Котао с кључалом водом
1Дође ми реч Господња девете године, у десетом месецу, десетог дана: 2„Сине човечији, забележи овај дан, управо овај дан, јер је цар вавилонски на овај исти дан опсео Јерусалим. 3Испричај причу одметничком дому. Реци им: ’Говори Господ Бог:
Пристави котао; пристави га
и налиј воду у њега.
4Стави у њега комаде меса,
све најбоље комаде, бут и плећку,
и напуни га најбољим костима.
5Узми најбоље грло ситне стоке
и наслажи кости24,5 Кости, према јеврејском и Септуагинти. испод њега.
Нека добро узаври,
тако да се и кости скувају у њему.
6Зато говори Господ Бог:
Тешко крвничком граду,
котлу који је загорео,
а чија загорелина није уклоњена!
Испразни га комад по комад;
за њега се неће бацати жреб.
7Јер његова је крв још у њему:
ставио ју је на голу стену;
није је пролио на земљу
да је покрије прашина.
8И ја ћу оставити његову крв
на голој стени, непокривену,
да плане гнев и да се изврши освета.
9Зато говори Господ Бог:
Тешко крвничком граду,
јер ћу наложити велики огањ!
10Стави много дрва,
подложи ватру,
скувај месо,
умешај зачине;
нека кости загоре.
11Затим га стави празног
на ужарени угаљ да се загреје,
тако да се бронза усија,
па да загорелина у њему сагори.
12Мукотрпан је то посао!
Загорелина се не скида с њега
чак ни огњем.
13Развратност је у твојој нечистоти! Зато што сам те чистио, а ти се ниси дала очистити од своје нечистоте, нећеш се више очистити од своје нечистоте, док не искалим свој гнев на теби.
14Ја, Господ то сам рекао; то долази и то ћу учинити. Нећу одустати, нећу се сажалити, нећу се смиловати. Бићеш кажњена због својих путева и својих дела – говори Господ Бог.’“
Језекиљу умире жена
15Дође ми опет реч Господња: 16„Сине човечији, узећу од тебе жељу твојих очију једним ударцем. А ти не тугуј, не плачи, нити рони сузе. 17Уздиши тихо, не наричи за мртвима, обмотај турбан око своје главе, обуј сандале на ноге, не покривај своју браду, и не једи што ти спреме људи.“
18То сам ујутро рекао народу, а увече ми је умрла жена. Ујутро сам учинио као што ми је било заповеђено.
19Људи ми рекоше: „Зар нам нећеш рећи шта за нас значи све то што радиш?“
20Ја им рекох: „Дошла ми је реч Господња: 21’Реци дому Израиљевом: говори Господ Бог: ево, оскрнавићу своје Светилиште, понос ваше снаге, уживање ваших очију, оно што вам душа жели, а ваши синови и ћерке које сте оставили, попадаће од мача. 22Тада ћете учинити као што сам ја учинио; нећете покривати браду и нећете јести што вам спреме људи. 23Турбани ће вам бити на глави а сандале на ногама. И нећете туговати, ни плакати, него ћете иструнути због својих кривица и уздисати један пред другим. 24Језекиљ ће вам бити знак; што је он радио, радићете и ви. А кад се то догоди, знаћете да сам ја Господ Бог.
25А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем понос њихове снаге, уживање њихових очију и оно што им душа жели, њихове синове и ћерке, 26тог дана ће доћи бегунац да ти донесе вест. 27Тог дана ће ти се отворити уста пред тим бегунцем, па ћеш проговорити и нећеш више бити нем; ти ћеш им бити знак. Тада ће знати да сам ја Господ.’“
1Again in the ninth year, in the tenth month, in the tenth day of the month, the word of the LORD came unto me, saying, 2Son of man, write thee the name of the day, even of this same day: the king of Babylon set himself against Jerusalem this same day. 3And utter a parable unto the rebellious house, and say unto them, Thus saith the Lord GOD; Set on a pot, set it on, and also pour water into it: 4Gather the pieces thereof into it, even every good piece, the thigh, and the shoulder; fill it with the choice bones. 5Take the choice of the flock, and burn also the bones under it, and make it boil well, and let them seethe the bones of it therein.24.5 burn: or, heap
6¶ Wherefore thus saith the Lord GOD; Woe to the bloody city, to the pot whose scum is therein, and whose scum is not gone out of it! bring it out piece by piece; let no lot fall upon it. 7For her blood is in the midst of her; she set it upon the top of a rock; she poured it not upon the ground, to cover it with dust; 8That it might cause fury to come up to take vengeance; I have set her blood upon the top of a rock, that it should not be covered. 9Therefore thus saith the Lord GOD; Woe to the bloody city! I will even make the pile for fire great. 10Heap on wood, kindle the fire, consume the flesh, and spice it well, and let the bones be burned. 11Then set it empty upon the coals thereof, that the brass of it may be hot, and may burn, and that the filthiness of it may be molten in it, that the scum of it may be consumed. 12She hath wearied herself with lies, and her great scum went not forth out of her: her scum shall be in the fire. 13In thy filthiness is lewdness: because I have purged thee, and thou wast not purged, thou shalt not be purged from thy filthiness any more, till I have caused my fury to rest upon thee. 14I the LORD have spoken it: it shall come to pass, and I will do it; I will not go back, neither will I spare, neither will I repent; according to thy ways, and according to thy doings, shall they judge thee, saith the Lord GOD.
15¶ Also the word of the LORD came unto me, saying, 16Son of man, behold, I take away from thee the desire of thine eyes with a stroke: yet neither shalt thou mourn nor weep, neither shall thy tears run down.24.16 run down: Heb. go 17Forbear to cry, make no mourning for the dead, bind the tire of thine head upon thee, and put on thy shoes upon thy feet, and cover not thy lips, and eat not the bread of men.24.17 Forbear: Heb. Be silent24.17 lips: Heb. upper lip 18So I spake unto the people in the morning: and at even my wife died; and I did in the morning as I was commanded.
19¶ And the people said unto me, Wilt thou not tell us what these things are to us, that thou doest so? 20Then I answered them, The word of the LORD came unto me, saying, 21Speak unto the house of Israel, Thus saith the Lord GOD; Behold, I will profane my sanctuary, the excellency of your strength, the desire of your eyes, and that which your soul pitieth; and your sons and your daughters whom ye have left shall fall by the sword.24.21 that…: Heb. the pity of your soul 22And ye shall do as I have done: ye shall not cover your lips, nor eat the bread of men. 23And your tires shall be upon your heads, and your shoes upon your feet: ye shall not mourn nor weep; but ye shall pine away for your iniquities, and mourn one toward another. 24Thus Ezekiel is unto you a sign: according to all that he hath done shall ye do: and when this cometh, ye shall know that I am the Lord GOD. 25Also, thou son of man, shall it not be in the day when I take from them their strength, the joy of their glory, the desire of their eyes, and that whereupon they set their minds, their sons and their daughters,24.25 that…: Heb. the lifting up of their soul 26That he that escapeth in that day shall come unto thee, to cause thee to hear it with thine ears? 27In that day shall thy mouth be opened to him which is escaped, and thou shalt speak, and be no more dumb: and thou shalt be a sign unto them; and they shall know that I am the LORD.
