Јеремија затворен
1Вавилонски цар Навуходоносор је уместо Хоније37,1 Облик имена Јехонина, Јер 22,24.28., Јоакимовог сина, зацарио Јосијиног сина Седекију који је почео да влада у Јудиној земљи. 2Али ни он, ни његове слуге, ни сав народ у земљи нису послушали речи које им је Господ објавио преко пророка Јеремије.
3Цар Седекија је послао Јеремији Селемијиног сина Јеухала и свештеника Софонију, Масијиног сина. Поручио му је: „Молим те, моли се за нас Господу, нашем Богу!“
4Јеремија се слободно кретао у народу јер га још увек нису бацили у затвор. 5Тада је фараонова војска надрла из Египта, за шта су чули Халдејци који су опседали Јерусалим. На ту вест су одступили од Јерусалима.
6Господња реч је дошла пророку Јеремији: 7„Овако каже Господ, Бог Израиља: ’Овако реците Јудином цару који вас је послао к мени по помоћ: ево, фараонова војска која надире да ти помогне вратиће се у своју земљу, у Египат. 8А вратиће се и Халдејци па ће напасти овај град, освојиће га и спалити ватром.’
9Овако каже Господ: не заваравајте се говорећи: ’Халдејци ће свакако отићи од нас!’, јер неће они отићи. 10Јер, све и да поразиш сву војску Халдејаца која ратује са тобом, преживели међу њима – сваки прободени у свом шатору – устаће и ватром ће овај град спалити.“
11А када се халдејска војска повукла од Јерусалима због фараонове војске, 12и Јеремија је отишао из Јерусалима у Венијаминов крај, да тамо прими наследство од рођака. 13Али догодило се да је на Венијаминовим вратима био заповедник страже звани Јераја. Био је син Хананијиног сина Селемије. Он је ухватио пророка Јеремију оптужујући га: „Ти би да пребегнеш Халдејцима!“
14Јеремија му је одвратио – „То је лаж! Не бежим ја Халдејцима“ – али га овај није слушао. Јераја је ухватио Јеремију и одвукао га главарима. 15Поглавари су се разбеснели на Јеремију, па су га тукли и бацили у тамницу, у кућу писара Јонатана од које су направили затвор.
16Тако је Јеремија доспео у подрумску тамницу, у јаму. Тамо је Јеремија остао много дана. 17Цар Седекија је послао људе по њега. Цар га је довео и потајно испитивао на двору. Питао га је: „Јавља ли шта Господ?“ Јеремија је одговорио:
„Јавља.“ И још: „Бићеш предан у руке цара Вавилона!“
18Јеремија је рекао цару Седекији: „Шта сам ја скривио теби, твојим слугама и овом народу да ме баците у затвор? 19Где су сада твоји пророци који су вам пророковали: ’Неће цар Вавилона да нападне ни тебе ни ову земљу?’ 20И зато ме чуј, молим те, царе мој господару. Нека се моје преклињање излије пред тебе: не враћај ме у кућу писара Јонатана да тамо не умрем!“
21На то је цар Седекија заповедио да Јеремију сместе у стражарско двориште, да му дневно дају комад хлеба из пекарске улице, све док у граду није нестало хлеба. Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту.
Jeremiah Is Put in Prison
1Nebuchadnezzar, the king of Babylon, appointed Zedekiah to be king of Judah. He was the son of Josiah. Zedekiah ruled in place of Jehoiachin, the son of Jehoiakim. 2Zedekiah and his attendants didn’t pay any attention to what the Lord had said through Jeremiah the prophet. And the people of the land didn’t pay any attention either.
3But King Zedekiah sent Jehukal to Jeremiah the prophet. Zedekiah sent Zephaniah the priest along with him. Jehukal was the son of Shelemiah. Zephaniah was the son of Maaseiah. Jehukal and Zephaniah brought the king’s message to Jeremiah. It said, “Please pray to the Lord our God for us.”
4At that time Jeremiah was free to come and go among the people. Jeremiah had not yet been put in prison. 5The armies of Babylon were attacking Jerusalem. They received a report that Pharaoh’s army had marched out of Egypt to help Zedekiah. So armies of Babylon pulled back from Jerusalem.
6A message from the Lord came to Jeremiah. 7The Lord is the God of Israel. He says, “The king of Judah has sent you to ask me for advice. Tell him, ‘Pharaoh’s army has marched out to help you. But it will go back to its own land. It will return to Egypt. 8Then the armies of Babylon will come back here. They will attack this city. They will capture it. Then they will burn it down.’
9“The Lord says, ‘Do not fool yourselves. You think, “The Babylonians will leave us alone.” But they will not! 10Suppose you destroy all the armies of Babylon that are attacking you. Suppose only wounded men are left in their tents. Even then they will come out and burn down this city.’ ”
11The armies of Babylon had pulled back from Jerusalem because of Pharaoh’s army. 12So Jeremiah started to leave the city. He was planning to go to the territory of Benjamin. Jeremiah wanted to get his share of the property among the people there. 13He got as far as the Benjamin Gate. But the captain of the guard arrested him. He said, “You are going over to the side of the Babylonians!” The captain’s name was Irijah, the son of Shelemiah. Shelemiah was the son of Hananiah.
14Jeremiah said to Irijah, “That isn’t true! I’m not going to the side of the Babylonians.” But Irijah wouldn’t listen to him. Instead, he arrested Jeremiah. He brought Jeremiah to the officials. 15They were angry with him. So they had him beaten. Then they took him to the house of Jonathan the secretary. It had been made into a prison. That’s where they put Jeremiah.
16Jeremiah was put into a prison cell below ground level. He remained there a long time. 17Then King Zedekiah sent for him. King Zedekiah had Jeremiah brought to the palace. There the king spoke to him in private. The king asked, “Do you have a message from the Lord for me?”
“Yes,” Jeremiah replied. “You will be handed over to the king of Babylon.”
18Then Jeremiah continued, “Why have you put me in prison? What crime have I committed against you? What have I done to your attendants or these people? 19Where are your prophets who prophesied to you? They said, ‘The king of Babylon won’t attack you. He won’t march into this land.’ 20But now please listen, my king and master. Let me make my appeal to you. Please don’t send me back to the house of Jonathan the secretary. If you do, I’ll die there.”
21Then King Zedekiah gave the order. His men put Jeremiah in the courtyard of the guard. They gave him a loaf of bread from the street of the bakers. They did it every day until all the bread in the city was gone. So Jeremiah remained in the courtyard of the guard.
