Тужбалица за фараона
1У дванаестој години, дванаестог месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, испевај тужбалицу за фараоном, египатским царем, и реци му:
’Ти што сматраш себе лавићем народа!
Ти си као неман у мору,
хараш у својим рекама,
ногама воду таласаш,
и реке њихове мутиш!
3Говори Господ Бог:
Разапећу своју мрежу преко тебе
са збором многих народа;
они ће те извући у мојој мрежи.
4Оставићу те на земљи,
бацићу те на пољану,
даћу те птицама небеским,
и све дивље звери на земљи
тобом ћу наситити.
5Тело ћу ти разбацати по горама,
испунићу долине остацима твојим.
6Натопићу земљу крвљу твојом истеклом,
речна ће корита бити пуна твога меса.
7А кад те угасим, застрећу небеса,
и помрачити звезде њихове.
Сунце ћу прекрити облацима,
а месец неће више давати своју светлост.
8Помрачићу над тобом сва сјајна светлила,
и прекрити тамом твоју земљу – говори Господ Бог.
9Испунићу бригом срца многих народа,
кад донесем твоје изломљене остатке међу народе,
у земље које не познајеш.
10Ужасом ћу испунити многе народе,
а њихови ће се цареви згражати над тобом,
кад завитлам својим мачем пред њима.
У дан твог пада сваки ће човек
све време страховати за свој живот.
11Јер говори Господ Бог:
Мач вавилонског цара ће те сустићи.
12Твоје ћу мноштво побити мачевима моћних –
најокрутнијима међу свим народима.
Они ће уништити понос Египту
и истребити све његово мноштво.
13Ја ћу побити сву његову стоку
крај обилних вода.
Људска их нога више неће мутити,
нити ће их мутити животињски папак.
14Тада ћу умирити њихове воде,
и учинити да њихове реке теку као уље
– говори Господ Бог.
15Кад опустошим земљу египатску
и кад земља остане без ичега у њој,
када ударим све његове становнике,
тада ће знати да сам ја Господ.’
16Ово је тужбалица која ће се нарицати. Ћерке народа ће је нарицати; нарицаће је за Египтом и за свим његовим мноштвом – говори Господ Бог.“
Египатски потомци у царству смрти
17У дванаестој години, петнаестога дана у месецу, дође ми реч Господња: 18„Сине човечији, закукај над египатским мноштвом, обори га, њега и ћерке узвишених народа, у најдоње крајеве под земљом, са онима што силазе у раку. 19Реци му: ’Јеси ли сад лепши од свих других? Силази доле и почини са необрезанима! 20Он ће пасти међу побијене од мача; мачу је он предан. Нека га одвуку са његовим мноштвом. 21Нека му моћници и његови помоћници кажу из средишта Света мртвих: спустили су се, леже необрезани, погинули од мача.
22Тамо је Асирија и сав њен збор; око ње су њени гробови, сви изгинули, пали од мача. 23Гробови им леже у најдубљим деловима јаме; њен збор је око њеног гроба, сви изгинули, пали од мача – они што су сејали ужас у земљи живих.
24Тамо је и Елам и све његово мноштво око његовог гроба, сви изгинули, од мача пали, који су необрезани сишли у најдубље крајеве под земљом. Они су сејали ужас у земљи живих, а сад носе своју срамоту с онима што силазе у раку. 25Ставили су му лежај међу побијенима, са свим његовим гробовима око њега, сви необрезани, изгинули од мача. Они су сејали ужас у земљи живих, а сад носе своју срамоту са онима што силазе у раку; смештени су међу побијене.
26Тамо су и Месех, Тувал и све његово мноштво око његовог гроба, сви изгинули, сви необрезани, изгинули од мача, јер су сејали ужас у земљи живих. 27Они не почивају са необрезаним ратницима који су пали, који су сишли у Свет мртвих са својим оружјем за рат, који су ставили своје мачеве под своју главу и своју кривицу на своје кости, јер су ратници сејали ужас у земљи живих.
28И ти ћеш бити сломљен, па ћеш лећи међу необрезане, са онима што су изгинули од мача.
29Тамо је и Едом, његов цар и његови кнезови, који су упркос својој сили, стављени међу оне што су изгинули од мача. Они сад почивају међу необрезанима и онима што силазе у раку.
30Тамо су и сви кнезови са севера и сви Сидонци који су у срамоти сишли са изгинулима због ужаса своје силе. Они су необрезани починули са изгинулима од мача, и понели своју срамоту са онима што силазе у раку.
31Кад их фараон буде видео, утешиће се он и његова војска за свим својим мноштвом које је изгинуло од мача – говори Господ Бог. 32Ја сам, наиме, сејао ужас у земљи живих.32,32 Или: Ја ћу, наиме, да сејем ужас у земљи живих. А фараон ће са свим својим мноштвом бити положен међу необрезане, са онима што су изгинули од мача – говори Господ Бог.’“
Dommen over Egyptens konge
1På den første dag i den 12. måned i det 12. år af vores eksil sagde Herren til mig: 2„Du menneske, syng en sørgesang for Egyptens konge:
Du var som en løve blandt nationerne,
som et uhyre fra havet fór du frem,
piskede Nilens vande op
og trampede bredderne til mudder.
3Men hør, hvad Herren siger til dig:
Jeg fanger dig i mit fiskenet,
sender min hær og trækker dig op,
4lader dig ligge på bredden og dø,
slænger dig ud i den øde ørken,
så himlens fugle slår ned på dig,
og jordens rovdyr mættes med dit kød.
5Jeg spreder dit kød ud over bjergene,
kaster dine knogler i dalenes kløfter.
6Jeg lader jorden drikke dit blod,
og bjergenes kløfter fyldes deraf.
7Når dommens dag rammer dig,
tildækker jeg himlens stjerner.
Solen bliver gemt bag sorte skyer,
og månens lys forsvinder.
8Jeg slukker alle himlens lys,
så hele dit land opsluges af mørke.
9Rygtet om din skæbne vil nå ud til lande,
som du aldrig har set eller hørt om,
og folkene dér vil fyldes af frygt.
10Mange folkeslag bliver lammet af rædsel,
og deres konger ryster af skræk,
når de ser, hvordan jeg svinger mit sværd
og lader det ramme dig med frygtelig kraft.
11For det er, hvad Gud Herren siger:
Babyloniens konges sværd skal ramme dig.
12Jeg sender verdens vældigste hær imod dig,
den er berømt for sin grusomhed.
Den raserer det, du er allermest stolt af,
og udrydder både folk og husdyr.
13Kvæget, der græsser langs floden, bliver udryddet.
Ingen hove skal længere mudre vandet til,
ingen menneskefødder forstyrre flodens ro.
14Nilens vand bliver klart og gennemsigtigt,
floden skal flyde som olivenolie, siger Herren.
15Når jeg lægger dit land øde
og udrydder din befolkning,
da vil folk indse, at jeg er Herren.
16Da skal denne klagesang synges.
Alle folkeslag skal stemme i
og sørge over Egyptens skæbne, siger Herren.”
17På den 15. dag i samme måned sagde Herren til mig: 18„Du menneske, sørg over Egypten, for jeg styrter landet ned i dødsriget sammen med andre, mægtige nationer.
19Du Egypten, er du mon bedre end de andre?
Kom ned og lig blandt de andre gudløse!
20Egypterne skal dø som alle andre.
Sværdet er draget og vil ramme dem alle.
21Dødsrigets helte tager imod dem med skadefryd,
giver dem plads iblandt alle de faldne.
‚Nu er de gudløse egyptere faldet,’ råber de.
‚Heltene er pludselig blevet så tavse.’
22Der ligger Assyriens mægtige fyrster.
Alle blev dræbt, de faldt for sværdet.
23De ligger i dødsrigets inderste kroge.
Skønt de spredte rædsel på jorden,
endte dog alle som offer for sværdet.
24Elams mægtige konger er der,
omgivet af deres faldne krigere.
Alle blev dræbt, de faldt for sværdet.
I live spredte de rædsel omkring sig.
Nu ligger de mellem de andre gudløse.
Deres skæbne blev som alle andres.
25Blandt dødsrigets dræbte fik de et hvilested,
omgivet af deres faldne krigere.
Alle de gudløse segnede for sværdet,
for de spredte rædsel i de levendes land.
Nu må de bide skammen i sig,
for de faldt selv for sværdet til sidst.
26Der ligger Mesheks og Tubals fyrster,
omgivet af deres faldne krigere.
I live spredte de rædsel omkring sig.
Nu ligger de mellem de andre gudløse.
27De ligger ikke blandt de gamle helte,
som fik en ærefuld begravelse
og fik deres våben med i dødsriget,
sværdet under hovedet og skjoldet over kroppen,
for de spredte rædsel i de levendes land.
28Egypten, dine krigere må ligge mellem de gudløse,
side om side med alle de andre dræbte.
29Der ligger Edoms konger og fyrster,
som fik deres grav blandt de slagne,
blandt de gudløse, der endte i døden.
30Alle nordens fyrster ligger slagne dernede,
side om side med folkene fra Sidon.
Alle de gudløse segnede for sværdet.
De spredte skræk og rædsel omkring sig,
men nu må de bide skammen i sig
sammen med de andre gudløse i graven.
31Når egypterkongen ender på det sted,
kan han se på de andre og trøste sig med,
at han ikke er den eneste, der tabte en krig.
32Egypterkongen og hele hans hær
spredte skræk og rædsel i de levendes land.
Nu ligger han blandt de gudløse og dræbte,
der faldt for sværdet, siger Gud Herren.”
