Јеремија бачен у јаму
1Матанов син Сефатија, Пасхоров син Годолија, Селемијин син Јухал и Малхијин син Пасхор су чули поруку коју је Јеремија објавио свем народу, када је рекао: 2„Овако каже Господ: ’Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив.’ 3Овако каже Господ: ’Овај ће град сигурно бити предан у руке војске цара Вавилона, и он ће га освојити.’“
4Тада су главари рекли цару: „Молимо те, нека се погуби овај човек! Он обесхрабрује руке ратника који су преостали у овом граду и руке свег народа јер им говори те ствари. Овај човек не жели добро овом народу него зло!“
5На то је цар Седекија рекао: „Ево, у вашим је рукама! Цар је немоћан против вас.“
6Они су узели Јеремију и бацили га у бунар царевог сина Малхије, у стражарском дворишту. Јеремију су конопцима спустили у пресушен бунар, у глиб. Тако је Јеремија потонуо у глиб.
7Евнух Авдемелех, Кушанин са царевог двора, је чуо да су Јеремију бацили у бунар. Када је цар седео на Венијаминовим вратима 8Авдемелех је дошао из царског двора да разговара са царем. Рекао му је: 9„Господару мој, царе! Злодело су ови људи начинили у свему што су нанели пророку Јеремији. Бацили су га у бунар. Умреће од глади у њему јер у граду више нема хране.“
10На то је цар заповедио Авдемелеху Кушанину: „Поведи одавде тридесет људи па извуците пророка Јеремију из бунара пре него сконча.“
11Авдемелех је повео људе и са царевог двора отишао испод ризнице. Оданде је узео изношену одећу, рите, па их је конопцима спустио Јеремији у бунар. 12Авдемелех Кушанин је довикнуо Јеремији: „Молим те, стави ове рите и дроњке између пазуха и конопца!“ Јеремија је тако и урадио. 13Тако су конопцима подигли Јеремију и извукли га из бунара. Јеремија је остао у стражарском дворишту.
Седекија поново испитује Јеремију
14Потом је цар Седекија послао по пророка Јеремију. Довели су му га на трећи улаз, код Господњег Дома. Цар је рекао Јеремији: „Питао бих те нешто и немој ништа да сакриваш од мене!“
15Јеремија је одговорио Седекији: „Ако ти кажем, нећеш ли ме сигурно погубити? И ако те посаветујем, нећеш ме послушати.“
16Цар Седекија се потајно заклео: „Тако ми живог Господа који нам је дао овај живот, нећу да те погубим и предам у руке ових људи који ти раде о глави!“
17На то је Јеремија рекао Седекији: „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Преживећеш само ако се предаш заповедницима цара Вавилона, а овај град неће бити ватром спаљен. Преживећеш и ти и твој дом. 18А ако се не предаш заповедницима цара Вавилона овај ће град бити предан у руке Халдејаца. Они ће га спалити ватром, а ти нећеш бити избављен из њихових руку.’“
19Цар Седекија је узвратио Јеремији: „Бојим се Јудејаца који су прешли код Халдејаца. Могли би да ме предају у њихове руке да ми се ругају!“
20Јеремија му је одговорио: „Неће те предати. Молим те, слушај Господњи глас у оном што ти говорим да би ти било добро и да би остао жив. 21А ако одбијеш да се предаш, ево шта ми је Господ објавио: 22’Ево, све жене које су остављене на двору цара Јуде биће предане заповедницима цара Вавилона. Оне ће приговарати:
„Завели су те
и надвладали твоји вајни пријатељи!
Ноге су ти заглибили у блато,
а они се измакоше и окретоше.“
23Све твоје жене и децу твоју ће извести пред Халдејце, а ти се нећеш избавити из њихових руку. Руке цара Вавилона ће те заробити, а град ће овај спалити ватром.’“
24На то је Седекија рекао Јеремији: „Нека нико не сазна за ову поруку и нећеш умрети. 25Ако главари чују да сам разговарао са тобом, и ако ти дођу и питају те: ’Кажи нам, молимо те, шта си то рекао цару? Ништа немој да нам кријеш и нећемо те смакнути. Шта те је цар питао?’ 26А ти им одговори: ’Изложио сам цару своју молбу, да ме не шаље назад у Јонатанов дом да тамо не скончам.’“
27Сви су главари дошли Јеремији и испитали су га, а он им је одговорио свим тим речима како му је заповедио цар. И они су завршили разговор са њим јер се она ствар није прочула.
28Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту све до дана освајања Јерусалима.
Био је тамо кад је Јерусалим освојен.
Jeremiah Is Thrown Into an Empty Well
1Shephatiah, Gedaliah, Jehukal and Pashhur heard what Jeremiah was telling all the people. Shephatiah was the son of Mattan. Gedaliah was the son of Pashhur. Jehukal was the son of Shelemiah. And Pashhur was the son of Malkijah. These four men heard Jeremiah say, 2“The Lord says, ‘Those who stay in this city will die of war, hunger or plague. But those who go over to the side of the Babylonians will live. They will escape with their lives. They will remain alive.’ 3The Lord also says, ‘This city will certainly be handed over to the armies of the king of Babylon. They will capture it.’ ”
4Then these officials said to the king, “This man should be put to death. What he says is making the soldiers who are left in this city lose hope. It’s making all the people lose hope too. He isn’t interested in what is best for the people. In fact, he’s trying to destroy them.”
5“He’s in your hands,” King Zedekiah answered. “I can’t do anything to oppose you.”
6So they took Jeremiah and put him into an empty well. It belonged to Malkijah. He was a member of the royal court. His well was in the courtyard of the guard. Zedekiah’s men lowered Jeremiah by ropes into the well. It didn’t have any water in it. All it had was mud. And Jeremiah sank down into the mud.
7Ebed-Melek was an official in the royal palace. He was from the land of Cush. He heard that Jeremiah had been put into the well. The king was sitting by the Benjamin Gate at that time. 8Ebed-Melek went out of the palace. He said to the king, 9“My king and master, everything these men have done to Jeremiah the prophet is evil. They have thrown him into an empty well. Soon there won’t be any more bread in the city. Then he’ll starve to death.”
10So the king gave an order to Ebed-Melek the Cushite. He said, “Take with you 30 men from here. Lift Jeremiah the prophet out of the well before he dies.”
11Then Ebed-Melek took the men with him. He went to a room in the palace. It was under the place where the treasures were stored. He got some old rags and worn-out clothes from there. Then he let them down with ropes to Jeremiah in the well. 12Ebed-Melek the Cushite told Jeremiah what to do. Ebed-Melek said, “Put these old rags and worn-out clothes under your arms. They’ll pad the ropes.” So Jeremiah did. 13Then the men pulled him up with the ropes. They lifted him out of the well. And Jeremiah remained in the courtyard of the guard.
Zedekiah Questions Jeremiah Again
14Then King Zedekiah sent for Jeremiah the prophet. The king had him brought to the third entrance to the Lord’s temple. “I want to ask you something,” the king said to Jeremiah. “Don’t hide anything from me.”
15Jeremiah said to Zedekiah, “Suppose I give you an answer. You will kill me, won’t you? Suppose I give you good advice. You won’t listen to me, will you?”
16But King Zedekiah promised Jeremiah secretly, “I won’t kill you. And I won’t hand you over to those who want to kill you. That’s just as sure as the Lord is alive. He’s the one who has given us breath.”
17So Jeremiah said to Zedekiah, “The Lord God who rules over all is the God of Israel. He says, ‘Give yourself up to the officers of the king of Babylon. Then your life will be spared. And this city will not be burned down. You and your family will remain alive. 18But what if you do not give yourself up to them? Then this city will be handed over to the Babylonians. They will burn it down. And you yourself will not escape from them.’ ”
19King Zedekiah said to Jeremiah, “I’m afraid of some of the Jews. They are the ones who have gone over to the side of the Babylonians. The Babylonians might hand me over to them. And those Jews will treat me badly.”
20“They won’t hand you over to them,” Jeremiah replied. “Obey the Lord. Do what I tell you to do. Then things will go well with you. Your life will be spared. 21Don’t refuse to give yourself up. The Lord has shown me what will happen if you do. 22All the women who are left in your palace will be brought out. They’ll be given to the officials of the king of Babylon. Those women will say to you,
“ ‘Your trusted friends have tricked you.
They have gotten the best of you.
Your feet are sunk down in the mud.
Your friends have deserted you.’
23“All your wives and children will be brought out to the Babylonians. You yourself won’t escape from them. You will be captured by the king of Babylon. And this city will be burned down.”
24Then Zedekiah said to Jeremiah, “Don’t let anyone know about the talk we’ve had. If you do, you might die. 25Suppose the officials find out that I’ve talked with you. And suppose they come to you and say, ‘Tell us what you said to the king. Tell us what the king said to you. Don’t hide it from us. If you do, we’ll kill you.’ 26Then tell them, ‘I was begging the king not to send me back to Jonathan’s house. I don’t want to die there.’ ”
27All the officials came to Jeremiah. And they questioned him. He told them everything the king had ordered him to say. None of them had heard what he told the king. So they didn’t say anything else to him.
28Jeremiah remained in the courtyard of the guard. He stayed there until the day Jerusalem was captured.
Jerusalem Is Destroyed
Here is how Jerusalem was captured.
