Симбол изгнанства
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, ти пребиваш усред одметничког дома, који има очи да види, али не види, има уши да чује, али не чује; јер одметнички су они дом.
3А ти, сине човечији, спреми себи ствари за изгнанство и по дану, на њихове очи, пођи у изгнанство. Пођи у изгнанство из свога места и на њихове очи иди у друго место, не би ли како увидели да су одметнички дом. 4Изнеси своје ствари по дану, на њихове очи, као изгнаничке ствари. Увече, на њихове очи, изађи као они што иду у изгнанство. 5На њихове очи прокопај зид и прођи кроз њега. 6Изнеси их по мраку, на њихове очи, носећи их на рамену. Покриј своје лице да не видиш земљу, јер сам те поставио за знак дому Израиљевом.“
7Учинио сам како ми је заповеђено. Изнео сам своје ствари по дану, као изгнаничке ствари, а увече сам својим рукама прокопао зид. Изашао сам по тами, на њихове очи, носећи своје ствари на рамену.
8Ујутро ми дође реч Господња: 9„Сине човечији, зар те дом Израиљев, тај одметнички дом, није питао: ’Шта то радиш?’
10Ти им реци: ’Говори Господ Бог: ово је пророштво за кнеза у Јерусалиму и за сав дом Израиљев, који је у њему.’ 11Реци:
’Ја сам знак за вас; како сам ја учинио, тако ће бити учињено њима, кад оду и изгнанство као робље.’
12Кнез који је међу њима носиће по мраку своје ствари на рамену, па ће изаћи. Прокопаће зид да би изашао, и покриће лице да не би видео земљу. 13А ја ћу бацити мрежу преко њега, те ће се ухватити у моју замку. Затим ћу га довести у Вавилон, у земљу Халдејаца, али је он неће видети; умреће тамо. 14А оне што су око њега, његове помоћнике и сву његову војску, ја ћу расејати на све стране; исукаћу мач и гонити их.
15И знаће да сам ја Господ, кад их расејем међу народе, и разаспем по земљама. 16Ипак, неке од њих ћу сачувати од мача, глади и заразе, да би причали народима међу које буду доспели о својим гадостима. Тада ће знати да сам ја Господ.“
17Дође ми опет реч Господња: 18„Сине човечији, једи свој хлеб с дрхтањем, и пиј воду са страхом и бригом. 19Реци народу земље: ’Говори Господ Бог, становницима Јерусалима у израиљској земљи: свој ће хлеб јести с бригом, и своју воду пити с ужасом, јер ће им земља опустети и остати без ичега због насиља његових становника. 20И знаће да сам ја Господ, кад градови буду похарани, а земља се претвори у пустош.’“
Нема одлагања
21И дође ми реч Господња: 22„Сине човечији, каква је то изрека коју имате за земљу Израиљеву? Јер кажете: ’Дани одмичу, а свако виђење пропада!’ 23Стога им реци: ’Говори Господ Бог: ја ћу ућуткати ову изреку и више је неће користити у Израиљу.’ Реци им: ’Примакли су се дани да се свако виђење испуни. 24И неће више бити лажних виђења ни заводљивих прорицања у дому Израиљеву. 25Јер кад ја, Господ, изрекнем што изрекнем, реч ће се испунити без одлагања. Наиме, у ваше ћу дане, о, доме одметнички, изрећи реч и испунити је – говори Господ Бог.’“
26Дође ми реч Господња: 27„Сине човечији, ево дом Израиљев говори: ’Виђење које он види односи се на далеке дане; он то пророкује за далека времена.’
28Зато им реци: ’Овако каже Господ Бог: неће се више одлагати ни једна од мојих речи које сам рекао; све што сам рекао, то ће се испунити – говори Господ Бог.’“
The Exile Symbolized
1The word of the Lord came to me: 2“Son of man, you are living among a rebellious people. They have eyes to see but do not see and ears to hear but do not hear, for they are a rebellious people.
3“Therefore, son of man, pack your belongings for exile and in the daytime, as they watch, set out and go from where you are to another place. Perhaps they will understand, though they are a rebellious people. 4During the daytime, while they watch, bring out your belongings packed for exile. Then in the evening, while they are watching, go out like those who go into exile. 5While they watch, dig through the wall and take your belongings out through it. 6Put them on your shoulder as they are watching and carry them out at dusk. Cover your face so that you cannot see the land, for I have made you a sign to the Israelites.”
7So I did as I was commanded. During the day I brought out my things packed for exile. Then in the evening I dug through the wall with my hands. I took my belongings out at dusk, carrying them on my shoulders while they watched.
8In the morning the word of the Lord came to me: 9“Son of man, did not the Israelites, that rebellious people, ask you, ‘What are you doing?’
10“Say to them, ‘This is what the Sovereign Lord says: This prophecy concerns the prince in Jerusalem and all the Israelites who are there.’ 11Say to them, ‘I am a sign to you.’
“As I have done, so it will be done to them. They will go into exile as captives.
12“The prince among them will put his things on his shoulder at dusk and leave, and a hole will be dug in the wall for him to go through. He will cover his face so that he cannot see the land. 13I will spread my net for him, and he will be caught in my snare; I will bring him to Babylonia, the land of the Chaldeans, but he will not see it, and there he will die. 14I will scatter to the winds all those around him—his staff and all his troops—and I will pursue them with drawn sword.
15“They will know that I am the Lord, when I disperse them among the nations and scatter them through the countries. 16But I will spare a few of them from the sword, famine and plague, so that in the nations where they go they may acknowledge all their detestable practices. Then they will know that I am the Lord.”
17The word of the Lord came to me: 18“Son of man, tremble as you eat your food, and shudder in fear as you drink your water. 19Say to the people of the land: ‘This is what the Sovereign Lord says about those living in Jerusalem and in the land of Israel: They will eat their food in anxiety and drink their water in despair, for their land will be stripped of everything in it because of the violence of all who live there. 20The inhabited towns will be laid waste and the land will be desolate. Then you will know that I am the Lord.’ ”
There Will Be No Delay
21The word of the Lord came to me: 22“Son of man, what is this proverb you have in the land of Israel: ‘The days go by and every vision comes to nothing’? 23Say to them, ‘This is what the Sovereign Lord says: I am going to put an end to this proverb, and they will no longer quote it in Israel.’ Say to them, ‘The days are near when every vision will be fulfilled. 24For there will be no more false visions or flattering divinations among the people of Israel. 25But I the Lord will speak what I will, and it shall be fulfilled without delay. For in your days, you rebellious people, I will fulfill whatever I say, declares the Sovereign Lord.’ ”
26The word of the Lord came to me: 27“Son of man, the Israelites are saying, ‘The vision he sees is for many years from now, and he prophesies about the distant future.’
28“Therefore say to them, ‘This is what the Sovereign Lord says: None of my words will be delayed any longer; whatever I say will be fulfilled, declares the Sovereign Lord.’ ”
