1Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; 2коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. 3А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство.
Позив Јеремије
4Дошла ми је реч Господња говорећи:
5„И пре него сам те обликовао у утроби, познавао сам те;
и пре него си изашао из материце, посветио сам те;
поставио сам те за пророка народима.“
6Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“
7Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. 8Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“
9Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. 10Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“
11Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“
Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“
12А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“1,12 Игра речи бадем (јев. шакед) и бдим (јев. шокед).
13Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“
Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“
14И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. 15Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ –
и они ће доћи. и поставиће сваки свој престо
на улаз врата Јерусалима,
и против свих зидова свуда унаоколо,
и против свих Јудиних градова.
16Објавићу им своје судове над свом њиховом опачином,
јер су ме оставили,
јер су кадили другим боговима
и клањали се својим рукотворинама.
17А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. 18Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. 19И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“
Пролог
1Слова Иеремии, сына Хелкии, одного из священников Анатота, что в земле Вениамина. 2Слово Господа было к нему в тринадцатом году1:2 В 627 г. до н. э. правления Иосии, сына Амона, царя Иудеи. 3Господь продолжал возвещать ему Свое слово во времена правления Иоакима, сына Иосии, царя Иудеи, до пятого месяца одиннадцатого года правления Цедекии1:3 В августе 586 г. до н. э., сына Иосии, царя Иудеи, когда жители Иерусалима были уведены в плен.
Призвание Иеремии
4И было ко мне слово Господне:
5– Прежде чем Я образовал тебя во чреве, Я уже знал1:5 Или: «избрал». тебя,
прежде чем ты вышел из утробы, Я избрал тебя;
Я назначил тебя пророком для народов.
6Я ответил:
– О Владыка Господь!1:6 Евр.: «Адонай ЙГВГ». Я не умею говорить, ведь я слишком молод.
7Но Господь сказал мне:
– Не говори: «Я еще молод». Ты пойдешь ко всем, к кому Я пошлю тебя, и будешь говорить все, что Я повелю тебе. 8Не бойся их, потому что Я с тобой, и Я спасу тебя, – сказал Господь.
9Господь простер руку, коснулся моих уст и сказал мне:
– Вот, Я вложил слова Мои в твои уста. 10Смотри, сегодня Я поставлю тебя над народами и царствами, чтобы искоренять и ломать, губить и разрушать, строить и насаждать.
11И было ко мне слово Господне:
– Что ты видишь, Иеремия?
– Вижу ветку миндального1:11 Евр.: «шакед». дерева, – ответил я.
12– Верно разглядел, – сказал мне Господь, – ведь Я бодрствую1:12 На языке оригинала: «шокед», что близко по звучанию к слову «шакед» – «миндаль». над Моим словом, чтобы его исполнить.
13Вновь было ко мне слово Господне:
– Что ты видишь?
– Вижу кипящий котел – он движется с севера, – ответил я.
14– С севера хлынет беда на всех, кто живет в этой стране, – сказал мне Господь. – 15Ведь Я призываю все народы северных царств, – возвещает Господь. –
Они придут и поставят свои престолы
у ворот Иерусалима,
вокруг всех окружающих его стен,
у всех городов Иудеи.
16Я оглашу приговор им
за все их злодеяния: они оставили Меня,
и возжигали благовония чужим богам,
и поклонялись делам своих рук.
17Соберись! Встань и скажи им все, что Я тебе повелю. Не бойся их, не то Я сокрушу тебя перед ними. 18Сегодня Я сделал тебя укрепленным городом, железной колонной и бронзовой стеной, чтобы дать отпор всей этой земле – царям Иудеи, ее вельможам, священникам и народу этой страны. 19Они будут воевать против тебя, но не одолеют, потому что Я с тобой и спасу тебя, – возвещает Господь.
