Израиљ је заборавио Бога
1Дошла ми је реч Господња говорећи: 2„Иди и објави у уши Јерусалима:
’Говори Господ:
„Сећам те се по привржености твоје
младости и љубави твог вереништва.
Ишла си за мном у пустињу,
у незасејану земљу.
3Свет је Израиљ био Господу,
првина његовог урода
и сви који су га гутали били би криви
и пропаст би их стигла
– говори Господ.“’“
4Чујте Господњу реч, доме Јаковљев
и сви родови Израиљевог дома.
5Говори Господ:
„Какву су неправду у мени нашли твоји преци
када су се удаљили од мене,
ишли за таштином
и постали ташти?
6Нису питали: ’Где је Господ
који нас је довео из египатске земље,
који нас је водио у пустињи,
по земљи пустоши и јама,
по земљи сушној и мрачној,
по земљи којом нико крочио није
и у којој нико пребивао није?’
7А ја сам вас довео у земљу воћњака,
да једете њено воће и њена добра.
И дошли сте и опоганили сте моју земљу,
и моје сте наследство претворили у гадост.
8Свештеници нису рекли:
’Где је Господ?’
Они који се баве Законом ме нису познали,
и пастири се побунише против мене.
Пророци су прорицали уз помоћ Вала
и ишли за оним од чега нема користи.
9И још ћу да се парничим с вама
– говори Господ –
и са децом ваше деце ћу да се парничим.
10Јер, пређите на китимска острва и видите,
и у Кедар пошаљите па онда добро размотрите.
Видите да ли се овако нешто већ догодило:
11Да ли је неки народ заменио богове
ако они и нису богови?
А мој народ је заменио своју Славу2,11 Говорна стилска фигура којом се особине неке особе или ствари изједначавају са својим носиоцем. (Види Иса 1,4 Светитељ Израиљев.)
за оно од чега нема користи!
12О, небеса, ужасните се због овога,
згрозите се и опустошите
– говори Господ.
13Јер је два зла учинио мој народ:
Заборавио је мене, извор свежих вода,
и себи исклесао бунаре,
напукле бунаре што не држе воду.
14Па зар је Израиљ роб, један од оних рођених у кући?
Зашто је постао плен?
15На њега ричу лавићи, урличу риком;
његову су земљу претворили у пустош,
његови градови су порушени
и ту више нико не пребива.
16Чак ти је и народ из Нофа и Тафнеса
обријао теме.
17Зар то ниси сам себи урадио
напустивши Господа, свог Бога,
у време када те је водио путем?
18И зато шта ти значи пут египатски
да пијеш воду сихорску2,18 Сиор је рукавац Нила.?
И шта ти значи пут асирски
да пијеш воду из реке2,18 Еуфрат.?
19Казниће те твоје зло
и твоје отпадништво ће те прекорити.
Па знај и види, јер је зло и горко
што си напустио Господа, свог Бога,
и што нема у теби мога страха –
говори Господ, Бог над војскама.
20Јер ја сам одавно скршио твој јарам
и твоје сам окове изломио.
Али ти си рекла: ’Нећу да ти служим.’
И на свакој узвишици,
и под сваким зеленим дрветом
си полегла као блудница.
21А ја, ја сам те посадио као племениту лозу,
баш поуздано семе.
И како си ми се променила
и изродила у вињагу?
22Све и да се шалитром переш
и да прибавиш много цеђи,
штрчаће флека твоје кривице преда мном
– говори Господ Бог.
23Како онда говориш: ’Нисам оскрнављена
и нисам ишла Валима?’
Сагледај своје трагове у долини
и схвати шта си урадила.
Ти си млада и брза камила
што тумараш којекуда;
24млада магарица навикла на дивљину
што у својој жудњи њуши ветар.
И ко ће да је врати кад је у терању?
Неће малаксати сви који је траже,
јер ће је пронаћи у њеном месецу.
25Не дозволи да ти нога буде боса,
да ти грло буде суво.
Али ти си рекла: ’Ништа од тога!
Не, јер волим туђе богове
и ићи ћу за њима.’
26Као лопов што се стиди када га ухвате,
тако ће да се осрамоти дом Израиљев.
Они – његови цареви, његови главари,
његови свештеници и његови пророци –
27који говоре дрвету: ’Ти си мој отац!’
И камену: ’Ти си ме родио!’
Јер су мени окренули леђа а не лице,
а у време своје пропасти ће рећи:
’Устани и спаси нас!’
28Па где су твоји богови које си направио за себе?
Нека устану ако могу да те спасу
у време твоје пропасти.
Јер, колики је број твојих градова –
о, Јудо – толико је твојих богова.
29Зашто се парничите са мном?
Па сви сте се ви побунили против мене
– говори Господ.
30Узалуд сам ударао твоје синове
јер нису прихватили карање,
а твој је мач прогутао твоје пророке
као кад лав прождире.
31О, нараштају, размотрите реч Господњу:
Зар сам Израиљу био пустиња
или земља мрклог мрака?
Зашто мој народ говори: ’Наскитасмо се
па нећемо поново да ти дођемо’?
32Заборавља ли девица свој накит
и невеста свој појас?
А мој народ заборавља мене
данима без броја.
33Како си добро уредила свој пут да тражиш љубав,
да си и покваренице научила својим путевима!
34Још се и крв нашла на твојим скутима,
све животи убогих и невиних,
иако их ниси затекла док проваљују.
Али за све то ти кажеш:
35’Ја сам недужна!
Његов се гнев свакако одвратио од мене.’
И ево, спорићу се с тобом
јер говориш: ’Сагрешила нисам.’
36Зашто тако тумарајући
мењаш свој пут?
И од Египта ћеш се застидети
као што си се застидела Асирије.
37И од њега ћеш да одеш
с рукама својим на глави својој,
јер је Господ одбацио твоје узданице
да због њих не напредујеш.
Отступничество Израиля
1Было ко мне слово Господне:
2– Иди и провозгласи во всеуслышание в Иерусалиме: Так говорит Господь:
Я вспоминаю о преданности твоей юности,
когда ты любила Меня, как невеста,
и шла за Мной по пустыне,
по незасеянной земле.
3Израиль был святыней Господа,
был первым плодом Его жатвы;
все, кто его поедал, осуждались,
их постигала беда, –
возвещает Господь.
4Слушайте слово Господне, дом Иакова,
все кланы Израиля.
5Так говорит Господь:
Что за зло нашли во Мне ваши отцы,
что так отдалились от Меня?
Они поклонялись ничтожным идолам
и сами стали ничтожными.
6Они не спрашивали: «Где Господь,
Который вывел нас из Египта,
провел нас сквозь безлюдный край,
по земле пустынь и расселин,
по земле засухи и кромешной тьмы,
по земле, где никто не странствует,
и никто не живет?»
7Я привел вас в плодородную землю,
чтобы вы ели ее плоды и пользовались ее благами.
Но вы пришли и осквернили Мою землю,
и сделали Мой удел мерзостью.
8Не спрашивали священники:
«Где Господь?»
Учителя Закона Меня не знали;
вожди восстали против Меня.
Пророки пророчествовали от имени Баала2:8 Баал – ханаанский бог плодородия и бог-громовержец.
и поклонялись ничтожным идолам.
9Поэтому у Меня тяжба с вами, –
возвещает Господь, –
и тяжба с детьми ваших детей.
10Переправьтесь на побережья Кипра2:10 Букв.: «Киттима». и взгляните,
пойдите в Кедар2:10 Кедар – земля кочевий бедуинских племен в пустыне Аравии. и разведайте тщательно;
посмотрите, бывало ли что-нибудь подобное,
11менял ли какой народ своих богов?
(Хоть они и не боги вовсе.)
А Мой народ променял свою Славу
на ничтожных идолов.
12Поразитесь этому, небеса,
содрогнитесь от ужаса, –
возвещает Господь. –
13Два греха совершил Мой народ:
оставил Меня, источник живой воды,
и вытесал себе водоемы,
разбитые водоемы,
которые не могут хранить воду.
14Разве Израиль слуга?
Разве он раб по рождению?
Почему же он стал наживой?
15Львы взревели,
зарычали на него,
сделали его землю пустыней;
города его сожжены и покинуты жителями.
16А сыновья Мемфиса2:16 Евр.: «Ноф». и Тахпанхеса
обгрызли твое темя2:16 Или: «проломили тебе голову»..
17Разве не ты сама навлекла это на себя,
оставив Господа, своего Бога,
когда Он вел тебя по дороге?
18А теперь что толку ходить в Египет,
чтобы пить воду Шихора?2:18 Возможно «воду из реки Нил».
Какой прок ходить в Ассирию,
чтобы пить воду из реки Евфрата?2:18 За свою историю Израиль часто обращался за помощью не к Богу, а к Египту и Ассирии (см. ст. 36-37; Ис. 30:2-3; Ос. 5:13; 7:11).
19Твое беззаконие накажет тебя,
и твое отступничество осудит.
Подумай же и посмотри,
как плохо тебе и горько от того,
что оставила ты Господа, своего Бога,
и нет в тебе страха предо Мной, –
возвещает Владыка, Господь Сил. –
20Давным-давно ты разбила свое ярмо
и разорвала свои оковы,
и сказала: «Не буду служить!»
На любом высоком холме
и под каждым тенистым деревом
ты распутствовала2:20 Здесь образно говорится об идолопоклонстве в капищах на возвышенностях и в рощах, которое в глазах Бога является духовным блудом..
21Я посадил тебя благородной лозой
от самого чистого семени.
Как же превратилась ты у Меня
в пустоцвет и дикую лозу?
22Помоешься ли ты щелоком,
изведешь ли много мыла,
пятно твоего греха все равно передо Мной, –
возвещает Владыка Господь. –
23Как ты можешь говорить: «Я не осквернилась,
я не ходила вслед Баалам»?
Посмотри, как вела ты себя в долине,
подумай о том, что сделала.
Ты – норовистая верблюдица,
мечущаяся из стороны в сторону,
24дикая ослица, выросшая в пустыне,
задыхающаяся от страсти, –
кто умерит ее пыл?
Все, кто ищет ее, без труда
найдут ее в пору случки.
25Побереги свои ноги, чтобы не остаться разутой,
и свое горло – чтобы не пересохло.
Но ты сказала: «Бесполезно!
Я люблю чужих богов
и буду бегать за ними».
26Как вор опозорен, когда он пойман,
так будет опозорен и дом Израиля –
его народ, его цари, его вельможи,
его священники и пророки.
27Дереву они говорят: «Ты отец мой» –
и камню: «Ты меня родил».
Они повернулись ко Мне спиной,
а не лицами;
а когда случается беда, они говорят:
«Приди и спаси нас!»
28А где же те боги, которых вы сделали себе?
Пусть придут, если в силах спасти вас,
когда случится беда!
Ведь богов у тебя, Иудея,
столько же, сколько и городов.
29Почему вы хотите тягаться со Мной?
Все вы восстали против Меня, –
возвещает Господь. –
30Напрасно наказывал Я ваш народ –
урока вы не усвоили.
Ваш меч пожрал ваших пророков,
точно лев-убийца.
31О нынешнее поколение, поразмысли над словом Господним:
– Разве Я был пустыней Израилю
или краем кромешной тьмы?
Почему Мой народ говорит:
«Мы свободны бродить;
мы больше к Тебе не придем»?
32Позабудет ли девушка украшения,
и невеста – свой свадебный наряд?
А Меня народ Мой забыл
уже давным-давно.
33Как же умело ты домогаешься любви!
Даже блудницам есть чему у тебя поучиться.
34Найдена на твоих одеждах
кровь невинных бедняков,
которых ты убила,
хотя и не застала, как воров, при взломе2:34 Ср. Исх. 22:2-3..
Но, несмотря на все это,
35ты говоришь: «Я безвинна;
Он на меня не гневается».
Я осуждаю тебя
за то, что ты говоришь:
«Я не согрешила».
36Как легко тебе бродить,
меняя свой путь!
Ты будешь опозорена Египтом,
как была опозорена Ассирией.
37И уйдешь ты оттуда,
обхватив голову руками:
Господь отверг тех, кому ты поверила,
и они тебе не помогут.
