Суд над израиљским вођама
1Онда ме је Дух подигао и донео ме до источних врата Дома Господњег, која су окренута према истоку. Тамо, на улазу врата, било је двадесет пет људи. Међу њима сам видео народне кнезове Јазанију, сина Азуровог, и Фелатију, сина Венајиног. 2Он ми рече: „Сине човечији, ово су људи који смишљају безакоње и који дају зле савете у овом граду. 3Они говоре: ’Није сад време да се граде куће. Овај је град лонац, а ми смо месо.’ 4Зато, пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.“
5Дух Господњи се спусти на мене и рече ми: „Говори Господ: ’Знам шта кажете, доме Израиљев, знам ја мисли вашег срца. 6Побили сте много људи у овом граду, улице сте напунили убијенима.’
7Стога, говори Господ Бог: ’Они које сте побили и нагомилали у њему, они су месо, а овај град је лонац. 8Ви се бојите мача, а ја ћу баш мач довести на вас – говори Господ Бог. 9Истераћу вас из њега и предати вас у руке туђинцима и извршити суд над вама. 10Падаћете од мача по свим крајевима Израиљевим; ја ћу вам судити. Тада ћете знати да сам ја Господ. 11Овај град неће бити ваш лонац, нити ћете бити месо у њему; ја ћу извршити суд над вама по свим крајевима Израиљевим. 12Тада ћете знати да сам ја Господ; јер нисте следили моје одредбе, нити сте извршавали моје прописе, него сте вршили прописе народа око вас.’“
13Док сам ја пророковао, Фелатија, син Венајин, паде мртав. Ја падох ничице и гласно завапих: „О, Господе Боже, зар ћеш истребити што је остало од Израиља?“
Обећање о повратку Израиља
14Тада ми дође реч Господња: 15„Сине човечији, твоја браћа, твоја браћа и твоја родбина и сав дом Израиљев, су они о којима су становници Јерусалима рекли: ’Они су далеко од Господа; нама је земља дана у наследство.’
16Стога говори Господ Бог: ’Удаљио сам их међу народе и расејао их по земљама. Ипак, само сам им на кратко био Светилиште у земљама где су отишли.’
17Зато реци: ’Говори Господ Бог: скупићу вас из народа, сабраћу вас из земаља међу које сте били расејани, и дати вам земљу Израиљеву.’
18А када дођу тамо, уклониће из ње све своје гадне идоле и све своје гнусности. 19И даћу им једно срце, и ставићу у њих нови дух. Извадићу камено срце из њихових тела и дати им срце од меса, 20како би следили моје одредбе, чували моје прописе и вршили их. Тада ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. 21А онима чија срца следе њихове гадне идоле и гнусности, свалићу казну на њихову главу – говори Господ Бог.“
22Тада су херувими раширили своја крила с точковима поред себе. Над њима је била слава Бога Израиљевог. 23Потом се Слава Господња подигла из средишта града, и зауставила се над гором источно од града. 24А мене је Дух понео и довео ме у виђењу – Духом Божијим – к изгнаницима у Халдеји.
Тада је виђење које сам имао отишло од мене. 25Изгнаницима сам испричао све што ми је Господ показао.
God’s Sure Judgment on Jerusalem
1Then the Spirit lifted me up and brought me to the gate of the house of the Lord that faces east. There at the entrance of the gate were twenty-five men, and I saw among them Jaazaniah son of Azzur and Pelatiah son of Benaiah, leaders of the people. 2The Lord said to me, “Son of man, these are the men who are plotting evil and giving wicked advice in this city. 3They say, ‘Haven’t our houses been recently rebuilt? This city is a pot, and we are the meat in it.’ 4Therefore prophesy against them; prophesy, son of man.”
5Then the Spirit of the Lord came on me, and he told me to say: “This is what the Lord says: That is what you are saying, you leaders in Israel, but I know what is going through your mind. 6You have killed many people in this city and filled its streets with the dead.
7“Therefore this is what the Sovereign Lord says: The bodies you have thrown there are the meat and this city is the pot, but I will drive you out of it. 8You fear the sword, and the sword is what I will bring against you, declares the Sovereign Lord. 9I will drive you out of the city and deliver you into the hands of foreigners and inflict punishment on you. 10You will fall by the sword, and I will execute judgment on you at the borders of Israel. Then you will know that I am the Lord. 11This city will not be a pot for you, nor will you be the meat in it; I will execute judgment on you at the borders of Israel. 12And you will know that I am the Lord, for you have not followed my decrees or kept my laws but have conformed to the standards of the nations around you.”
13Now as I was prophesying, Pelatiah son of Benaiah died. Then I fell facedown and cried out in a loud voice, “Alas, Sovereign Lord! Will you completely destroy the remnant of Israel?”
The Promise of Israel’s Return
14The word of the Lord came to me: 15“Son of man, the people of Jerusalem have said of your fellow exiles and all the other Israelites, ‘They are far away from the Lord; this land was given to us as our possession.’
16“Therefore say: ‘This is what the Sovereign Lord says: Although I sent them far away among the nations and scattered them among the countries, yet for a little while I have been a sanctuary for them in the countries where they have gone.’
17“Therefore say: ‘This is what the Sovereign Lord says: I will gather you from the nations and bring you back from the countries where you have been scattered, and I will give you back the land of Israel again.’
18“They will return to it and remove all its vile images and detestable idols. 19I will give them an undivided heart and put a new spirit in them; I will remove from them their heart of stone and give them a heart of flesh. 20Then they will follow my decrees and be careful to keep my laws. They will be my people, and I will be their God. 21But as for those whose hearts are devoted to their vile images and detestable idols, I will bring down on their own heads what they have done, declares the Sovereign Lord.”
22Then the cherubim, with the wheels beside them, spread their wings, and the glory of the God of Israel was above them. 23The glory of the Lord went up from within the city and stopped above the mountain east of it. 24The Spirit lifted me up and brought me to the exiles in Babylonia11:24 Or Chaldea in the vision given by the Spirit of God.
Then the vision I had seen went up from me, 25and I told the exiles everything the Lord had shown me.
