударао, али нису попустили;
докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.
Окаменили су своје образе да су тврђи него стена
и одбијају да се врате.
4Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,
и баш су лудо поступили
јер не познају Господњи пут
и прописе Бога свога.
5И себи сам рекао да ћу ићи великашима,
па ћу њима да говорим,
јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“
Али су и они сложно скршили јарам
и изломили окове.
6Зато ће их напасти шумски лав,
пустињски вук ће их опустошити
и рис ће вребати код њихових градова.
И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,
јер су многи њихови преступи
и бројна су њихова отпадништва.
7„И како ћу све то да ти опростим?
Твоја су ме деца оставила
и заклела се лажним боговима.
Ја сам их наситио,
а они су учинили прељубу
и журили у кућу блуднице.
8Они су као угојени, једри ждрепци,
па сваки рже за женом свог ближњег.
9Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
10Идите међу редове његове лозе и искидајте их,
али не чините потпуно уништење.
Одстраните посечене лозице
јер не припадају Господу.
11Јер су ме сасвим изневерили
дом Израиљев и дом Јудин
– говори Господ.“
12Лагали су о Господу
јер су рекли: „Није он такав!
Неће нас да задесе ни зло ни мач,
а ни глади нећемо видети!
13Пророци су постали попут ветра
јер реч није у њима,
па нека им тако и буде учињено.“
14Зато говори Господ Бог над војскама:
„Зато што су тако изјавили,
ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,
а овај народ у дрва, па ће их прогутати.
15Ево, доводим на тебе народ издалека,
доме Израиљев – говори Господ.
То је крепак народ, древни народ,
народ чији језик не разумеш шта год да говоре.
16Тоболац им је попут гроба отворен
и сви су ратници.
17Прогутаће ти и летину и храну.
Прогутаће ти синове и ћерке.
Прогутаће ти стада и крда.
Прогутаће ти вино и смокве.
Разориће ти мачем утврђене градове
у које си се уздао.
18Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. 19Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’
20Најавите ово у дому Јаковљевом
и објавите у Јуди. Реците:
21’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,
који има очи, а не види
и који има уши, а не чује!
22Зар се мене не бојите? – говори Господ.
Не дрхтите ли од мене
који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,
и оно га не прелази?
Ако се и усталаса,
оно се не излива;
таласи му хуче,
али се не преливају.’
23Али овај народ има срце пркосно и одметничко,
скренули су и удаљили се.
24Нису рекли од срца:
’Сад се бојмо Господа, нашег Бога
који нам даје рану и позну кишу на време,
који нам чува седмице одређене за жетву.’
25Ваше су кривице све ово ускратиле
и ваши су греси задржали ово добро.
26Јер се у мом народу налазе зликовци
што вребају као птичари из заседе,
што постављају замке да хватају људе.
27И као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Зато су постали силни и награбили су блага.
28Угојени су и углађени.
Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,
напредују, не суде за право сиромаха.
29Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
30Грозота и страхота
се догађају по земљи.
31Пророци пророкују лаж
и свештеници владају по своме,
а мој народ све то воли!
Али шта ћете на крају да радите?!
Грех Иерусалима
1– Пройдите по улицам Иерусалима,
посмотрите, разведайте,
поищите на площадях:
если найдете хотя бы одного человека,
поступающего честно и ищущего правды,
тогда Я пощажу этот город.
2Пусть они говорят: «Верно, как и то, что жив Господь»,
их клятвы лживы.
3– Господи, разве не истины ищут Твои глаза?
Ты поражаешь их, а они не чувствуют боли;
Ты их сокрушаешь, а они отвергают урок.
Лица сделали тверже камня,
и отказываются вернуться.
4Я думал: «Они бедны и глупы,
они не знают пути Господнего
и Закона своего Бога.
5Пойду я к знатным,
поговорю с ними;
уж они-то знают Господень путь
и Закон своего Бога».
Но и они разбили ярмо
и разорвали оковы5:5 Закон Господа, данный Им израильскому народу. За исполнение и послушание этому Закону Бог благословлял их, а за непослушание их ждали проклятия (см. Исх. 15:26; Втор. 7:12-26; 28:1). «Сломав ярмо и разорвав оковы», израильтяне не обретали истинную свободу, а, наоборот, становились рабами греха (см. Ин. 8:34)..
6За это их разорвет лев из зарослей,
загрызет волк из Иорданской долины.
Леопард сторожит у их городов:
любой, кто выйдет, будет растерзан,
потому что велик их мятеж,
многочисленны их отступничества.
7– Как Мне тебя простить?
Твои дети Меня оставили
и клянутся теми, кто вовсе не боги.
Я насыщал их,
а они изменяли
и толпами ходили в дома блудниц.
8Они откормленные, похотливые жеребцы,
каждый ржет на чужую жену.
9Неужели Я не накажу их за это? –
возвещает Господь. –
Неужели Я не воздам по заслугам
такому народу, как этот?
10Ступайте по его виноградникам и опустошайте их,
но не разрушайте их полностью.
Отсекайте его ветви –
они не принадлежат Господу.
11Дом Израиля и дом Иуды
изменили Мне, –
возвещает Господь.
12Они оклеветали Господа,
сказав: «Он ничего не сделает!
Не придет к нам беда;
мы не увидим ни меча, ни голода.
13Пророки – лишь ветер,
и нет в них слов Господа.
Поступим же с ними по их словам».
14Поэтому так говорит Господь, Бог Сил:
– За эти слова, сказанные ими,
Я вложу Мои слова в твои уста, как пламя,
а этот народ станет дровами, и его пожрет это пламя.
15О дом Израиля, – возвещает Господь, –
Я веду против вас народ издалека,
сильный народ, древний народ,
народ, чей язык ты не знаешь,
чья речь тебе непонятна.
16Стрелы их – распахнутая гробница;
все они – могучие воины.
17Съедят они твою жатву и твой хлеб,
съедят твоих сыновей и дочерей,
съедят твоих овец и волов,
съедят твой виноград и инжир.
Они разрушат своим мечом
укрепленные города, на которые ты надеешься.
18Но даже в те дни, – возвещает Господь, – Я не погублю вас до конца. 19И когда народ спросит: «Почему Господь, наш Бог, сделал с нами все это?» – ты ответь им: «Так как вы оставили Меня и служили в своей земле чужим богам, вы будете служить иноземцам в земле не вашей».
20– Объявите дому Иакова,
возвестите в Иудее:
21Слушай, глупый и безрассудный народ,
у которого есть глаза, но который не видит,
есть уши, но не слышит!
22Разве ты не боишься Меня? –
возвещает Господь. –
Разве ты передо Мной не трепещешь?
Я сделал песок границей морю,
вечной гранью, которую не переступить.
Волны накатывают, но отступают,
ревут, но не в силах переступить.
23А у этого народа упрямое и мятежное сердце;
они повернулись и ушли прочь.
24Не говорят себе:
«Убоимся Господа, нашего Бога,
Который вовремя посылает нам
дожди осенние и весенние
и назначает время для жатвы».
25Ваши беззакония отняли все это,
ваши грехи лишили вас всех благ.
26Есть среди Моего народа неправедные,
которые сидят в засаде, как птицеловы,
и ставят силки, чтобы ловить людей.
27Как клетки полны птиц,
так дома их полны обмана;
они возвысились, разбогатели,
28разжирели, лоснятся от жира.
Их злодействам нет пределов;
дела сирот они не судят по справедливости,
не решают в их пользу,
и не защищают прав бедных.
29Неужели Я не накажу их за это? –
возвещает Господь. –
Неужели Я не воздам по заслугам
такому народу, как этот?
30Страшное и ужасное
происходит в этой стране:
31пророки пророчествуют ложь,
священники правят по своему произволу5:31 Или: «по их указке».,
а Моему народу все это нравится.
Что же вы станете делать, когда наступит конец?
